Spejs šatlovi su prestali da lete pre 7 godina, ali njihovi SSME (RS-25) motori su napravljeni za duži život. Danas se oni koriste pod različitim imenima u dva projekta, pri čemu su u jednom slučaju modifikovani da se koriste jednokratno, a u drugom se proverava njihova sposobnost da ponovo šalju u kosmos sa minimalnim zadržavanjem.
Testiranje motora napravljenih na bazi SSME u Stennis centru u Misisipiju.
Iza šatlova preostalo je šesnaest motora SSME(Space Shuttle main engine). To će biti dovoljno za letove četiri superteške rakete SLS (drugi stepeni će imati po četiri motora), ali će za sledeća lansiranja biti potrebni novi. Zato je još 2015. 'AeroJet Rocketdyne' dobio ugovor da nastavi proizvodnju. Paralelno sa tim započelo je testiranje motora iz skladišta adaptiranih za novu raketu. Krajem prošle godine pristupilo se ispitivanju modifikacija za nove motore.
Glavna karakteristika novih RS-25 biće veća snaga. Pred kraj eksploatacije šatlova, motori su radili na 104,5% originalne snage. Adaptirani motori iz skladišta su stvarali 109% potiska, a posle dodatnih poboljšanja, RS-25 su testirani na 113% originalne snage. Uz to, u motore će se postepeno ugrađivati novi detalji...
U razvojnoj fazi 1A u motore je dodata prepreka tzv. 'pogo-oscilacija'[1], proizvedena metodom selektivnog laserskog skeniranja na 3D printeru. Biće jeftinije štampati složeni oblik neko ga proizvoditi već prevaziđenim metodama.
Faza 1B, koja je trebalo da započne u avgustu (nema novih podataka), planira testiranje 9 novih detalja, među kojima je i nova komora za sagorevanje, proizvedena metodom vrelog izostatičkog presovanjai jeftinija izolacija za trostepenu pumpu za gorivo visokog pritiska[2].
Nova izolacija – srebrna obloga s leva.
Glavna promena u fazi 2 biće jednostavna fleksibilna rebrasta dovodna creva umesto složenih gibkih spojeva. Za razliku od šatlova, motori SLS-a će se manje pomerati tokom leta, što će omogućiti pojednostavljenje konstrukcije.
U fazi 3 mlaznicu[3], koja se ranije proizvodila spajanjem 37 delova, zameniće nova, sastavljena od svega četiri.
Proizvodnja nove mlaznice.
Pored značajnog povećanja potiska motora, treba primetiti da se očekuje da će zbog novih komponenti cena motora biti 20-60% manja!
Delovi motora RS-25 i predviđene uštede komponenti.
Prema uslovima iz zaključenog ugovora, do jula 2024. godine NASA treba da dobije šest novih motora.
POTVRDA VIŠEKRATNOSTI ZA 'XSP'
'Boeingov' eksperimentalni kosmoplan 'VSP' (ili odnedavno 'XS-1') – to je projekat DARPA za stvaranje rakete-nosača sa višekratnim prvim stepenom sa krilima! 'Boeing' je za projekat dobio \(146 miliona. Zvanično. Koliko je otišlo na lobiranje ne piše, ali se zna da su oduvali konkurenciju u vidu 'Northrop Grummana' i 'Masten Space Systema'.
'Boeing' očekuje da će njegova letilica za 10 dana moći da poleti 10 puta. Svaka misija bi koštala po \)5 miliona.
U ulozi motora za stepen sa krilima izabran je jedan SSME. Pod nazivom AR-22, motor će, za razliku od prvog projekta, koristiti delove koji se već nalaze u skladištima i deforsirani sa 104,5% na originalnih 100% snage, koliko je bilo tokom 70-ih. Zato je ovaj motor uspešno pokazao sposobnost za ponovljeni start u toku jednog dana – početkom jula izvršen je niz testova sa 10 uključivanja motora u 10 dana. Ta brzina ponovnog korišćenja predstavlja jednu od 'ubojitih oružja' ovog projekta.
Tri glavna motora RS-25 tokom uzletanja šatla 'Atlantis'.
Naravno, takva brzina pripreme između letova stvorila je nove probleme, naprimer, kako osušiti motor za tako malo vremena. Ali pronađena su neka rešenja, tako da je srednje vreme pripreme iznosilo 18,5 časova, dok je najbolje bilo – 17 časova!
ZAKLJUČAK
Korišćenje uspešnih konstrukcija iz prethodnih projekta logična je stvar, ali sada, sa modom višekratnosti, zabavno je posmatrati kako iz šatlovog višekratnog motora nastaje jednokratni za SLS. I ako razmislite, tu je sakrivena neobična priča. Te komponente šatlova, koje bi mogle da izdrže desetine letova, zastarele su. Početkom stoleće NASA je morala da traži 'Intelov' procesor 8086 na otpadima. Motori za šatlove su se stalno premeštali i zamenjivali – za 135 letova šatlova, upotrebljeno je 46 SSME motora (još jedan je napravljen, ali nije poleteo nijednom). U proseku, svaki motor je leteo 8,8 puta u kosmos, a pri proizvodnji novih motora u svaki od njih su ugrađivani novi delovi, poboljšavajući im karakteristike.
Istorija obnove motora.
Kao rezultat imamo da su motori nadživeli svoju raketu, i danas ih možda čeka dug život u drugim projektima.
[1]Specifične uzdužne vibracije kod motora na tečno gorivo izazvane nestabilnostima u toku sagorevanja u motorima. Stvaraju se varijacije u potisku ('štucanje'), što izaziva varijacije u ubrzanju. Ovaj problem je dugo mučio i Amere ('Apollo') i Sovjete ('N1').
Šatlovi su imali prepreku ('damper') i cevima za snabdevanje tečnog kiseonika, ali i u cevima za dotok voodonika.
[2]Jedno od svetskih čuda, pumpa HPFTP koju pokreću gasne turnine. Pumpa nabija pritisak tečnog vodonika sa 1,9 na 45 MPa, a vrti se brzinom od 35.360 ob/min. snagom od 71.150 KS! Dimenzije su pola sa metar.
[3]Mlaznica je dugačka 3,1 metar, pa prečnikom grla od 0,26 m i sa 2,3 m na izlazu. Unutrašnjost mlaznice se hladi tečnim vodonikom koji protiče kroc cevi okolo.