Kako stvari stoje kraj ovakvog računanja vremena kakvo je sada na snazi će zbilja doživeti svoj kraj, samo se još ne zna tačno kada, tj. koje godine će on, taj kraj, nastupiti.
Izgleda da je svima dosadilo pomeranje kazaljke na satu dva puta godišnje. Mada da budemo iskreni, time se više i ne bavimo lično jer to sve radi automatika i računari i časovnici vas više i ne pitaju da li želite da se kazaljke usklade sa propisom nego one same skoče gde im je po zakonu mesto.
Dobro, sad su odjednom svi ili gotovo svi protiv tog običaja da u proleće pomeramo kazaljku na jednu, a u jesen na drugu stranu i zato navode dugi niz dokaza koji je svaki toliko ubedljiv da se čovek zapita a zašto je ta promena računanja vremena uopšte i uvođena. Pa valda zato što ima i protivdokaza. Ali da ne kvarimo raspoloženje, o njima nećemo pričati ovom prilikom.
Naravno, stvari nisu toliko jednostavne da se preko noći može odlučiti kako će i od kada će se promeniti način računanja vremena. Evropska unija je rešila da okonča obavezu prelaska na računanje vremena ukazom, samo za to je potrebno još konsultacija sa stručnjacima, potrebno je da se složena procedura koja prati sve odluke EU ispoštuje i tako dalje, dakle ne zna se još kada će se sve to sa vremenom stabilizovati.
Da stvari postanu još zanimljivije, sada kada se gotovo svi slažu da prelazak na zimsko, odnosno letnje vreme nije zgodan i da nije pokazao željene rezultate, nije jasno na kom vremenu treba ostati: na letnjem ili na zimskom. Pristalice i jednog i dugog navode svoje razloge. Jednako uverljive.
U svakom slučaju dok se sve to ne reši treba znati samo sledeće:
Letnje vreme se završava u 03:00 časa zadnje nedelje u oktobru i časovnici se pomeraju jedan sat unazad (na dva sata).
Dakle, u nedelju 28. OKTOBRA 2018. u tri sata biće dva sata. Ako vam časovnici ne premeste automatski vreme pomerite malu kazaljku jedan sat u nazad.
Još o računanju vremena:
Kratka istorija letnjeg računanja vremena
Evo šta piše u Vikipediji o ovom vremenu:
Letnje računanje vremena (engl. Summer time или Daylight saving time (DST)) ili letnje ukazno vreme, je dogovor po kojem se preko leta časovnik pomera da bi poslepodneva imala više dnevnog svetla nego prepodneva. Sprovodi se tako što se službeno vreme pomeri unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vrati nazad u jesen. Vreme se obično pomera za jedan sat, ali tačan broj časova i datumi izmena se određuju lokalno, i podložni su promenama. Ovakvo podešavanje doprinosi boljem prilagođavanju i većem iskorišćavanju dana i štednje energije.
Letnje ukazno vreme se u većini zemalja koristi u regionima između tropsko-ekvatorskog regiona i polarnih područja, zbog većeg uticaja na dužinu obdanice za vreme leta i zime. Sve evropske zemlje koriste letnje ukazno vreme: Zapadnoevropsko letnje vreme, Srednjoevropsko letnje vreme, Istočnoevropsko letnje vreme, Moskovsko letnje vreme; od uobičajne zone preko zime, npr. Srednjoevropsko vreme.
Datum kada počinje računanje letnjeg vremena je različit od države do države. Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.
Na severnoj hemisferi, letnje vreme počinje od poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu, i završava se poslednje nedelje u oktobru. Od 2007. godine i SAD na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu. Američke države Havaji i Arizona ne prelaze na letnje vreme. Od 2002, Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru (CEST).
Na južnoj hemisferi, početak i kraj letnjeg vremena je obrnut od severne.
Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena. Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla prelaziti na izraelsko letnje vreme.
Još
Kako se meri vreme - solarno, zvezdano UT, GMT.... vreme
Izračunajte vreme u drugoj vremenskoj zoni (skript)
Kalendar - ukratko o nastanku kalendara
Kalendar - kako je nastao (još jedan tekst o nastanku kalendara)
Kalendar kroz istoriju • Sadržaj sa popisom poglavlja objavljiih u AM (Uvod • Kalendraski ciklusi • Meseci u godini • Nedelje - sedmica • Od kada brojimo godine • Današnje računanje godina • Astronomsko numerisanje godina • Kada je rođen Isus • Vremenske epohe itd. + kalendari: jevrejski • kalendar Maja • kineski • slovenski....)