Šta mislite koliki je kvocijent inteligencije Hari Potera? Kolika, Homera i Lise Simpson i kolika Šeldona? Ili, Dart Vejdera? Ko je inteligentniji Supermen ili Šerlok Holms?
Sve ovo su izmišljeni likovi koji se javljaju u knjigama, TV serijama, filmovima i crtanim romanima.
Poređenje je napravljeno na osnovu rasprava na raznim forumima i sličnim mestima.
Približava se sezona lansiranja na Mars. Sledećeg meseca, Emirati, SAD i Kina će lansirati svoje aparate na Mars koje će stići tamo tokom februaru 2020. NASA i Kina će poslati svoje rovere na površinu, dok će UAE postaviti orbiter. Kini i Arapima će to biti prvi takav pokušaj, dok su samo SAD i SSSR uspeli da uspešno slete funksionalne sonde na tlo Crvene planete.
Koliko je prosečan čovek jedne zemlje u stanju da nauči i usvoji nova znanja? Prema tom kriterijumu je napravljeno ovo poređenje 187 zemalja sveta, a ono se zasniva na studiji "IQ i bogatstvo naroda" (Richard Lynn, Tatu Vanhanen, M. Stuart, 2002).
U februaru ove godine, NASA je odabrala četiri finalne misije za narednu misiju 'Discovery'[1], najjeftinijeg tipa u američkoj agenciji. Jedna ili dve od njih će napokon biti izabrana za napredak[2] početkom sledeće godine, ali timovi iz svake misije pojačavaju svoje lobiranje u javnosti, s namerom da postanu prepoznatljiviji u medijima. Dve od četiri misije su usmerene na vanjske planete, nešto što je retko u misijama tipa 'Discovery', a jedna od njih namerava da ni manje ni više nego da otputuje do Neptuna. Pričamo o 'Tridentu', sondi koja želi da bude prva koja je stigla do Neptuna nakon što ga je 'Voyager 2' posetio 1989. 'Trident' želi da se fokusira konkretno na Triton, najveći Neptunov satelit. Triton je objekat prečnika 2707 km – naš Mesec ima 3474 km – i predstavlja uhvaćeni objekat Kajperovog pojasa. 'Voyager 2' je otkrio složen svet sa slabom azotnom atmosferom i aktivnom površinom na kojoj se isticala polarna kapa na južnoj polutki, kao i azotnim oblacima i gejzirima. Susret 'New Horizona' s Plutonom 2014. ponovo je probudio zanimanje za Triton. Oba su tela Kajperovog pojasa i oba imaju složenu površinu. Međutim, oni nisu isti. Iz tog razloga, istraživanje Tritona omogućava nam da bolje razumemo evoluciju Kajperovog pojasa i, na kraju, nastanak Sunčevog sistema.
Od početka kosmičkog doba, ponovna upotreba elemenata kosmičkih letilica bila je nužna za smanjenje ogromnih troškova misija. Ustvari, isprva se mislilo da je najprirodniji način povratka iz kosmosa spustiti se vertikalno istom raketom kojom se uzletelo (treba samo pogledati stripove poput ikoničnog Flash Gordona ili 'Tintina na Mesecu' iz '53.). Ali realnost jednačine Ciolkovskog dovela je do otrežnjenja od ovih snova u korist raketa sa jednokratnim stepenima, efikasnijim i lakšim za izgradnju. S druge strane, tehnologija 50-ih jednostavno nije ogućavala automatsko spuštanje prvih raketnih stepeni, sem ako nisu nosili ljude, ali čak i tada je to predstavljalo veliki izazov. Zato nije čudno što su prvi projekti za ponovno korišćenje elemenata raketa uključivali upotrebu jednostavnih padobrana ili krilatih letilica koje bi iskoristile atmosferu za povratak kući.
Ovo je spiralna galaksija sa prečkom u sredini. Malo se o njoj zna. Nalazi se 161 milion svetlosnih godina daleko od nas i sad je vidimo kakva je bila u vreme dinosaurusa. Posmatrana sa Zemlje ona se nalazi u sazvežđu Ursa Major (Veliki medved). Njena magnituda iznosi 13,1 i da bi se videla potreban je solidan teleskop.