Ima puno besmislenih, ali.......Svetski dan prevencije samoubistva?!
Baš me živo interesuje kako to obeležavaju :-)
Neverovatno!
Write comment (0 Comments)
:) Sale, Sale...
Nisam fizičar i znam koji su autoriteti koji čine kopenhašku grupu fizičara, ali imam pravo da glasno razmišljam i to napišem. Nekad su autoriteti podržavali geocentrični sistem. Danas nam kažu da naša nemogućnost merenja, zbog evidentnih nedostataka našeg saznajnog aparata nije naša limitacija već je fundamentalno svojstvo prirode. Ne vidim veliku razliku. :)
A da pitamo Kakua za drvo da li menja stanje samo kad ga gledamo ili možda možemo da upotrebimo i neko drugo čulo. :) Šta ako je čovek slep pa mora da opipa drvo i proveri da li je uspravno ili oboreno? Da li će dodir dovesti do urušavanja talasne funkcije i prelaska u konačno stanje ili tu specijalnu mogućnost ima samo pogled. :)) Ili to ipak rade fotoni?
Ali da tebe nemučim pitaću gospidna Kakua pa možda nam i odgovori i objasni nam natprirodnu snagu ljudskog čula vida. A možda je ovo povezano sa tim što je četvrtina ljudskog mozga uključena u procesuiranju "gledanja" što je neuporedivo više od bilo kojeg drugog čula...ali ne mi se nedamo zavesti našim ograničenjima samo objektivno: Mesec ne postoji kada ga niko ne gleda. :)
Write comment (0 Comments)
Uuuuu, o ovome što reče Vlajkoni moramo hitno obavestiti Mičio Kakua! Čudo da se on nije setio fotona :) OK, ovo je bila šala (Vlajkoni i ja smo stari saradnici, pa sebi dozvoljavam da se s njim našalim).
Treba imati u vidu da je u gornjem tekstu samo ukratko prepričano ono o čemu se u knjizi govori na nekoliko desetina strana. I prepričano je onako kako sam ja shvatio to što sam pročitao. Sem toga, sve to i nije bitno za ovaj tekst jer je njegov cilj bio da na pomalo šaljiv način pokaže kompleksnost prirode, ili bolje rečeno našeg sadašnjeg shvatanja prirode. Uostalom, poznata je izjava Fejnmana da niko ne razume kvantnu mehaniku – s čim se slažu i ostali fizičari koji se tom temom bave. Isto tako, niko, pa ni Ajnštajn, nije uspeo da obori kvantnu fiziku.
Što se tiče kopenhaške grupe fizičara (u kojoj se inače nalaze neka najveća imena fizike 20. veka), zaista se ne bih usudio da tvrdim da je ona „zaslepljena“, čak i da sam i sam fizičar koji odlično poznaje kvantnu fiziku.
Write comment (1 Comment)
kaku je stvoren, poput segana nekada, da približi auditorijumu neke osnvne zakone fizike i primere njihovih uticaja u svakodnevici...ali kada čitamo njega nakon već duboke ugaženosti u kvantna polja, standardni model, vrste i tipove masa i boja čestica, teorija struna, simetrije,inflacije, M teorija, pozajmljivanju energije... i ostalih stvari što zadju glavovolju (meni, naravno) e tek mi onda nije jasno kako on to tako uspeva da primeni i objasni nekim analogijama...čovek je car al me zbunjuje ..il je sve tako prosto ili nas on to malo...hehe!!!...i nisam siguran da se svemir ne okreće, jer kretanje je relativna stvar..sve je kako za koga....to ne znamo ni kaku ni ja niti bilo ko sem možda nekog ko ima moć da vrši opservaciju nad vima nama i nenarušava nam talasnu funkciju, čisto da budemo što stabilniji u svojoj totalnoj nestabilnosti i ludilu što o kme tekst gore svedoči hehe
Write comment (0 Comments)
"Dok elektron ne gledate on ima svoju talasnu funkciju i nalazi se svuda. Ali ako ga pogledate (počnete recimo da vršite merenja), talasna funkcija se urušava i elektron prelazi u konačno stanje."
To je iz razloga što "gledanje" podrazumeva da elektron "gađamo" fotonom (jer drugačije "neznamo gledati"). Kad elektron pogodimo fotonom predamo mu energiju fotona, urušimo mu talasnu funkciju i on pređe u konačno stanje. Nismo mu promenili stanje činom gledanja već energijom fotona kojom smo ga pogodili. E, sad problematična analogija u makrosvetu. Ako i prihvatimo pretpostavku da je ovakva analogija moguća, odnosno da svet ispod Plankove granice funkcioniše kao i ovaj iznad nje čak i tada analogija ne stoji. Drvo će imati definisano stanje bez našeg gledanja jer će svakako (a pogotovo danju:) biti obasjano fotonima gledali mi ili ne. Pa iako pogledamo nećemo ništa promeniti.
Priroda uvek funkcioniše jako jednostavno i bez mnogo mistike. Ovo sa gledanjem je čisto antropocentrično maštanje i neverovatna je zaslepljenost Kopenhagenške interpretacije kvantne mehanike. Podseća me na geocentrični sistem.
Write comment (1 Comment)
Tesla-Pupin-Tesla-Pupin-Tesla-Pupin ... čitam i razmišljam da o Milutinu nema ni jedne reči!?
Kad ono na kraju: "A ako postavimo stvar tako da se Dan nauke mora biti u vezi sa nekom konkretnom ličnošću, možda je najpogodnije izabrati 28. maj, rođendan Milutina Milankovića, nesumnjivo najuspešnijeg srpskog naučnika svih vremena."
Pre nekoliko godina sam pokušao da pokrenem peticiju da ulica u kojoj živim dobije ime Milutina Milankovića, upravo zbog činjenice da se njegovo ime u Srbiji mnogo ređe izgovara nego što je on to zaslužio.
Write comment (0 Comments)