Zemljini trojanci su asteroidi koji se okreću oko Sunca po orbiti koja je slična Zemljinoj. Do sada je otkriven samo jedan takav neobični objekat, koji je sa površine Zemlje moguće posmatrati 60° zapadno od Sunca.
Asteroid 2010 TK7, uokružen zelenim, ima prečnik oko 300 metara.
Trojanci su objekti (male planete ili prirodni sateliti) koji postoje u gravitaciono stabilnim regionima ispred ili iza neke planete ili velikog meseca na takav način da dele istu orbitu ali se nikada ne sudaraju.
Do sada su ovakvi objekti otkriveni na orbitama Jupitera, Neptuna, Marsa, kao i Saturnovih satelita Thetys i Dione.
Pre par godina otkriven je prvi i za sada jedini Zemljin trojanac, procenjenog prečnika od oko 300 metara, a koji leti oko 80 miliona kilometara ispred Zemlje.
“Nalazi se na istoj orbiti oko Sunca kao i naša planeta, i ona ga delimično kontroliše svojom gravitacijom, mada je gravitacija Sunca jača u tome,” kaže Martin Connors, astronom sa univerziteta Athabasca iz Kanade i jedan od članova tima NEOWISE koji je oktobra 2010. otkrio objekat. U otkriću im je pomogao Nasin satelit WISE (Wide-field Infrared Survey Explorer).
Spiralna putanja asteroida 2010 KT7 (zeleno) u odnosu na Zemlju i njenu orbitu (plave tačke). Svaka spirala predstavlja jednogodišnje kretanje.
2010 TK7 oscilira oko Lagranžove tačke L4 sistema Sunce-Zemlja (60 stepeni ispred Zemlje), prolazeći između njegovog najbližeg prolaska pored Zemlje i najbližeg prolaska pored tačke L3 (180 stepeni u odnosu na Zemlju) otprilike svakih 400 godina.
Ovaj jedinstveni asteroid ima apsolutnu magnitudu osvetljenosti (koju je moguće odrediti zbog poznate lokacije) od 20,8. Na osnovu pretpostavljenog albeda od 0,1 predpostavljeni prečnik je oko 300 m. Do sada nije uhvaćeno dovoljno svetlosti da bi se utvrdio spektralni sastav. Gravitaciona sila na površini 2010 TK7 je manja od dvadeset hiljaditog dela Zemljine gravitacije.
U vreme otkrića, asteroid se okretao oko Sunca sa periodom od 365,389 dana, što je vrlo blizu Zemljinim 365,256 dana. Dokle god je u rezonanci sa Zemljom 1:1, njegov prosečni period tokom dužeg vremenskog intervala biće jednak Zemljinom. Zbog ekscentriciteta svoje orbite (e = 0,191), udaljenost 2010 TK7 od Sunca varira tokom godine od 0,81 AJ do 1,19 AJ. On se kreće po ravni koja je nagnuta za oko 21° u odnosu na ravan ekliptike.
Putujući neobičnom izduženom složemom putanjom, koja ga pokatkad dovodi na suprotnu stranu od Zemlje gledano u odnosu na Sunce, 2010 TK7 ipak nikada ne prilazi Zemlji na manje od 20 miliona kilometara, što je više nego 50 puta dalje od Meseca.
Orbita ovog objekta ima haotični karakter, čineći dugoročne prognoze otežanim. Pre V veka n.e. moguće je da je ovaj asteroid oscilovao oko Lagranžove tačke L5 (60° iza Zemlje), pre nego što je preko tačke L3 prešao na tačku L4.
Pošto je Zemljin trojanac deli sa nama našu orbitu, energetski bi bio lakša meta za posetu od Meseca, iako je desetine puta dalji. Međutim, 2010 TK7 ipak nije energetski atraktivna meta za neku kosmičku misiju zbog njegovog orbitnog nagiba. On se kreće daleko iznad i ispod Zemljine orbite što bi zahtevalo promenu brzine letilice od 9,4 km/h, dok bi put do nekih drugih NEA asteroida zahtevao manje od 4 km/h.
Tokom početka decembra 2012. asteroid je proleteo na 0,197 AJ (29,5 miliona km) od Zemlje, i tada je trojanac imao prividnu magnitudu od oko 21.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
