Mars ima dva satelita, verovatno davno zarobljene asteroide. Otkriveni su pre 136 godina i nazvani Fobos i Dejmos. Prvi ima prečnik od 22 km a drugi 12,6 km. Kako ih vidi Marsov rover?
Slika prikazuje veličinu Marsovih satelita onako kako se vide sa njegove površine, a upoređeni su sa veličinom nešeg Meseca onako kako se on vidi sa Zemlje. Zapravo, Zemljin Mesec je preko 100 puta veći od Marsovof Fobosa, ali njihove orbite oko Marsa su daleko niže od Mesečeve.
Veći od dva Marsova satelita, Fobos, proleteo je direktno ispred drugog, Dejmosa, a to je snimio Nasin rover „Curiosity“ na novoj seriji fotogarfija posvećenih proučavanju neba iznad njega.
Na tim fotkama snimljenim sa površine Marsa lako su uočljivi veliki krateri na Fobosu. Do sada nijedna misija na povr[ini nije snimila pomračenje Marsovih meseci.
Telefoto kamera – jedna od dve kamere koje čine roverov instrument nazvan Mast Camera – snimila je ove slike 1. avgusta ove godine. Neki od frejmova u punoj rezoluciji nisu analizirani čitavu nedelju dana posle prijema, jer su prioritetne bile slike koje se koriste za planiranje roverovog kretanja po površini.
Ova osmatranja Fobosa i Dejmosa pomažu da se utvrde orbite satelita još preciznije.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=DaVSCmuOJwI
„Prvenstveni cilj nam je da unapredimo naša znanja o tome kako Fobos izaziva plime na Marsovoj čvrstoj površini, što će pomoći da utvrdimo naša znanja o Marsovoj unutrašnjosti,“ kaže Mark Lemon sa teksaškog A&M univerziteta, a ujedno i stručnjak za MastCam kameru.“Takođe ćemo dobiti dovoljno podataka da otkrijemo varijacije u gustini Fobosa i otkrijemo sistematske promene u Dejmosovoj orbiti.“
Lemon i saradnici su izračunali da će presek putanja dva meseca biti vidljiv za rovera neposredno nakon njegovog buđenja radi slanja podataka na Zemlju preko Nasinog „Mars Reconnaissance Orbitera“ kao releja. To je činilo izvodljivim lov na mesece sa minimalnim uticajem na roverovu ograničenu rezervu električne energije.
Iako Fobos ima prečnik manji od 1% prečnika našeg Meseca, Fobos rotira oko svoje planete na mnogo manjoj visini. Gledano sa Marsa, Fobos je duplo manje veličine nego što se nama čini naš mesec.
Nasin projekat „Mars Science Laboratory“ (MSL) koristi „Curiosity“ i njegovih 10 naučnih instrumenata radi istraživanja geološke istorige unutar Gejlovog kratera, lokaciji gde su, prema naučnicima, nekad davno postojali uslovi pogodni za život mikroskopskog života.
Za Nasu, čitavim projektom rukovode, a učestvovali su i u gradnji Navigacione Kamere i samog rovera stručnjaci iz „Malin Space Science Systemsa“ iz San Dijega.
♦
♦ ♦
U knjizi koju sam napisao pre par godina „Velika Otkrića i Pronalasci Koji Su Promenili Istoriju Čovečanstva“ (I knjiga), čitavo jedno poglavlje sam posvetio čudnovatim Marsovim saputnicima. Evo jednog inserta:
Psi Rata
Naučna činjenica je da je oba Marsova satelita, Fobos i Dejmos, posle puno muk, otkrio američki astronom i profesor astronomije sa Harvarda, Asaf Hol (Asaph Hall, Jr., 1829–1907) 1877. godine, ali u poznatim „Guliverovim putovanjima“ Džonatana Svifta (Johnatan Swift), pisanim 150 godina ranije, lepo se pominju dva Marsova satelita. Takođe je i znameniti Johan Kepler slučajnom pretpostavkom zaključio da Mars ima dva satelita. On je ovako razmišljao: „Zemlja ima jedan a Jupiter četiri satelita (u tovreme se znalo samo za toliko), pa je bilo „prirodno“ da Mars ima dva. On, naravno, nije imao druge dokaze, i slučajno je bio u pravu. I američki pisac Edgar Rajs Barouz (Edgar Rice Borroughs, 1875–1950), kasnije otac sage o Tarzanu, u svojoj prvoj noveli „A Princess of Mars“ (1911), lucidno pominje da Mars ima dva pratioca. Očigledno je da se nije radilo o pukim slučajnostima.
