Do juna, NASA treba da odabere svog 13. kandidata za misiju “Discovery” tipa. Sa gornjom granicom koštanja od \(450 miliona, to su najjeftinije sonde američke agencije, za razliku od klasa “Flagship” i “New Frontiers”, a njihove ciljeve ne odabira Nasin štab već različite grupe nezavisnih istraživača. Prošlog februara je istekao rok za prijem predloga za misiju, što je za nas odlična prilika da pogledamo najinteresantnije ideje, svrstane ovde prema njihovoj udaljenosti od Sunca.
VENERA
Venera je najbliža destinacija Suncu koju može da poseti 13. misija klase “Discovery”. Naučna zajednica je potrošila godine u pokušajima da pošalje sondu na Veneru, jalov i pust svet, koji ipak čuva mnoge tajne o formiranju solarnog sistema. Od kako je misija “Magellan” radarom proučavala površinu Venere, nijedna druga sonda nije detaljnije analizirala ovu planetu. “VERITAS” (Venus Emissivity, Radio Science, InSAR Topography And Spectroscopy) predstavlja projekat orbitera za kartografisanje Venere upotrebom sintetičkog radara (SAR). Predlog je vrlo sličan nedavno objavljenoj evropskoj misiji srednje klase “EnVision”. Letilica će biti opremljena radarom i infracrvenim interferometrom VISAR i biće postavljena u polarnu orbitu – sa nagibom od 88,5° – prosečne visine od 220 km.
“VERITAS” će napraviti kartu Venerine površine u rezoluciji od 30 metara, iako će neka područja planete – oko 15% ukupne površine – biti urađena u rezoluciji od 15 metara. Drugim rečima, desetak puta bolje od “Magellana”. Tako ćemo saznati da li je Venera svet sa aktivnim vulkanizmom i pokušati da razumemo tajne vezane za tektoniku njene kore. “VERITAS” se takmiči sa sledećim sličnim predlogom nazvanim “RAVEN” (RAdar at VENus), ali sa C-band radarom umesto X-band i polarnom orbitom visine 600 km, omogućavajući maksimalnu rezoluciju od 3,5 metara na pojedinim delovima planete.
MESEC
I naš satelit je jedan od ciljeva potencijalnog kandidata za misiju. Misiju “MARE” (Moon Age and Regolith Explorer) treba da čini jeftina sonda koja bi sletela u ravnice pokrivene lavom na vidljivoj strani Meseca. Opremljena bogatim setom instrumenata, sposobnim da datiraju stene sa Mesečeve površine, sonda će baciti malo svetla na kompleksnu istoriju našeg satelita. Više o ovom konceptu se ne zna, mada se čini da nije mnogo ambiciozan, te je stoga jeftin.
S druge strane imamo “NanoSWARM”. Pored orbitera u kružnoj polarnoj orbiti, “NanoSWARM” bi nosio desetak malih “cubesat” satelita, koji bi bili izbačeni u lunarnoj orbiti radi sprovođenja nekoliko zadataka. Grupa cubesat satelita bi studirala interakciju solarnog vetra sa Mesecom, dok bi ostali padali u zone sa magnetnim anomalijama da bi neposredno pred udar pribavili podatke visoke preciznosti. Pošto se cubesat-ovi smatraju za sonde budućnosti[1], “NanoSWARM” bi mogla da bude prva od mnogih revolucionarnih misija.
MARS
Da, znam šta sad svi misle: “Još jedna Nasina misija na Marsu?” Tačno, ali ova predložena “Discovery” misija za proučavanje Marsa neće biti usredsređena na Crvenu planetu već na njegove mesece. Prijavljena su čak tri predloga koja bi trebala da bace novo svetlo na zagonetke Fobosa i Dejmosa: “PANDORA”, “PADME” i “MERLIN”. “PANDORA” (Phobos ANd Deimos ORigin Assessment) bi uz pomoć jonskog pogona ušla u orbite i Fobosa i Dejmosa, analizirajući izuzetne karakteristike tih satelita. ”PADME”(Phobos And Deimos and Mars Environment) bi trebala da bude jeftina sonda koju bi do 2020. trebala da na raketi “Falcon-9” poleti na sedmomesečno putovanje ka cilju. Nije planirano da uđe u orbitu oko bilo kog satelita, ali bi izvela 16 proletanja iznad Fobosa i 9 iznad Dejmosa, približno 2 kilometra iznad površine dotičnih meseci. Da bi uštedeli pare, biće iskorišćena konstrukcija male lunarne sonde “LADEE” lansirane 2013. godine. Jedan od tri instrumenta na brodu bila bi kamera MMCS (Mars Moon Camera System), koja bi u pojedinim zonama mapirala Fobos i Dejmos sa rezolucijom od 10 cm po pikselu.
Misija “PANDORA” ima za cilj proučavanje Fobosa i Dejmosa (na slici). (NASA)
Sonsa “PADME” za proučavanje Fobosa i Dejmosa. (NASA)
“MERLIN” (Mars-Moons Exploration, Reconnaissance and Landed Investigation) predstavlja nešto ambiciozniju misiju od prethodne. Ova sonda bi trebala da sleti na Fobos 2024. godine, nakon 90-dnevnog proučavanja ovog meseca iz orbite. Bila bi to prva sonda koja bi se spustila na jedan “asteroid” tipa-D, veliku porodicu malih tela spoljnjeg Sunčevog sistema malog albeda, koji se smatraju veoma primitivnim (moguće je da Fobos uopšte nije zarobljeni asteriod i da je preživeo brojne promene u prošlosti). Kao šlag na torti, „MERLIN“ će moći da sleti i u drugi region tokom nastavka misije.
