Clearwater Lakes, dvojni krater u blizini Hadsonovog zaliva (Kanada) snimljen iz spejs šatla. Krater je formiran pre 290 miliona godina a njihovi prečnici su 36 i 26 kilometara.

Od asteroida koji se kreću u blizini putanje naše planete oko Sunca, čak njih 15 posto su dvojni. To su oni koji su gravitaciono povezani pa kružeći jedan oko drugog zajedno putuju prostorom i dele istu sudbinu. Povremeno se dvojni asteroidi sudare za Zemljom i tada, kao što se očekuje, svaki od njih izrije po jedan krater, uz sve ostale prateće posledice takvog događanja. Ono što odavno zbunjuje u ovoj priči je da na Zemlji ima svega dva do četiri posto duplih kratera (na Marsu 2 do 3%), iako bi bilo razumno očekivati da ih ima proporcionalno broju Zemlji bliskih dvojnih asteroida. Teško je poverovati da iz nekog razloga dvojni asteroidi izbegavaju sudare te je potrebno rešenje tražiti na drugom mestu.

U nedavno objavljenom članku u NewScientist Katarina Miljković i njene kolege sa Imperijalnog Koledža u Londonu su došli do rešenja ove misterije na osnovu niza simulacija i izvršene studije ovih kratera. Kako je u pomenutom radu objasnila dr Miljković njena studija je pokazala da velik procenat udara dvojnih asteroida formira, ne dva, nego jedan krater! To znači da su i mnogi jedinstveni krateri na Zemlji za koje danas znamo zapravo rezultat udara dvostrukih asteroida.

„Nije lako pronaći moguće krater-kandidate za ovakve događaje“, kaže dr Miljkoivć za AM „Potraga bi trebalo da počne od kratera koji pokazuju nekakvu asimetriju u obliku i generalnoj morfologiji.“

Dobar kandidat za takav krater je upravo jedan od najvećih i najpoznatijih. To je krater Čiksulub koji je formiran udarom asteroida pre 65 miliona godina i koji je doveo do jednog od najmasovniheg izumiranja živih bića na Zemlji. Posledica tog udara je i okončanje 160 miliona duge vladavine dinosaurusa planetom.

Položaj kratera Čiksulub na polusotrvu Jukatan, Meksiko

„Baš taj veliki krater može biti jedan od prvih kandidata koje treba ponovo da prostudiramo i utvrdimo da li je napravljen udarom jednog ili dva asteroida istovremeno“ kaže Miljković.

Krater Čiksulub je zatrpan i delimično skrivne ispod mora, ali nova izučavanja na osnovu utvrđivanja gravitacionih anomalija koje su stvorene udarom, govore o postojanju nekih značajnih asimterija u njegovoj formi. Simulacija Katarine Miljković pokazuje da bi, u slučaju da je ovaj krater zaista posledica udara dvojnog asteroida, to bile dve stene, ukupnog prečnka 7 do 10 kilometara sa međusobnim rastojanjem od najviše 80 kilometara. Prečnik kratera Čiksulub iznosi 180 kilometara.

Katarina Miljković prethodno post-doktoralni istraživač na Imperialnom Koledžu u Londonu (Imperial College London), sada istražuje na Institutu za fiziku Zemlje u Parizu (Institute de Physique du Globe de Paris). Diplomirala je astrofiziku u Beogradu 2006. a potom doktorirala na Otvorenom Univerzitetu (Open University) u Engleskoj.

Dinosaurus

Početkom 19. veka na nekoliko mesta u južnoj Engleskoj su pronađeni neobični fosili ogromnih kostiju koje nisu pripadale ni jednom tada poznatom organizmu. Rekonstrukcija je ukazivala na neobične životinje koje su po građi skeleta podsećale na guštere. Ser Ričard Oven (Owen, Ser Richard 1804-1892), engleski paleontolog, dao je (1842) ovim životinjama ime dinosaurus (=strašni guster) napravivši kovanicu od grčkih reči deinos (čudan, strašan) i sauros (gušter).

ZAŠTO SU NESTALI DINOSAURUSI

Preko 150 miliona godina dinosaurusi su vladali ovom planetom, a onda, pre 65 miliona godina, na kraju Krede, nestali su.U vrlo kratkom vremenskom periodu, dinosaurusi, ali i sve druge životinje teže od 50 kg su tada izumrle i naučnici još uvek tragaju za razlozima njihovog nestanka.