Fobosova prosečna udaljenost od centra Marsa iznosi 9.380 km, a Dejmosova 23.460 km. Ova dva meseca su mnogo manja od Zemljinog i mnogo su bliža svojoj planeti nego Mesec. Usled snažne gravitacione sile matične planete, oba imaju sinhrone revolucije, tj. uvek su okrenuta istim licem prema Marsu.
Masa Fobosa je 1,1 × 1013 tona, a Dejmosa svega 2,5 × 1012 tona, što recimo približno odgovara masi dva, odnosno polovini našeg Kopaonika. Masa našeg Meseca je 7,4 × 1019 tona, a to je 7 miliona puta više od Fobosa i čak 30 miliona puta više od Dejmosa. To je i bio jedan od razloga zšto niu otkriveni ranije.
...
Zbog malih dimenzija i snažnog uticaja Marsa, oba meseca imaju male ekscentricitete orbita, što znači da su im putanje skoro kružne. Fobosov ekscentricitet je manji od Zemljinog, a Dejmos ga praktično ni nema. Za razliku od njih, ekscentricitet Meseca je za više od tri puta (0,0549 : 0,0167 = 3,29) veći od Zemljinog.
Strah
Otkriven je 12. avgusta 1877. godine i to jedva. Razlog za to je s jedne strane mala udaljenost od Marsa (za vreme velike opozicije 2003. to je bilo samo 35’’), a s druge strane sjaj od samo +11,4m (to je oko 144 puta slabije od najslabije zvezde koju možemo da vidimo golim okom). Treba reći da Mars u prosečnoj opoziciji (kada nam je najbliži i idealan za posmatranje) ima sjaj od oko –2,0m, što znači da je Fobos tamniji od njega za 13,4m, To odgovara razlici u sjaju od 229.000 puta[1], te nije teško razumeti zašto ga je bilo teško „uloviti“.
Fobos (grč. Φόβος – strah) po grčkoj mitologiji je bio jedan od sinova Aresa (Marsa) i Afrodite (Venere). Ime satelitu je nadenuo Henri Meden (Henry Maden, 1838–1901), profesor sa Itona, ali po jednom liku iz „Ilijade“.
Fobos je unutrašnji Marsov mesec. Pošto se oko 3,4 puta brže okreće oko Marsa nego što se ovaj okreće oko svoje ose, Fobos se po nebu kreće veoma brzo. Brzo menjajući faze, izlazi na zapadu a zalazi na istoku, i to najčešće dvaput dnevno (svakih 11 sati i 6 minuta), slično kao što rade veštački sateliti na niskim orbitama oko Zemlje. Pošto se nalazi na manje od 6.000 km od površine planete (to ga čini „najbližim“ satelitom u čitavom Sunčevom sistemu), nije ga moguće videti iznad horizonta sa većih geografskih širina od 70,4°. Eventualni Marsovci vide Fobos velik kao trećina našeg Meseca, gledano sa Zemlje.
Zbog prirode Fobosove putanje, plimske sile koče ovaj satelit i time ga „spuštaju“ za oko 180 cm postoleću.Računa se da će ga to za 50 ili više miliona godina spustiti ispod Rošove granice (u ovom slučaju, ona je ispod 7.000 km od centra planete), i konačno uništiti – verovatno g zdrobiti i stvoriti jedan torus krhotina oko planete, a Mars ostaviti sa samo jednim satelitom.
Sa obzirom na nepravilni oblik, Fobosova površinska gravitacija se od mesta do mesta razikuje i za 210%; šta više, ta vrednost se uvećava i do 450%, u zavisnosti od položaja samog Marsa.
Koga možda interesuje nastavak – ili sama knjiga – neka mi se javi. Ima u njoj bezbroj neverovatnih poglavlja i podataka iz astronomije, o planetama, njihovim satelitima, Suncu, zvezdama, „a i šire“.
1. To nije ništa, jer je Neptunov najbliži satelit, mali Naiad (III), toliko blizu svog domaćina, da ga je skoro nemoguće otkriti u blještavilu planete. Tamniji je preko 2,75 miliona puta od svog domaćina!
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
