Nije plav, to sam ga ja obojio. |
Leto je, nema šta da se piše (što je dobro, jer kad ima onda je to obično nešto loše) pa su se novine dočepale priče o Plavom Mesecu. A priča je u stvari dosadna, a sam događaj uzbuđuje još jedino astrologe. Samu priču i njenu genezu AM je odavno ispisao. Sem toga u vreme Plavog Meseca, Mesec uopšte nije plav.
Ali u redu, kad narod hoće, evo priče o Plavom Mesecu.
Iz članka: Plavi Mesec Pošto se Mesečeve mene smenjuju na 29 ½ dana, postoji dakle mogućnost da se u istom kalendarskom Mesecu pojave dva puna Meseca. Pojava Plavog Meseca nije retka i beleži se u proseku sedam puta u toku 19 godina, odnosno svakog 33. meseca. U astronomskom smislu Plavi Mesec označava pojavu trinaestog punog Meseca u godini. Termin Plavi Mesec u upotrebi je više od 400 godina i za to vreme njegovo značenje je više puta menjano. Prvi put upotrebljen u Severnoj Americi termin “Once in a Blue Moon” (o Plavom Mesecu) odnosio se na događaj koji je redak, ali se ipak zapaža s vremena na vreme. Štaviše, događalo se da Mesec čak postane vizuelno plav. Nakon erupcije vulkana Krakatau 1883. vulkanska prašina je prekrila gotovo celu površinu Zemlje, pa je Mesec dobio plavičastu, a zalazak Sunca zelenkastu boju. Zabeleženi su slučajevi da Mesec ,,poplavi” nakon velikih šumskih požara u Švedskoj i Kanadi, nakon tropskih monsuna u jugoistočnoj Aziji. Plavi Mesec prisutan je i u popularnoj muzici druge polovine 20. veka i odnosi se na usamljenost, neuzvraćenu ljubav... Poslednjih decenija ustaljeno je shvatanje po kome Plavi Mesec predstavlja pojavu drugog punog Meseca u toku istog kalendarskog Meseca. Medjutim, ukoliko malo dublje ,,zagazimo” u problematiku naići ćemo na jednu drugu definiciju. Svako od četiri godišnjih doba sadrži po tri kalendarska meseca u kojima se obično pojave po tri puna Meseca. Medjutim usled spomenute nesaglasnosti izmedju dužine trajanja sinodičnog Meseca i kalendarskog meseca, jasno je da se u toku godišnjeg doba mogu javiti četiri puna Meseca. I upravo treći od četiri puna Meseca u toku istog godišnjeg doba naziva se Plavi Mesec. Odakle zapravo potiču ove nesuglasice? Naime, Lorens Lafler (1907-1966) sa antiohijskog koledža u Ohaju, u svom članku iz 1943. objavljenom u američkom magazinu Sky and Telescope navodi da se može dogoditi da se u godini jave trinaest punih Meseca. Kao svoj izvor navodi izdanje Farmerskog almanaha države Mejn iz 1937. Međutim, samo tri godine kasnije u istom magazinu astronom – amater Džejms Hju Pruet (1886-1955) piše članak o Plavom Mesecu i navodi prethodne Laflerove komentare. Ali, u tim navodima izvodi pogrešan zaključak kada kaže da se sedam puta u 19 godina javlja trinaest punih Meseca godišnje, što daje 11 meseci sa jednim i jedan sa dva puna Meseca. Ovaj drugi pun Mesec u kalendarskom mesecu po njemu je Plavi Mesec. Ceo članak: Plavi Mesec |
Dakle, Plavi Mesec je slučaj kada naš prirodni satelit po drugi put uđe u fazu punog meseca tokom jednog istog (kalendarskog) meseca. Zapravo, dok ovo pišem, sam događaj je već proplost pošto je Mesec u svou punu fazu ušao danas u 12 sati i 42,9 minuta (prema CalSky).
Evo rasporeda Plavog Meseca:
Pojava Plavog Meseca zavisi i od vremenske zone. Bio je, odnosno, biće ovih datuma: 2009: 2. decembar, 31 decembar (delimično pomračenje Meseca), samo u vremenskim zonama zapadno od UTC+05. 2010: 1 januar (delimično pomračenje meseca), 30 januar, samo u vremenskim zonama istočno od UTC+04:30. 2010: 1 mart, 30 mart, samo u vremenskim zonama istočno od UTC+07. 2012: 2. avgust, 31 avgust, samo u vremenskim zonamazapadno od UTC+10. 2012: 1. septembar, 30. septembar samo u vremenskim zonama istočno od UTC+10:30. 2015: 2. jul, 31. jul. 2018: 2. januar, 31. januar, samo u vremenskim zonama zapadno od UTC+11. 2018: 2. mart, 31. mart samo u vremenskim zonama zapadno od UTC+12. 2020: 1. oktobar, 31. oktobar, samo u vremenskim zonama zapadno od UTC+10. |