DR. ANĐELKO GLIVAR s prijateljima podno njegove Zvjezdarnice na Kamenjaku (Gornja Stubica) dana 17.06.2020. u predvečerje svjedočio je kratkotrajnoj pojavi kometa stoljeća.
U nedelja, 21. juna 2020. dogodiće se magija prirode: pomračenja Sunca. Biće to prstenasto pomračenje, ono kada Mesec poklopi Sunčev disk, ali tako da se i dalje vidi oreol Sunca iza Meseca. To je zato što će prividno disk Meseca biti manji od diska Sunca (a što zavisi od udaljenosti Meseca od nas, posmatrača).
Za mesec dana, Nasin rover 'Perseverance' poletiće na Mars. Misija, ranije poznata jednostavno kao 'Mars 2020', ima za cilj potregu za biomarkerima u stenama kratera Jezero. No on se neće ograničiti na proučavanje ove regije Crvene planete, već će morati da prikupi uzorke kako bi ih smestio u 36 epruvete koje će biti prikupljene do kraja decenije i donešene na Zemlju. A 'Preseverance' treba da bude prva od tri sonde koje čine veliki projekt 'Misple Return Mission' ili MSR (MarsSample Return). Ostale dve misije će biti izvedene zahvaljujući saradnji Nase i Evropske kosmičke agencije (ESA) prema šemi '26-26-31', koja označava da će se obe sonde biti lansirane 2026. na takav način da uzorci stignu na Zemlju 2031. Razlog odabira 2026, plus što još uvek ima dovoljno vremena za razvoj i izgradnju sondi, je taj što je prozor za lansiranje 2026. na Mars posebno dobar. Ove dve sonde su SRL (Sample Retrieval Lander) i ERO (Earth Return Orbiter). Plan je konceptualno jednostavan: Nasina sonda će sleteti krajem 2028. u krater Jezero i istovariti evropski rover koji će skupljati uzorke koji su ostali iza 'Perseverancea' –koji će, a možda i neće potrajati do tada – evropski rover će uzorke smestiti u američku raketu koja će poleteti i stići do Marsove orbite.Tamo će evropski orbiter ERO preuzeti kontejner s uzorcima i poneti ih na Zemlju, gde će dospeti u septembru 2031. Retko komplikovan plan, ali ...
Najmanja velika raketna kompanija na svetu – Rocket Man koju želi da pobedi milijardere
Pre dva meseca jedna mala raketna kompanija, smeštena u kalifornijskoj pustinji, dobila je od Nase ugovor vredan $76 miliona kojim se obavezuje da će do kraja 2022. odneti na Mesec devet naučnih instrumenata plus mali rover. Nije loše za privatnu kompaniju od samo 8 stalno zaposlenih i malog preduzetnika koji se takmiči sa svetskim milijarderima ko će napraviti sledeću veliku letilicu za vladu. Njegovo ime je David Masten.
Juče, 17. juna, nakon duge višemesečne pauze zbog epidemije virusa Covid 19, u prostorijama opservatorije na Tvrđavi održan je drugi sastanak astronomskog društva „Novi Sad“ ove godine. Sve aktivnosti Društva su tokom epidemije morale da budu prekinute i mnoge od njih sada treba pokrenuti od početka.
Ove godine leto nam stiže u subotu, 20. juna u 23 sati i 43 minuta i 40,76 sekundi (za Novi Sad). To je 171. dan u godini, a do kraja godine ostaje još 194 dana.
Brojeva ima više nego što nam treba. Zapravo ima ih beskonačno mnogo. Ceo život da brojite ne biste mrdnuli od početka. Da brojimo od nastanka svemira, 14 milijardi godina opet bismo bili na samom početku brojanja.
Znate li koliko ima kompjuterskih igara? Koliko mrava, koliko ćelija i koliko atoma? Koliko ima zrna peska, koliko tvitova, koliko fotografija na Instagramu? Koliki je guglpleks? Koliko ima zvezda u univerzumu?
Titan je najveći Saturnov satelit i drugi satelit po veličini u Sučevom sistemu. Veći od njega je Jupiterov Ganimed (5268 km), a on je opet veći od Merkura (4878 km) i astronomi kažu: da nije Saturna Titan bi bio planeta. Obavijen je debelom atmosferom i po tome podseća na Zemlju u njenim ranim godinama, dakle baš u vreme kada se na njoj rađao prvi život. Astrobiolozi ne propuštaju da ukažu na ovu činjenicu.
Krajem novembra 2018. NASA je objavila spisak sa 9 kompanija odabranih za sudelovanje u programu CLPS, stvorenom radi promovisanja slanja komercijalnih vozila na Mesec. Program CLPS (Commercial Lunar Payload Services) predstavljen je kao lunarni analog CRS-u (Commercial Resupply Services) koji je omogućio subvencioniranje nekoliko privatnih kompanija u razvoju kargo brodova za ISS, iako su razlike brojne. Kada je zamišljen program COTS, prethodnik CRS-a, ISS je već postojala i imala je specifične potrebe za prevoz tereta. Međutim, CLPS treba da posluži za prenošenje na Mesec naučno korisnih tereta koje tek treba definisati i koji će podržavati američki lunarni program 'Artemis'.