Raketi „Протон-М“, najjačoj ruskoj teškoj raketi trenutno u upotrebi, dani su odbrojani. Njenu sposobnost da u nisku orbitu ponese oko 22 tone, prošle godine je prestigla jedino „Ангара A5“, još jedna raketa iz pogona Hruničevljevih fabrika. Ona je takođe glavni ruski uređaj za slanje satelita u orbitu (praktično svi su iz nekog komercijalnog programa), ali za razliku od „Союза“,„Протони“ mogu da budu lansirani jedino sa kosmodroma Bajkonur, u Kazahstanu.
„Протон-М“ putuje ka bajkonurskoj rampi sa satelitom „Экспресс-4М4Р“ (Roskosmos).
Kao što svi znamo, Rusija već godinama izdašno plaća Kazahstanu (oko $115 miliona godišnje) za korišćenje kosmodroma Bajkonur i održavanje istoimenog grada pod zajedničkom kontrolom. Ali Kremlj ima nameru da sva buduća lansiranja preseli iz Bajkonura na kosmodrom Vastočni, smešten na teritoriji Dalekog istoka Ruske federacije[1]. Ipak, odande neće moći da se lansiraju i “Protoni“, već je planirano da odatle uzleću jedino rakete „Angara“ i „Sojuz“ (i verovatno МRKN[2]). Znači, život “Protona“je tesno vezan za eksploataciju kosmodroma Bajkonur (jer na kosmodromu Pleseck ne poseduje lansirne rampe za “Protone“).
Pošto Kazahstanci ima dogovor sa Rusijom o rentiranju Bajkonura do 2050. godine, na prvi pogled se čini da “Protonu” predstoji još dosta godina života. Međutim, kazahstanska vlada je više puta zabranjivala – ili bar ograničavala – lansiranja “Protona”. Te rakete koriste visokotoksično hipergolično gorivo[3] (“Angare” sagorevaju kerozin i tečni kiseonik), što u određenim delovima kazačkog javnog mnenja konstantno izazva ozbiljne debate o uticaju tih raketa na životnu sredinu[4]. Rusija se obavezala da će prikupljati pale delove prvih stepena raketa “Proton” i obavljati dekontaminaciju zone padova, ali izgleda da to nije dovoljno, jer je podpredsednik “Kazkosmosa”, Jerkin Šajmagambetov, nedavno izjavio da su se Rusija i Kazahstan dogovorili da od 2025. godine stopiraju lansiranja “Protona” sa Bajkonura. Ako se ta vest potvrdi, za samo 10 godina četiri rampe za ove rakete (danas se koriste samo dve) počeće da se pretvaraju u zarđale ruševine koje će obeležavati stari Bajkonur.
“Proton” (8K82), ili “UR-500”, rođen je šezdesetih godina kao interkontinentalni balistički projektil (ICBM) kadar da ponese monstruozne termonuklearne bojeve glave snage nekoliko stotina megatona. Njegov “otac” je bio inženjer-akademik Vladimir Nikolajevič Čelomej (1914-84), rukovodilac konstruktorskog biroa OKB-52 iz Reutova. Prvi dvostepeni UR-500 poleteo je 16. juna 1965. godine i poneo u orbitu satelit “Proton-1” težine 12,2 tone radi studiranja pojaseva zračenja, dok je njegovo ime uzeto kao ime za čitavu raketu. “Protoni” su lansirali sve sovjetske i ruske kosmičke stanice (“Saljut-DOS” i “OPS-Almaz”), velike module pridružene stanicama “Mir” i ISS, kao i većinu sovjetskih međuplanetnih sondi. Takođe će biti odgovorni za lansiranje rusko-evropske sonde “ExoMars” i ISS-ovog laboratorijskog modula “Nauka“. Mada su poslednjih godina malo pokvarile statistiku, rakete „Proton“ će svakako ostati u kosmonautici zapamćene kao vrhunski protagonisti, koje su do danas ostvarile preko 400 letova[5]. Nadamo se da će za deset godina, kada „Proton“ ode u penziju, raketa „Angara“ biti kompletno spremna da ga zameni. Ostaje nam jedino da vidimo da li će ta raketa trajati duže od svog prethodnika.
Više informacija o istoriji “Protona” pogledaj ovaj tekst.
Poligon za rukovanje raketom “Proton”.
“Protonove” rampe u Bajkonuru: Poligon 81 i Poligon 200. Prvi poligon je napravljen 1965. i imao je dve rampe: № 23 („leva“) i№ 24 („desna“). Sa „leve“ je 16. jula 1965. novom raketom lansiran prvi satelit „Proton-1“, a odatle je krajem prošle godine poletela i 400-a raketa serije „Proton“.
Sedamdesetih je pušten u pogon i drugi poligon, takođe sa dve rampe: № 39 („leva“) i№ 40 („desna“). Sa „leve“ su u prošlosti lansirani „Venera 14“, „Venera 15“, „Vega 1“, „Fobos 1“ i „Mars-96“, a u novije vreme brojni komercijalni letovi američko-ruske kompanije ILS. Odatle je „startovao“ i osnovni modul stanice „Mir“ i njeni moduli „Kvant 1 i 2“ i „Kristal“.
Sa „desne“ rampe su u prošlosti bile lansirane sonde “Venera 13“, „Venera 16“, „Vega 2“ i „Fobos 2“, kao i orbitna stanica „Saljut 7“ i astrofizička opservatorija „Granat“. Danas se ova rampa ne upotrebljava.
 |
 |
| Maketa “UR-500” i Muzeju kosmodroma u Bajkonuru. |
Maketa “Protona” u Muzeju |
[1] Prvobitno, tamo je planirano 7 rampi, od kojih 2 za letove sa posadama. Prvo lansiranje se očekuje možda 2015. Ruski inženjeri će upotrebiti iskustva stečena gradnjom „Sojuzovih“ lansirnih postrojenja u kosmičkoj luci Kourou i rampe za “Angaru” u Naro Kosmičkom Centru u Južnoj Koreji. Radi uštede, na Vastočnom neće biti vojnih postrojenja kao na Bajkonuru. Planirano je da odande do 2020. bude lansirano 45% ruskih kosmičkih lansiranja, dok će Bajkonur sa današnjih 65% pasti na samo 11%. Ostala lansiranja će se izvoditi sa kosmodroma Pleseck.
[2]МРКН(Многоразовая Ракета Космического Назначения), još jedna Hruničevljeva raketa-nosač, koja bi trebala da postane operativna do 2025. Planirano je da na LEO ponese 175 tona.О оvoj raketi sa krilima detaljnije možeš pročitati ovde!
[3] Diazotni tetraoksid („amid“, N2O4) kao oksidator, i nesimetrični dimetil-hidrazin („heptil“) kao gorivo.
[4] Nešto mi govori da znam ko stoji iza kampanje o „životnoj sredini“ u Kazahstanu, pogotovi ako se to kosi sa ruskim kosmičkim interesima.
[5] Poslednji let je izveden 28. decembra 2014. – bio je to 401. let. Uspešnih je bilo 355, a neuspešnih 46.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
