Iz daljine gledano rano, na početku dana nas očešao jedan mali asteroid. Prošao je na 127.000 kilometara daleko od nas, što je otprilike jedna trećina rastojanja Meseca od Zemlje. Nekako je ta razdaljina, Zemlja - Mesec, astronomima mera za alarm. Kada neko svemirsko telo proleti na većem rastojanju astronomi su spokojni, ali kada je rastojanje manje oni podignu obrve i pažljivo računaju kolika je opasnost od udara.

Ovaj asteroid ima oznaku 2022 GN1, a otkriven je tek u petak prvog aprila. Zašto tako kasno? Pa zato što je on mali i time neupadljiv. Njegov prečnik se procenjuje na 7,7 do 16 metara što je uporedivo sa veličinom autobusa. On leti brzinom od 55.500 kilometara na čas. Otkriven je teleskopom PanSTARSS koji je po otkrićima malih tela postao dobro poznat. 

Ovaj asteroid nas je promašio, ali ipak, šta bi se desilo da je pao na Zemlju? Taj udar ne bi bio dramatičan kao onaj koji je počistio dinosauruse. Nije čak ni blizu toga, ali bi napravio lokalni haos, ušao bi u istoriju, svi mediji sveta bi o njemu pričali, a možda bi se snimio neki film o njemu. Svakako bi bio dobro zapamćen. Uostalom setimo se slučaja u Čeljabinsku kada je asteroid eksplodirao nad gradom i time polomio prozore i drugu staklariju širom grada, a od toga je preko 1000 ljudi potražilo lekarsku pomoć. Ta eksplozija je bila 20 pa čak i 30 puta jača od atomske bombe koja je udarila na Hirošimu. Veća šteta nije nastala samo zato što se asteroid raspao u gornjim slojevima atmosfere. 

2022 GN1 pripada porodici Apollo asteroida (to su oni koji nam prilaze dosta blizu) što ga svrstava u grupu potencijalno opasnih asteroida. Ipak, računi pokazuju da je u poslednjih 140 godina ovo bio najbliži prolaz. Zadnji put asteroid je imao blizak prelet 1952. godine. Sledeći put pored Zemlje će proći 2030. i zatim 2033. godine. A nakon toga 2156 godine i tako dalje, dakle, nema brige.