ASTEROIDI
U ovu grupu spada “BASiX” (Binary Asteroid in-situ Explorer), zanimljiv predlog sa učešćem Franciza, koji će pokušati da se približi obližnjem binarnom asteroidu (175706) 1996 FG3, objektu C-tipa porodice Apolo male heliocentrične brzine, koji je već određen za cilj Nasine misije “Galahad” i evropske misije “MarcoPolo-R”. Istraživanja asteroida u blizini Zemlje (NAE) od esencijalne je važnosti za budućnost naše civilizacije.
Detalj dvojnog asteroida 1996 FG3, destinacije misije “BASiX”. Zemljinoj orbiti se približava na 0,02834 AJ.
Pored “BASiX-a”, ostali predlozi uključuju sondu koja bi posetila do deset malih asteroida, i misiju “Lucy” koja bi studirala trojanske asteroide. Ova poslednja bi ušla u Jupiterovu orbitu i “parkirala” se u Lagranžovim tačlama L4 i L5, a špekuliše se da bi to mogao da bude ključ za rešavanje misterije o migraciji džinovskih planeta tokom duge istorije solarnog sistema. U ovu grupu spada i “DaRE” (Dark Asteroid Rendezvous), sonda na električni pogon koja bi mogla da uđe u orbite nekoliko asteroida. Sledeća vrlo interesantna misija je “Psyche”, sonda konstruisana za proučavanje asteroida 16 Psyche, tela koje je 90% sastavljeno od potpuno čistog gvožđa i nikla. Pošto ovaj fantomski asteroid prečnika 250 km ne pripada nijednoj poznatoj familiji, veruje se da je to ustvari metalno jezgro nekog većeg objekta koji je postradao tokom istorije.
Sonda koja bi proučila asteroid Psyche sačinjen od čistog metala. (NASA)
OSTATAK SUNČEVOG SISTEMA
Sonde programa “Discovery” ne mogu zbog budžeta da budu previše složene, te ovog puta nemamo mnogo predloga za putovanje iza sateroidnog pojasa (naročito posle fijaska predloga ”TiME” (Titan Mare Explorer) koji je trebalo da prouči Tetanova mora). Zapravo, imamo samo dve sonde ovog tipa, ali su zato obe stvarno fascinantne. Prva je “IVO” (Io Volcano Observer), robotska letilicua za istraživanje vulkanski najaktivnijeg sveta u solarnom sistemu, Ije[2], Jupiterov mesec.
Modeli unutrašnjosti Ije. “IVO” bi utvrdio koji je pravi. (NASA)
Ako bi bio odabran na draftu, “IVO” bi bio lansiran 20121. a na Jupitera bi stigao 2026. godine. Nakon što uđe u eliptičnu orbitu oko Jupitera, aparat će izvesti najmanje devet preleta na maloj visini iznad Ije ali jako velikom brzinom (oko 18 km/s, tj. 65.000 km/h) da bi se što više smanjila izloženost planetinim radijacionim pojasevima. Sa željom da smanje troškove, misija “IVO” je bazirana na konstrukciji sonde „Juno“, uz upotrebu solarnih panela[3].
Sonda “IVO” za proučavanje Ije. Misiju predlaže univerziteti Arizona i Johns Hopkins.
“IVO” orbite oko Jupitera. Tamo bi sonda trebalo da ostane najmanje 22 meseca. (NASA)
Ali svakako najspektakularnija misija je “Enceladus Life Finder” (ELF), koja, kao što joj ime sugeriše, predstavlja sondu dizajniranu za analizu gejzera na Enkeladu. ELF treba da prouči potencijal za nastanjivost tamošnjeg podzemnog okeana merenjem sastava i pH(kiselosti) mlazova na Enkeladu. Ali najvažnija stvar jeste da će tražiti dokaze o postojanju života u Enkeladovom okeanu loveći amino-kiseline i izoprenoide[4] mereći odnose vodonikovih izotopa. ELF će takođe koristiti solarne panele – RTG su van mogućnosti misija tipa “Discovery” a razvoj ASRG je stopiran pre dve godine– ali čak i na taj način biće jako teško ne prevazići budžet za sondu od \)450 miliona. Šteta, jer je ovo verovatno najuzbudljivija misija od svih.
Poređenje rezolucija masenih spektrometara “ELF-a” (desno) i “Cassinija”. (NASA)
Kao što vidimo, ima predloga za svakoga, ali moražemo da sačekamo do juna da vidimo ko je pobednik. Koji je tvoj favorit?
[1] Ti minijaturni sateliti u proseku imaju zapreminu od oko 1 litra i poseduju jeftinu elektroniku.
[2] Ija (ćir. Ија, grč. Io) bila je ćerka rečnog boga Inaha i sveštenice boginje Here. Bila je ljubavnica Zevsa, pa ju je zbog svoje žene Here morao da sakrije u obliku bele krave. Bežeći od Here, krava je prešla moreuz koji je po njoj nazvan Bosbor, tj. kravlji moreuz. Bežeći dalje, prešla je i more koje je po njoj nazvano Jonsko more i otišla za Egipat, gde joj je Hera vratila ljudski oblik i udala je za kralja Telegona.
[3] „Juno“, lansiran 2011, predstavlja prvu misiju koja umesto nuklearnog izvora struje, kakve su koristili „Pioneeri“, „Voyageri“, „Cassini“, „New Horizons“ i „Galileo“, ima solarne panele koji su najveći koje je NASA poslala do sada u duboki kosmos. Ukupna površina panela je 60 m2.
[4] Bilo koja vrsta organskih jedinjenja sastavljena od dve ili više jedinica hidrougljenika, gde svaka jedinica sadrži pet ugljenikovih atoma aranžiranih na poseban način. Izoprenoidi imaju široku ulogu u fiziološkim procesima kod biljaka i životinja.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
