- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 01 februar 2021 14:02
-
Autor Miša Bracić
Nasilni sudari čudovišnih objekata, kao što su crne rupe i neutronske zvezde dobuju po tkivu univerzuma, stvarajući gravitacione talase. Ljudi su tokom većeg dela istorije bili nesvesni te nebeske tutnjave. Od skora nam se otvorilo još jedno čulo.
Opširnije: Interaktivni infografik izvora gravitacionih talasa
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: petak, 29 januar 2021 09:48
-
Autor Dragan Tanaskoski
Baterija koja se sama napuni kada se isprazni, i pri tome njen životni vek, tokom koga se sama dopunjava kada se isprazni, može trajati vekovima, nije naučna fantastika nego moguća stvar.
Opširnije: Samopunjive dijamantske baterija koje traju decenijama
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: petak, 22 januar 2021 00:14
-
Autor Draško Dragović
Biti astronaut nikad nije bilo lako. Iako je to danas mnogo manje opasno zanimanje nego u prošlosti, muškarci i žene posvećeni osvajanju kosmosa znaju da tokom misije postoji mnogo stvari koje bi mogle poći kako ne treba. Ali od svih opasnosti postoji jedna koja obično ostaje neprimećena a koja je uprkos tome prisutna u svakoj misiji. Mislim na zračenje.
Opširnije: Zračenje u kosmosu
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: nedelja, 03 januar 2021 15:51
-
Autor Dragan Tanaskoski
Pogon sa konstantnim ubrzanjem je najobećavajući pogon za svemirska putovanja. Za razliku od postojećih pogona koji u kratkom vremenu daju veliko ubrzanje, od više G (G je sila kojom nas Zemlja privlači i našoj masi daje našu težinu), pogon konstantnog ubrzanja konstantno ubzava svemirski brod ubrzanjem od 1G (dodatnih 9,81 m/s svake sekunde). 1G je idealno ubrzanje za čoveka jer se time stvora veštačka gravitacija. Putnici bi imali svoje zemljske težine i osećali bi se prijatno kao na Zemlji. Ne bi bili u pogubnom po zdravlje bestežinskom stanju ili pod velikim G.
Opširnije: Pogon konstantnog ubrzanja će nas odvesti do zvezda
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 17 mart 2014 19:16
-
Autor Draško Dragović
Sve češće se u državnim ustanovama, bankama i lokalina na plafonima vide mali uređaji koji predstavljaju detektore dima. Njihov zadatak je da uključe automatski sistem vodenih prskalica koje treba da ugase potencijalni požar. Malo ljudi zna da je glavni deo tog prostog uređaja radioaktivni elemenat americijum-241. Kakve veze ima radioaktivnost sa detekcijom dima?
Opširnije: Postoje li detektori dima u paklu?
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: subota, 12 decembar 2020 13:30
-
Autor Draško Dragović
Na koji način je moguće povezati supu i zvezde? Nikako, sem u tekstovima objavljenim u AM. Prati ovaj trag do kraja, pa ćeš se i sam uveriti.
Opširnije: Nezgodne fleke