Nistatin je čest antigljivični lek namenjen lečenju infekcija usta, grla i creva koje izazivaju gljivice iz grupe Candida, ali šta je Astatin? Da li bi pomoglo kada bi rekao da ga ima na Zemlji ali da ga niko nikad nije video? Niti će! Ne zna se ni koje je boje! Samo ovi iz Mense znaju da se radi nešto o hemiji. Upoznajmo i mi ostali najvećeg fantoma na planeti.
Za našu planetu kažemo da spada u kamenita tela, pa je valjda zato smatramo za tešku. Wolframova enciklopedija sveznanja kažu 5.972.198.600.000.000.000.000.000 kilograma. To je mnogo ako uporedimo sa Mesecom, jer smo 81 put teži od njega, ali smo perce ako stanemo na vagu sa Jupiterom, jer smo 320 puta lakši od njega. Ali kako znamo tako precizno koliko je teška naša planeta? Ako odmah odbacimo nekoliko genijalnih predloga koji svako od nas u hipu ima u glavi, da kažem siguran odgovor: fizika. Naučnici koriste matematiku i zakone gravitacije koje je još 1686. artikulisao Vrisak Njutn.
Kada sam sa ocem pisao prvi tom naše enciklopedije, jedno poglavlje smo posvetili Zemlji. Sećam se da sam napisao da je najrasprostranjeniji elemenat u Zemljinoj kori[1] kiseonik, koga ima 46,6%. Pošto je kubik kiseonika težak samo 1,43 kg, 'ajde da ga preskočim u ovoj priči. Težinski, sledeći je silicijum sa 27,7% a prate ga aluminijum (8,1%) i gvožđe (5%). Mrzi me da računam, ali svako vidi da tih elemenata ima na milione tona, a ako uzmemo u obzir čitavu planetu, tu se radi o milijardama i milijardama tona.
Ali, s druge strane, ima i elemenata koji su neverovatno retki. Nejgori je među njima astatin, čije ime potiče od grške reči 'astatos', koja znači nestabilan. On je toliko nestabilan da njegov najstabilniji izotop, astatin-210, ima vreme poluraspada samo 8,1 sat. Uzorak prirodnog elementa nikad nije posmatran, jer momentalno isparava u vrelini koju stvara sopstveno zračenje.
Astatin je vrlo, vrlo redak. Ukupna količina astatina u Zemljinoj kori je u svakom trenutku manja od 30 grama! A nije redak samo u prirodi – do sada smo laboratorijski proizveli samo 0,00000005 grama astatina, što se zapravo meri brojem atoma.
Sav astatin koji je postojao prilikom nastanka Zemlje odavno je nestao; četiri izotopa koja postoje u prirodi (astatin-215, -217, -218 i -219), konstantno se proizvode kao posledica raspada radioaktivnih ruda torijuma i uranijuma, i u tragovima u raspadu neptunijuma-237. Kontinenti Severne i Južne Amerike zajedno, do dubine od 10 milja, u svakom trenutku kriju samo oko trilion atoma astasina-215 (oko 3,5×10-10 grama).
Praktično nijedno svojstvo astatina nije poznato . Mnoga od njih se procenjuju samo na osnovu njegovog položaja u periodnom sistemu kao teži analog joda i člana halogene grupe elemenata u koje spadaju fluor, hlor, brom i jod. Astatin je verovatno crn i sjajan a možda je poluprovodnik i metal; verovatno ima višu tačku topljenja od joda.
Astatin je izuzetno radioaktivan; svi njegovi izotopi imaju jako kratko vreme raspada, a raspadaju se ili u druge izotope ili u bizmut, polonijum ili radon. Većina od 30-ak izotopa je jako nestabilna (traju kraće od 1 sekunde!) Od prvih 101 elemenat u Mendeljejevljevom sistemu samo je francijum nestabilniji, a oni izotopi koji su stabilniji od francijuma su veštački dobijeni i ne postoje u prirodi.
Dakle, radi se o najređem prirodnom elementu koji nije tzv. 'transuranac'. Transuranski elementi su elementi koji imaju atomske brojeve veće od 92, što je atomski broj uranijuma. Ti elementi su vrlo nestabilni, pa se kao rezultat raspadaju u druge elemente. Pa zašto onda astatin zovemo najređim prirodnim elementom? Zato što transuranski elementi imaju poluživot mnogo kraći od starosti naše planete. To je dovelo do toga da i ako je tih elemenata i bilo nekad na Zemlji odavno su nestali, raspavši se u druge stvari.
[1] Nažalost, o našoj planeti ne znamo praktično NIŠTA! Kora čiti samo 1% njene zapremine i debela je u proseku 30-50 km. Ispod nje je tzv. plašt, na koji otpada 49,5% Zemljine zapremine, ali i 68,4% njene ukupne zapremine. još dalje je jezgro o kome ne znamo ništa, sem indirektno.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
