Da ste astronom na Veneri sigurno bi vas zanimalo kako se kroz teleskop vidi Zemlja. Uostalom, u proseku Zemlja je najbliža planeta Veneri i njihovo srednje rastojanje iznosi 41,4 miliona kilometara. Merkur je na drugom mestu sa srednjim rastojanjem od 50,3 miliona kilometara. Sem toga Merkur je i mnogo manja planeta od Zemlje.
Dakle, za Venerijance Zemlja je pravi izazov i najveće osmatračko iskustvo. Setimo se samo sa koliko žara i upornosti su stari astronomi posmatrali Mars i kako su ga sa sve boljim teleskopima sve bolje upoznavali.
Zamlja u opoziciji sa Suncem (posmatrano sa Venere)
Pre svega koristan savet za imaginarne astronome sa Venere jeste da Zemlju obavezno posmatraju kada je ona u opoziciji, dakle, kada je posmatrano sa Venere ona suprotno od Sunca. Tada je ona najviša na Venerinom nebu, i tu ja preko cele noći, a i nalazi se na najmanjem odstojanju. Dakle, posmatrajte Zemlju kad god možete, ali najbolje vreme za to je kada je Zemlja u opoziciji. Razume se, u vreme kada se Zemlja nalazi na suprotnoj strani Sunca, ne može se uopšte videti – jer pogled na nju blokiraju Sunčevi zraci.
Zemlja posmatrana teleskopom os 4 inča sa Venere (levo od Zemlje je Mesec)
Dobro, nađete zgodno mesto u vreme opozicije i posmatrate. Hmm, zgodno mesto! S obzirom da je Venera obavijena debelom, gustom i neprozirnom atmosferom sa njene površine ništa ne biste mogli da vidite i zato se dobro osmatračko mesto Venerijanaca nalazi daleko iznad njene površine, u orbiti oko nje. Dobro, odete tamo i šta će te videti? Pre svega zapazićete da je Zemlja dominira noćnim nebom. Skoro tri puta je veća nego što je Mars posmatran sa Zemlje. Mogli biste da je lepo posmatrate čak i manjim amaterskim teleskopom. Teleskopom od 4 inča (govorimo o promeru objektiva) na Zemlji bismo mogli da razaznamo kontinente, okeane polarne ledene kape.
Teleskopom od 8 inča (slika gore) detalji bi se bolje uočavali i razaznali bismo pojedine manje geografske forme, recimo Arabijsko poluostrvo.
Teleskop od 24 inča omogućio bi da vidimo na primer Italijansko poluostrvo i velika ostrva u Sredozemnom moru.
A ako bismo u orbitu oko Venere postavili teleskop Habl i sa njega posmatrali Zemlju videla bi se sva veća ostrva, pustinje i planinski venci. Zapravo oblaci koji gusto lutaju Zemljinim nebom mnogo bi ometali dobar pogled.
Priručnik za astronome na Marsu