Mesec izgleda veći kada je na horizontu zato što se vazduh ponaša kao sočivo pa ga uvećava

mesec-horizont

Skoro svi su videli Mesec, crven i naduvan, kako se, ogroman, pomalja iza horizonta. Par časova kasnije, kada odskoči visoko na nebo, značajno će se smanjiti i najzad poprimiti “nor­malnu” veličinu. Većina ljudi je uočila da se tako ponaša i Sunce, pa čak i sazvežđa.

Tačno je da je Zemljina atmosfera deblja u pravcu horizonta. Kad dignete pogled gore, gledate kroz najtanji sloj atmosfere, dok u pravcu horizonta pogled mora da sе probija kroz mnogo deblji sloj vazduha.

Međutim, umesto da uvećava, vazduh zapravo komprimuje sliku Meseca. Jeste li primetili da Mesec izgleda znatno spljošteniji kada je na horizontu? To je zbog toga što prome­na debljine vazduha na horizontu krivi oblik Meseca, čineći ga prividno man­jim po visini.

Znači da je efekat Meseca koji je uvećan kada je na horizontu, koji se ponekad naziva Mesečeva iluzi­ja, stvarno i jeste iluzija. To možete i sami da proverite, ako uporedite prečnik Meseca kada je negde iznad kuća (možete da ga izmerite recimo olovkom) i ako izmerite isti nekoliko sati kasnije. Videćete da se prečnik nije promenio.

Iluzija je veoma uverljiva, ali nije stvarna.

Stvar je u tome što naš mozak sh­vata nebo kao udaljenije na horizontu a bliže u zenitu (odmah iznad glave). To ne iznenađuje; pogledajte nebo tokom oblačnih dana iznad sebe i videćete da su oblaci odmah tu, možda samo kilometar daleko, dok su oni na horizontu udaljeni puno desetina ki­lometara od nas. Kada je na horizontu, naš mozak Mesec doživljava kao da je mnogo dalji. Mada je iste prividne veličine kao i kada se nalazi visoko na nebu, naš mozak ga doživljava kao fizički mnogo veći. A u stvari, trebalo bi da izgleda manji.

Ovaj efekat je u nauci poznat kao Ponzo iluzija.

Skorašnji testovi su prilično ubed­ljivo pokazali da je navedeno pravi uz­rok Mesečeve iluzije.

Uzgred, kada je na horizontu, Me­sec je nekoliko hiljada kilometara dalji nego kada nam je iznad glave. Znači da je u stvarnosti zapravo manji kada leži na horizontu! Naš mozak je možda pametan, ali ga je lako prevariti!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 14 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...