ponovljeno 28.3.2024.

Kao i skoro sve druge velike ideje tako i manipulisanje sa računanjem vremena u pojedinim periodima godne izmišljeno je još u antičko doba. Tokom leta neke države starog doba su jednostavno produžavale trajanje časa. Rimljani su imali i poseban vodeni časovnik sa različitim skalama za različite mesece tokom godina.

Antički vodeni časovnik koji je omogućavao različitu dužinu trajanja časa u različitim sezonama

U moderno doba prvi koji je sugerisao da se leti ustaje ranije bio je Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin, 1706 – 1790, američki naučnik, političar, pronalazač i jedan od tvoraca čuvene američke Deklaracije o nezavisnosti), u vreme dok je, kao američki izaslanik, živeo u Parizu. U jednom pismu iz 1784. urednicima lista Journal of Paris, on savetuje Parižanima da štede sveće ustajući ranije kako bi što više koristili sunčevo svetlo. Članak je, međutim, imao šaljivi karakter pa nije sasvim jasno koliko je Frenklin bio ozbiljan u svojoj sugestiji.

Nešto kasnije, 1895, novozelandski etnomolog i astronom Džordž Vernon Hadson (George Vernon Hudson, 1867-1946) predlagao je da se tokom leta čak dva sata unapred pomeraju časovnici.

Sledeći u nizu onih koji su se zalagali za rano ustajanje pomeranjem kazaljke na satu, bio je britanski graditelj Viljam Vilit (William Willett, 1856-1915), ljubitelj boravka u prirodi i strastveni igrač golfa koga je posebno iritiralo kada je popodnevne šetnje morao da prekida zbog padanja mraka. Jedno letnje jutro 1905-te, dok je uživao u jutarnjem jahanju pred doručak, shvatio je da jako malo ljudi uživa u, kako je smatrao, najlepšem delu letnjeg dana i tako je dobio ideju da bi pomeranjem kazaljke sata unapred, omogućilo svima da uživaju u sjajnim i prelepim jutrima. Sem toga, večernje šetnje (i ostali poslovi) vršile bi se zadana.

Godinama je Vilit nastojao da ubedi ostatak Britanaca u preimućstva letnjeg računanja vremena, ali realizaciju svoje ideje nije doživeo. Umro je 4. marta 1915.

Uskoro, međutim, iz sasvim drugih pobuda, letnje računanje vremena je uvedeno i to prvo u Nemačkoj, 30. aprila 1916. Samo mesec dana kasnije slično je učinila i Velika Britanija, a zatim i mnoge druge zemlje. Rusija sledeće godine, a SAD 1918.

Bilo je to doba kada je besneo Prvi svetski rat i kada su zemlje novim računanjem vremena tokom leta nameravale da energetske resurse što više sačuvaju za potrebe ratovanja.

Ali u SAD, nakon što se rat završio, pod pritiskom farmera ukida se letnje vreme i američki predsednik Vudro Vilson izjavljuje da se zemlja ponovo vraća "Božjem vremenu".

Nije ni čudo, letenje vreme se toliko aljkavo i dezorganizovano primenjivalo svuda gde je bilo uvedeno da je bilo komičnih, ali i tragičnih situacija. U Francuskoj jedan voz se sudario jer je zanemarena odluka o drukčijem računanju vremena tokom leta i tom prilikom dva lica su poginula, a više njih je povređeno.

Ali čim je izbio II svetski rat, na obe ratne strane letnje vreme je na snazi kako bi se sačuvali energetski resursi. U SAD, samo 40 dana nakon što su Japanci izbombardovali Perl Harbur, zakonom je uvedeno letnje vreme – tokom cele godine.

Kada se i taj rat završio, nastao je pravi haos oko računanja vremena – bar što se tiče Amerike. Svaka lokalna uprava u svakoj američkoj državi uređivala je letnje vreme prema svom nahođenju, pa se tako desilo da je u Ajovi jedno vreme na snazi bilo čak 23 različita načina prelaska na letnje, odnosno na zimsko računanje vremena. A u zapadnoj Virdžiniji na jednoj autobuskoj liniji od pedesetak kilometara putnici su čak sedam puta morali da pomeraju kazaljke na svojim časovnicima da bi ih uskladili sa propisanim tačnim vremenom. Nije čudo što su transportni, ali i mnogi drugi gubici bili milionski.

Zemlje zapadne Evorpe uvode letnje vreme sedamdesetih godina, da bi se taj običaj zatim 1996. proširio na celu Evropsku uniju. Šest godina kasnije, 2002. Unija donosi tačnu proceduru, tj. datume prelaska na letnje i zatim na zimsko vreme. Za 2007. bilo je planirano opšte sagledavanje efekata letnjeg računanje vremena i eventualna revizija, ali do sada do revizije nije došlo.

Kod nas je letenje vreme počelo da se računa 27. marta 1983. godina na osnovu odluke Vlade tadašnje Jugoslavije. Na letnje vreme se prelazilo krajem marta, a ono se završavalo septembra meseca. Kasnije se o letnjem vremenu donosi zakon, koji je potom sasvim prilagođen propisima o letnjem vremenu Evropske unije.

Da dodamo na kraju da u SAD letenje vreme ne primenjuju Arizona i Havaji, a u Evropi Island. 2011. Rusija je donela odluku da ubuduće ne prelazi na letnje vreme.

Što se ostalih zemalja tiče, u globalu vlada šarenilo, ali ono je sasvim opravdano jer pozitivni ekonomski efekti letnjeg vremena se uočavaju samo u zemljama na umerenim geografskim širinama. U ekvatorijalnim zemljama obdanica i noć traju uglavnom jednako te se pomeranjem kazaljki na satu ništa ne dobija. Slično je i sa zemljama krajnjeg severa, odnosno juga. U polarnim područjima obdanica i noć traju mesecima te nikakvo manipulisanje ranijim ili kasnijim ustajanjem ne proizvodi nikakve rezultate.