Slika Fobosa sa prethodnog preletanja MRO 28. februara. Tada je orbiter bio na visini od 226 km od površine Fobosa.
Mars i Zemlja milionima godina igraju svoj gravitacioni ples, u kome se međusobna udaljenost stalno menja. Međutim, tek jednom u 60.000 godina priđu na teorijski najmanju međusobnu udaljenost. Ako bi Zemljani tada lansirali raketu ka Marsu, samo tada bi trebala da prevali najmanje moguće rastojanje. Upravo tu priliku je 2003. godine iskoristila ESA i sa raketodroma „Bajkonur" lansirala raketu „Союз-ФГ/Фрегат".
Ova misija je jedna od onih koje su već daaaavno prevazišle svoje prvobitne zadatke. Do sada je već produžavana četiri puta. Sastojala se od dva dela: „Mars Express Orbitera" (MRO) i lendera „Beagle 2". Lender je nesrećno izgubljen za katolički Božić 2003., totalno promašivši svoju namenu i zadatke, dok je orbiter glatko ušao u orbitu oko Marsa. Bio je to prvi evropski pokušaj jedne međuplanetne misije. Od tada, orbiterovih 116 kg instrumenata (9 kom.) neprestano radi, baveći se uglavnom foto-geologijom (rezolucija do 10 m), minerološkim mapiranjem (rezolucija 100 m) i utvrđivanjem sastavom atmosfere.
Zanimljivo mi je bilo da pročitam da su neki instrumenti na orbiteru, kao što su sistemi kamera i neki spektrometri, isti kao oni koji su 1996. bili montirani na rusku sondu „Maрс 96" (i ta misija je doživela fjasko). Takođe, dizajn letilice je isti onaj koji je već oproban na misiji „Rosetta", koja je takođe još aktivna, i o čijem lenderu sam prošli put detaljno pisao.
Kada je 7. oktobra prošle godine Komitet ESA za naučne programe izglasao da će se misija „Mars Expressa" ponovo produžiti, ovog puta do kraja 2012. godine, nisam bio iznenađen jer je neveliki tim (njih 18), koji se već godinama bavi održavanjem opreme, uređeja, veze i elektronike na orbiteru, 2008. dobio prestižnu nagradu Sir Arthur Clarke Award za Najbolja timska dostignuća.
Ipak, kada sam pročitao da je 4. marta „Mars Express" proleteo na samo 67 km iznad Fobosa, samo što nisam pao sa stolice! Pa to je bliže nego što se ijedan ljudskom rukom pravljeni objekat ikad približio ovom tajanstvenom Marsovom pratiocu. Možda će prikupljeni podaci pomoći da se razreši poreklo ne samo Fobosa, već i drugih meseci „druge generacije".
Svi znamo da nešto nije u redu sa Fobosom. Liči na čvrsto telo ali sva prethodna istraživanja su pokazala da nema dovoljnu gustinu da bi bio čitav čvrst, već da je makar 25-35% njegove unutrašnjosti porozno. To je navelo mnoge planetne naučnike da poveruju da je Fobos tek malo više od „hrpe šljunka" koja kruži oko Marsa[1]. Taj materijal je slepljen u velike blokove, sa verovatno velikim slobodnim prostorom između tih ploča koje nisu među sobno dobro „legle".
Prošlonedeljno proletanje bilo je dovoljno nisko da je naučnicima u Darmštatu moglo da pruži najuzbudljivije moguće podatke o gravitacionom polju Fobosa. „Mars Express" se „zakačio" za radio-signal sa Zemlje oko 21:20 po našem vremenu. Radio-frekventni oscilatori na Zemlji su oko 100.000 puta stabilniji od onih na orbiretu, te je za potrebe ovog eksperimenta, koji zahteva najveću moguću preciznost, signal poslat prvo ka „Mars Expressu" a onda sa letilice vraćen na Zemlju.
Prošlog četvrtka, radio-talasi sa Zemlje leteli su brzinom svetlosti čitavih 6 minuta i 34 sekunde do svemirske letilice. Znači da je tzv. „round trip" trajao 13 minuta i 8 sekundi. Kada je konačno dospeo na Zemlju, signal je bio snažan i dobar. Bio je toliko snažan da su mogli da ga uhvate i radio-amateri, iako njihova oprema nije bila u stanju da detektuje fine varijacije koje je izazvala Fobosova gravitacija.
Sada kada su svi podaci sakupljeni, njihova analiza može da počne. Prvo će biti procenjene varijacije u gustini samog meseca. To će naučnicima verovatno reći koliki deo Fobosove unutrašnjosti je ispunjen prazninama.
„Najverovatnije da je Fobos objekat Sunčevog sistema druge generacije," smatra Martin Paetzold sa Kelnskog univerziteta i čovek zadužen za eksperiment „Mars Radio Science" (MaRS). Druga generacija znači da je ušao u orbitu oko Marsa tek nakon formiranja planete, a ne da je nastao u isto vreme i od istog oblaka kao i Crvena planeta. Sličnih satelita ima i oko drugih planete, kao što je, recimo, Amalthea oko Jupitera.
Bez obzira na poreklo, Fobos će kad-tad da se prati u prvobitno stanje. On se polako spiralno spušta ka Marsu i jednog dana će usled plimskih sila biti rasturen u komade[2]. „Nastao je od krhotina, krhotinama če se i vratiti," kaže Paetzold. U međuvremenu, biće podrobno proučavan i istraživan. Taj prošlonedeljni prolet bio je samo jedan od 12 planiranih „Mars Expressovih" proletanja koje će biti preduzeta između 16. februara i 26. marta 2010. godine. U prethodna dva, radar je radio punom parom, pokušavajući da snimi ono što se nalazi ispod površine, i da uhvati odraze dubinskih struktura. Tokom sledećih preleta, punom parom će raditi kamera na „Mars Expressu"[3], i na Zemlju slati fotografije supervisoke rezolucije Fobosove površine.
Orbite „Mars Expressa" su polarne, dok je Fobosova orbita (žuto) virtuelno ekvatorijalna.
[1] Sovjetski astrofizičar Josif Samuilovič Šklovski (1916-85) je na 1958. osnovu tadašnjih pretpostavki o gustini Marsove atmosfere i efekata kočenja zaključio da je Fobos veštačka tvorevina, šuplji metalni objekat, prečnika šupljine oko 16 km. Iako to danas možda izgleda čudno, tada su ga mnogi svetski naučnici podržavali u toj ideji.
[2] Fobos se, usled kočenja (uzroci su mnogobrojni), spušta za oko 180 cm po stoleću. Prema podacima iz moje knjige „Neka velika otkrića i pronalasci ...", za 50 ili više miliona godina Fobos će se spustiti ispod Rošove granice (u ovom slučaju, ona je ispod 7.000 km), i konačno raspasti - verovatno stvoriti jedan torus krhotina oko planete, a Mars će ostati sa samo jednim mesecom.
[3] Misli se na nemačku High Resolution Stereo Cameru (HRSC), koja ima rezoluciju do 2 metra. Masa joj je 20,4 kg.
Na orbiteru se nalazi i jedna mala kamera VMC, korišćena samo za nadgledanje odvajanja lendera, koja je pre 2 godine počela da učestvuje u studentskoj kampanji „Uprvljaj 'Mars Expressom' i načini sopstvenu sliku Marsa". Neznam rezultate.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
