Uskoro nam predstoji susret sa kometom C/2023 A3 (Tsuchinshan-ATLAS). Osim što će biti vrlo sjajna, međusoban položaj Zemlja – kometa – Sunce pružiće nam vrlo zanimljive poglede na kometu i njen rep.
Kometa će proći između Zemlje i Sunca na skoro istoj udaljenosti od oba tela, na približno 0,5 AU. Sva tri tela će u jednom trenutku biti približno u istoj liniji. Gledano sa Zemlje 8. oktobra će biti udaljena tek 3 do 4 stepena od Sunca. Prema nekim autorima, zbog takvog položaja, da je izvor svetla iza komete, čestice u komi i repu će dodatno raspršiti svetlo i izgedati sjajnije. Zbog toga bi kometa trebalo da bude vidljiva i po danu.
C/2023 A3 se na svojoj putanji kreće retrogradano tj. u smeru suprotnom od smera kretanja Zemlje oko Sunca, što ima za posledicu da će se vrlo brzo udaljiti od Zemlje i da će sjaj komete vrlo brzo opasti.
Sa naših prostora kometa će biti vidljiva od 10. oktobra nakon zalaska Sunca, nisko na zapadu. Da bi ste stekli bolju predstavu o vidljivosti komete evo par dijagrama koji pokazuju položaj komete u trenucima građanskog i astronomskog sumraka.
Visina komete nad horizontom.
Azimut i altituda u trenutku građanskog sumraka po danima.
Azimut i altituda u trenutku građanskog sumraka po danima.
Međusobni položaj Zemlja-kometa-Sunce dovešće do još nekoliko zanimljivih i neobičnih događaja. Na slici koja prikazuje kako u prostoru izgledaju orbite planeta i komete uočite presek ekliptike, ravni u kojoj je Zemljina orbita, i orbite komete. Presek je obeležen isprekidanom belom linijom. Slika prikazuje situaciju za 8. oktobar, to je trenutak kada kometa na svom putu preseca Zemljinu orbitu i nastavlja da se kreće ’naviše’. U tom trenutku je Zemlja udaljena par dana od mesta preseka orbita.
Osnovna slika: Dominic Ford - in-the-sky.org. Dopuna slike Jozef
Znamo da prašinasti rep komete leži u ravni kometine orbite, da je usmeren na suprotnu stranu od Sunca i da je zbog fizičkih zakona , dok je u blizini perihela, zakrivljen kao da kasni za kometom. Postavlja se pitanje: Da li će rep biti dovoljno dugačak i zakrivljen da Zemlja prođe kroz njega?
Komete i njihovi repovi su praktično nepredvidljivi jer zavise od mnogo faktora koji su nepoznati i nepredvidivi, pre svega od strukture materijala komete. Na kometi može doći do raznih promena koje utiču na količinu prašine koja se generiše, pa povremeno dolazi do promena u sjaju i strukturi repa. Sa druge strane Sunce je sada vrlo aktivno pa bi neke eksplozije na Suncu mogle dodatno da utiču na aktivnost komete.
Ipak nije baš sve tako nepredvidivo. M.Finson i R. Probstein su još 1968 objavili rad u kome daju model i jednačine koje opisuju oblik repa i kretanje čestica u repu komete. Na osnovu tog rada je Dr. Jean-Baptiste Vincent napravio program koji crta skicu, odnosno izgled repa. Taj program je dostupan na sajtu https://www.comet-toolbox.com/FP.html. Program daje dosta dobre rezultate kada se uporedi sa stvarnim izgledom kometa uzetih za primer, ali morate stalno imati na umu da kometa neće generisati stalno istu količinu čestica i čestice istih veličina, pa zbog toga skica može odstupati od stvarnog izgleda. Ipak ovim programom dobijamo dosta dobru predstavu o obliku i veličini repa.
Program koji smo pomenuli je otvorenog tipa, pa smo u njemu napravili male izmene, tačnije ispisali smo neke međurezultate i analizirali ih. Zaključak je da Zemlja neće proći kroz rep komete. Zemlja će kritični presek proći par dana ranije, odnosno proći će ispred repa. Najbliži repu bićemo 19. oktobra na 0,058 AU, odnosno na 8,6 miliona kilometara. Najbliže će nam biti čestice koje su napustile kometu 28 dana ranije i koje su mnogo sitnije od 1 mikrona.
Osnovna slika: Dominic Ford - in-the-sky.org. Dopuna slike Jozef
Ovako izgledaju mađusobni položaji 14. oktobra kada se Zemlja nalazi u preseku orbita. Zemlja tada prolazi kroz ravan kometine orbite, što znači da rep gledamo bočno, sa strane. Zbog toga bi rep trebalo da se vidi kao veoma uzak i jako sjajan, osim toga rep će za posmatrača sa Zemlje izgledati kao da je usmeren ka Suncu.
Ako zamislite situaciju par dana ranije i par dana kasnije dolazite do zaključka da ćemo vidti rep sa jedne, ’donje,’ strane, nako toga rep vidimo bočno i na kraju rep posmatramo sa druge, ’gornje’, strane.
Zbog toga što ćemo biti mnogo bliži repu nego samoj kometi, naročito 19. oktobra, rep će izgledati jako široko. Otprilike kao pogled na prugu na prikazan na slici.
Ovako zanimljivi pogledi na rep mogu da budu još zanimljiviji ukoliko kometa razvije jonski rep. U periodu kada je Zemlja u ravni kometine orbite verovatno će se videti i antirep.
Svakakao vredi da se potrudite i pripremite za posmatranje i fotografisanje ove komete. Nađite mesto sa koga ćete imati nesmetani pogled na zapadni horizont, pripremite stativ za aparat ili telefon i naoružajte se strplenjem. Želimo vam vedro nebo.