Merkur je Suncu najbliža planeta i zbog toga se na našem nebu nalazi skoro uvek po danu. Zavisno od svog položaja u odnosu na Suce može da se vidi jedino u sumrak nakon što Sunce zađe, ili u radnu zoru pre nego što Sunce izađe.

merkur

- Njegovo kretanje je neuobičajeno. Na svake dve orbite oko Sunca Merkur napravi tri rotacije oko svoje ose i do 1965. se smatralo da Merkur večno okreće svoju jednu stranu ka Suncu (kao što je Mesec Zemlji uvek okrenut jednom istom svojom stranom).

- Trinaest puta u veku Merkur, posmatrano sa Zemlje, pređe preko diska Sunca. 

 

Prečnik:

4.879 km

 

Masa:

3.30 x 10^23 kg (5,5% Zemlje)

 

Satelit:

Nema

 

Orbitalno rastojanje

57.909.227 km (0.39 AJ)

 

Orbitalni period:

88 dana

 

Površinska temperature: 

-173 to 427°C

 

Prvi zapis:

14-ti vek pre n.e.

 

Primetili ga

Asirski astronomi

- Nema satelita

- Nema prstena

- Ako na Zemlji imate 100 kilograma na Merkuru imate 38.

- Jedan dan na Merkuru traje 176 zemaljskih dana.

- Merkurova godina traje 88 zemaljskih dana.

MERKUROV DAN

- Merkurov prečnik iznosi 4.879 kilometara što ga čini najmanjom planetom u Sunčevom sistemu.

- Ne zna se ko je prvi zapazio Merkura.

- Jedan solarni dan (od podneva do podneva gledano s površine planete) na Merkuru traje kao 176 zemaljskih dana. Siderički dan (jedan okret planete u odnosu na neku daleku zvezdu) traje 59 zemaljskih dana.

- Merkur skoro da je plimski zaključan za Sunce jer gotovo da je Suncu uvek okrenut jednom istom svojom stranom. Ranije se tako i smatralo, ali danas znamo da Merkur ipak rotira.

- Na Merkuru nema godišnjih doba. Njegova osa rotiranja je gotovo upravna, tj. nagib te ose jedva da je merljiv. 

- Merkurova orbita ima najveći ekscentricitet (tj. izdužena je) u odnosu na orbite ostalih planeta Sunčevog sistema. Zato je velika razlika između njegovog najbližeg (46 miliona km) i najdaljeg (70 miliona km) rastojanja od Sunca. 

- Merkur je druga najgušća planeta Sistema. To je zato što je Merkur građen od teških metala i stena. Kubni centimetar Merkura ima 5,427 grama. Zemlja je gušća sa 5,514 grama po kubnom centimetru. 

- Merkur je naboran. Gvozdeno jezgro Merkura se hladi i kontrahuje, te se površina planete nabira. Ove bore mogu biti i više kilometara duge i skoro kilometar visoke.

- Merkur ima rastopljeno jezgro. Očekivalo se da je to jezgro dovoljno ohlađeno da bude čvrsto jer je planeta mala, a mala tela se brže hlade od velikih. Ali, nakon brižljivih ispitivanja ispalo je da to nije slučaj s Merkurom. Naučnici sada veruju da jezgro sadrži lakše elemente kao što je sumpor što bi smanjilo temperaturu topljenja materijala jezgra. Procenjuje se da jezgro Merkura čini 42% njegove zapremine (kod Zemlje 17%).

- Merkur je druga najtoplija planeta. Uprkos tome što je najbliži Suncu Merku nije najtopliji. Temperatura osvetljene strane Merkura (dakle one koja je okrenuta ka Suncu) iznosi 427 °C, ali druga strana je mnogo hladnija: -173  °C. 

- Venera ima gustu atmosferu bogatu gasovima staklene bašte pa je njena površina zato vrela (462 °C).Merkur nema atmosferu koja bi čuvala njegovu toplotu.

- Merkur je „najkraterisanija“ planeta (tj. ima najviše kratera). Zemlja svoje kratere izravnava geološkim procesima, ali to nije slučaj s Merkurom, a tokom istorije pretrpeo je velik broj udara kometa i asteroida. Većina Merkurovih kratera nosi ime nekog od čuvenih pisaca i umetnika. Svaki krater veći od 250 kilometara u prečniku zove se bazen. Najveći krater na Merkuru je Caloris Basen. Koji u prečniku ima 1550 kilometara, a otkrila ga je Nasina letelica Mariner 10 1974. godine. 

- Samo dve letelice su posetile Merkur. Tokom 1974. i 1975. Mariner 10 je tri puta proleteo pored Merkura i tada je mapirao nešto manje od polovine površine ove planete. Avgusta 2004. Nasina letelica Messeinger je krenula ka ovoj planeti i sve do 2015. ga izučavala iz orbite. 

- Merkur je dobio ime po rimskom bogu, glasniku bogova.

- Merkurova gravitacija je toliko slaba da nije u stanju da zadrži atmosferu koju u međuplanetarni prostor rasejava Solarni vetar. Istovremeno čestice istog Solarnog vetra zamenjuju odbegle čestice atmosfere. Sem toga kakva-takva atmosfera na Merkuru nastaje od radiaktivnog raspada i prašine mikrometoorita.

M Z



Komentari

  • Jovan said More
    Je li moguće mijenjati spin čestice?... 7 sati ranije
  • Baki said More
    NASA je nedavno objavila da im je... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Ne bih bio tako skeptican kad je Mask u... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Dopuna mog prethodnog komentara.... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Nesto u ovom clanku donekle zbunjuje.... 1 dan ranije

Foto...