Odlični putevi, dobra saobraćajna signalizacija, mogućnost da bez ikakvih problema i sasvim bezbedno razvijete brzinu od 120 kilometara na sat - sve je to iz neke drge priče i neke druge zemlje. Mi, Janko, Marko i ja smo od Novog Sada do Deliblata pored Pančeva, nekih 150 kilometara razdaljine, putovali tri sata po iskrpljenim, uskim putevima bez jasnih saobraćajnih znakova. Ali ako ne žurite i imate dobre živce to čak može biti i zabavan put, da ne kažem komičan.

Dakle, krenuli smo oko 16 sati, prošli pored „saobraćajnog“ znaka,

izbili na „autoput“,onda dalje pored jednog bicikliste,

pored brda i dolina,

krava

itd. i tsl. konačno predveče stigli.

To gde smo stigli je Rekreativni centar „Čardak“ u blizini Deliblata. Da smo došli bar sat vremena ranije siguran sam da bismo naselje sa uživanjem razgledali, ovako odmah smo otišli na večeru. Tu smo malo raspravljali s Lazom o vanzemaljcima i koliko astrofizičari o njima imaju pojma (za one koji ne znjanu Lazu iz Vršca, on se zove Dragan). Zatim smo izašli na teren. Noć je bila divna.

Mesec slikan telefonom

Ovaj, drugi, godišnji susret astronoma amatera na Delibladskoj peščari, organizovalo je Asronomsko društvo „Milutin Milanković“ iz Pančeva. Za drugi put postigli su izuzetan uspeh. Došlo je oko 80 gostiju, održano je više odličnih predavanja i jedna planetarijumska projekcija (u pokretnom planetarijumu) i emitovano je više odabranih naučno popularnih filmova. Sve to smo Janko, Marko i ja propustili jer ne može se na dva mesta istovremeno. Janka i mene je zanimala priča na livadi i posmatranje kroz teleskope, a Marka da se pentra na jelene i srne. Dakle, svaka čast predavačima, znamo da su bili izvrsni, ali prevagnula je priča (i jeleni).

Prostora za teleskope u ovom Centru ima mnogo, udaljenost osvetljenih okolnih mesta je zadovoljavajuća i ovog puta je jedini problem bio što kandelabri u samom naselju nisu bili isključeni. Može se to ali neki drugi put, kad se na vreme javi. Sobe za spavanje su, koliko smo uspeli da vidimo, solidne, trpezarija prijatna, postoje konferencijske sale, tu je i više sportskih terena, sve u svemu Čardak obećava.

Janko je malo snimao Jupiter, ostali su posmatrali Mesec i divili se njegovom moćnom reljefu, Laza je šarao laserom po nebu i pričao o zvezdanim misetrijama, sa „Pančevcima“ smo razradili neke detalje oko akcije posmatranja Meseca 8. oktobra i zatim oko one akcije krajem istog meseca o kojoj još ne pričamo detalje. Utom je prošla ponoć, a Janko i ja smo za sledeći dan od ranije imali zakazane obaveze tako da smo se oprostili od domaćina i gostiju i krenuli sa Čardaka na dugi, truckavi put nazad. Izgleda da će nam to biti sudbina i sledeće godine.

Ko nije došao (a trebalo je):

Srđan jer je imao povišenu temperaturu svoje ćerkice, Mrđa jer je morao da puni detektor, Miloš jer je morao da ostane na poslu  (Milošev sin kaže da mu tata stanuje na poslu), Jaroslav je je imao ženin rođendan.

Pogledajte album slika sa Čardaka: