Halejeva kometa je najpoznatija od svih kometa koje su upisane u astronomske kataloge. Nazvana je po engleskom astronomu Edmundu Haleju koji ju je posmatrao 1682. godine i, na osnovu zapisa o pojavama kometa od 1531. do 1607., shvatio da se ona periodično javlja na našem nebu. Iako ovu kometu nije otkrio sam Halej, ona je dobila njegovo ime upravo zbog ovog otkrića. Kasnijim istraživanjima utvrđeno je da je ova kometa bila opažena još 240. godine pre naše ere i zatim kasnije sve do novog doba više puta – samo sve do Haleja nije se znalo da se radi o istoj kometi.

Halej je utvrdio i godinu povratka ove komete 1759., pa je astronomska, ali i šira javnost sa velikim nestrpljenjem očekivala najavljeni dolazak. Sam Halej taj dolazak nije doživeo jer je umro 1742.

Inače Halejeva kometa se pojavljuje u proseku svakih 76 godina (najmanje 74, a najviše 79)

Poslednji put je kometa bila u našoj blizini februara 1986. godine i nakon što je obišla Sunce jurila je sve dalje u daleki prostor Sunčevog sistema i to je tako bilo sve do pre neki dan, tj. do petka, 8. decembra, kada je stigla u afel, najudaljeniju tačku u orbiti nekog tela oko Sunca. Tada je komete od Sunca bila udaljena 5,26 milijardi kilometara (što je rastojanje koje svetlosni zrak prevali za 4 sata i 47 minuta). U toj tački bila je poslednji put aprila 1948. godine. 

Naravno, shodno drugom Kaplerovom zakonu kretanja nebeskih tela ona će sada da ubrzava svoje kretanje kako se približava Suncu te će se njena brzina sa nekih 0,909 kilometara u sekundi pri sledećem perihelu povećati više od 50 puta. 

Do perihela (Suncu najbliže tačke na orbiti), a time i do nas stići će za 38 godina, tj. 28. jula 2061. godine. 

P.S. Treba, dakle, pričekati do sredine 2061. godine. Ja sam bio spreman da sačekam tu godinu pa da tek onda pišem o kometi, jer ko zna šta može da se desi u međuvremenu, ali Dušan je rekao: „Bolje ti napiši priču sad, ko zna šta će sve biti za 38 godina, a ovako, što je sigurno – sigurno je.