U prvoj polovini noći 16/17. marta, nebo je bilo prozračno (transparencija 4/5, prisutni tanki oblaci) a Mesec u poslednjoj fazi ispod horizonta. Sazvežđe Velikog medveda se nalazilo visoko na severnom nebu a među njegovim zvezdama je prema efemeridama obitavala jedna relativno sjajna kometa. Ona je otkrivena krajem decembra meseca prošle 2019-te godine automatskom pretragom neba ATLAS⁽¹⁾.

Tih dana, posmatrački izveštaji su govorili da je sjaj komete vizuelnim posmatranjem procenjen na 9-tu magnitudu te sam se odlučio da prvo pokušam posmatranje sa dvogledom 15X70 na paralelogramu, posmatrajući iz dvorišta u predgrađu Zrenjanina. Uperen pogled desetak stepeni severozapadno od zvezde Alfe Velikog medveda ipak nije urodio plodom ali se pokazao korisnim kada sam prešao na teleskopsku pretragu i tražioc 9X50 jer sam lako identifikovao asterizam u čijem se polju tebala nalaziti kometa.

Kombinacija teleskopa SkyWatcher Dobson 1650/355, Gold Line okulara 15mm i Baderov UHC-S filter je prikazala sjajnu kometu lako uočljivu što je poprilična retkost za moju gradsku posmatračku lokaciju. U prvom mahu, na povećanju 110X, kometa je izgledala velika, okrugla a sjaj joj je opadao od centra ka periferiji. Dobro se izdvajala iz pozadine. Na momente se ukazivao sićušni blistavi centar unutar kvazi jezgra (jezgro, dalje u tekstu). Centralni deo komete je okruživala koma podjednakog sjaja i nejasnih rubova vidljiva posmatrajući je perifernim vidom. Načinio sam skicu u periodu 22:33 do 22:43 po lokalnom vremenu a kasnijom analizom utvrdio sam da je veličina jezga oko dve lučne minute dok je koma barem dvostruko veća (vidi skicu). Metodom defokusiranja na zvezdu TYC 4142-1091-1 (van vidnog polja sa skice), ustanovio sam da je sjaj komete oko 10-te magnitude. Tokom posmatranja, uočio sam i sporo pomeranje komete na zapad u odnosu na okolne zvezde.

Invertovana skica vidnog polja sa kometom C/2019 Y4 ATLAS na dan 16.03.2020. Najsjajnija zvezda (gore, desno od komete) je zvezda HD 83662 magitude 8,5. Skica autora teksta.
(Veća ilustracija)

⁽¹⁾ The Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System (ATLAS) je robotska astronomska pretraga neba i sistem za rano uzbunjivanje optimizovan za detekciju astronomskih objekata koji prolaze blizu naše planete Near-Earth objects (NEO) . Sistem je razvijen i njime se upravlja od strane Havajskog astronomskog instituta.