POGOVOR AUTORA

Već više od godinu dana se u meni lagano uobličavala ideja za ovu pricu.Isprva su to bili samo neki nejasni nagoveštaji - znao sam otprilike šta hoću ali još nije bilo dovoljno ,,gradje,, ili materijala za stvaranje kompletnog zapleta.

Od samog pocetka mi je bilo jasno da zelim da  da stvorim svet koji će se veoma razlikovati od našeg.Hteo sam i da takva ,,dosetka,, nosi u sebi veću dozu originalnosti, da to ne bude samo priča za ,,razbibrigu,, već nešto što navodi na razmišljanje i pamti se i neko vreme nakon čitanja. SF autori često izmišljaju neobične planete ili čak koriste zvezde i magline kao staništa strane biosfere.Većina ipak stvara planete prilično slične Zemlji (A meni je pala na pamet ideja da i oblik planete bude nesvakidašnji - isprva nisam znao da li je to i fizički moguće.Znao sam da ima mnogo asteroida bizarnih, izduženih oblika.Ali planeta ? Onda sam se setio već registrovanog nebeskog tela veličine manje planete.Nazvano je -2003 L61 i nalazi se u Kjuperovom pojasu.Spada zajedno sa Sednom i Xenom u najveće poznate objekte Kjuperovog pojasa i ima oblik - ragbi lopte ! )

Na mnogim ,,SF planetama,, nekako se to uvek ,,podrazumevalo,, postoje smene dana i noći - možda s tom razlikom što bi na nebu bila dva umesto jednog Sunca itd.Zapitao sam se kako bi bilo da u potpunosti ukinem ono što se smatra sasvim prirodnim - upravo tu smenu dana i noći ? To sam i uradio .Grotlo je u totalnom mraku, čak se zbog takozvanog Ortovog oblaka ne vide ni zvezde.Palo mi je onda na pamet sledeće - ako tamo ,,konstruišem,, neki oblik života on će svakako biti prilagodjen okolnosti da opstaje u tami, poput Čovečje ribice u našim rekama - ponornicama.

U početku sam imao ideju da stanovnici Grotla ,,vide,, svoju okolinu isključivo njuhom pa sam zamislio  i ,,govor,, koji se zasniva na mirisu ali se onda desila  zanimljiva stvar.Nešto poput jednačine kada jedan njen kraj uslovljava pojavu onog drugog kraja.Jednostavno ako sam hteo organski život na tom svetu  ( ja nekako nisam sklon silicijumu) bila je potrebna i neka pristojnija temperatura.Planeta daleko iza Plutonove orbite - pa tamo neizbežno mora biti blizu apsolutne nule !

Onda sam u stampi naleteo na zanimljivu vest (bio je to neki članak koji sam slučajno pročitao ) naime, izvesni naučnik je izneo hipotezu o postojanju lutajućih planeta van solarnog sistema koje se - samozagrevaju ! Kako ? Pa, ako isključimo neke stvarno bizarne mogućnosti ostaju radioaktivni elementi - u ovom slučaju velika količina dugotrajnog Torijuma 232 u jezgru planete i gusta atmosfera koja zadržava tako stečenu toplotu da se ne rasprši u kosmički prostor - što i nije sasvim  nerealno !

Ovo je i uslovilo evoluciju mojih Vilaša u pravcu ,,toplo-vida,, a odatle mi je nadalje, logično i došla ideja o drugačijim pojmovima ,,gore,, i ,,dole,, na Grotlu.Ako Vam nikakva svetlost i toplota ne dolaze odozgo s neba kao što je slučaj kod nas na Zemlji, zar nije prirodno da ceo Vaš život bude usmeren i okrenut prema ,,dole,, odnosno da je to neka vrsta Vašeg ,,neba,, i Vašeg ,,Sunca,, ? Tu dalje naravno, stvari mogu da se razvijaju i u pravcu nekakve moguće religije ili mitologije Vilaša itd.

Nagovestio sam i neke druge stvari - divovski krater nazvan ,,Kazan,, možda i nije krater već (eventualno) plod nekakvog nezamislivo velikog inžinjerijskog poduhvata (Vilaša ? ) pa postoji i mogućnost (mada daleka ) da ta tvorevina sa celom planetom nekako zakrivljuje i sam prostor i tvori odredjenu ,,gravitacionu anomaliju,, u koju su dospeli i sami astronauti nakon ( naizgled ) neobjašnjivog kvara svog broda.

Poradio sam i na fizičkom izgledu Vilaša.Hteo sam da se kreću na način na koji se nijedna životinja ne kreće na Zemlji - oni su bukvalno poput živih točkova.Poznati grafičar Ešer je jednom na svom crtežu prikazao svoju zamisao o ,,kotrljašima,, bićima koja prevaljuju kraća rastojanja tako što se prevrću preko glave.Ipak, njegovi,,kotrljaši,, su neka vrsta guštera koji se savijaju u prsten samo tokom kretanja dok su veći deo vremena ,,izduženi,, kao i svaki obični Zemaljski gušter.Moji Vilaši nemaju ,,promenljivu geometriju,, a mogu da se kreću relativno velikim brzinama i duže vremena.

I na kraju da dodam još i ovo - u želji da ova priča bude što kvalitetnija prvu verziju teksta sam poslao na čitanje Gospodinu Grujici.S.Ivanoviću i Gospodinu Marinu Tumpiću uz molbu da mi dostave neke svoje kritike i ocene.Ja im se iskreno zahvaljujem na njihovoj nesebičnoj podršci i sugestijama.

***

 

Još nekoliko priča Olivera Jovanovića

PUTNIK

OKIDAČ

NOĆNA KRETANJA

TOLJAGA

REKLAMA