Povodom članka Paradoks nadsvetlosnog širenja svemira stiglo je više zanimljivih komentara i pitanja. Odgovor na njih objavljujemo ovde.
Opširnije: Paradoks nadsvetlosnog širenja svemira - ODGOVOR NA KOMENTARE I PITANJA
Write comment (5 Comments) 
Skorašnji članak „Tkanje univerzuma se širi nadsvetlosnom brzinom“ i komentari koji su usledili stavili su pod lupu ovaj naizgled nemoguć fenomen koji izpočetka buni i mnoge fizičare i astronome. Kako je moguće da se svemir širi brže od svetlosti kad već više od jednog veka znamo da je brzina svetlosti najveća moguća brzina?! To ograničenje je toliko dobro istraženo i potvrđeno da je u naše vreme praktično deo inžinjeringa. Objasnićemo o čemu se tu radi i u kom smislu svemir se širi brže od svetlosti a u kom smislu ne, i kako to da nema konflikta sa Ajnštajnovim ograničenjem brzine. Drugi interesantan aspekt je da se nadsvetlosno širenje često interpretira da daleke galaksije nestaju van našeg vidlivog horizonta. Objasnićemo zašto to nije slučaj i šta se u stvari dešava sa našom slikom noćnog neba. U celini, ovaj ekstremni režim pomaže da se bolje shvati sam koncept širenja svemira.
Opširnije: Paradoks nadsvetlosnog širenja svemira
Write comment (9 Comments) 
Ako živite na severnoj hemisferi i podignete pogled u nebo, u martu i aprili, neposredno posle sumraka ili pre svitanja, možda ćete primetiti bled svetlosni pojas. Na južnoj hemisferi može se primetiti posle sumraka krajem leta ili pre izlaska sunca. Taj svetlucavi sjaj je Zodijačka svetlost. Pruža se od Sunca preko pojasa zodijaka preklapajući ekliptiku. Svetlost je slaba tako da se u prisustvu Meseca ne vidi.
Opširnije: Rešena misterija lažne zore
Write comment (0 Comments) 
Jedan od osnovnih zakona fizike, koje je Ajnštajn postavio pre više od 100 godina, jeste da postoji krajnja brzine, preko koje ništa ne može da se kreće. Brzina svetlosti. Ta maksimalna brzina, 299.792.458 m/s, je brzina kojom sve čestice bez mase putuju kroz vakuum svemira. Ako imaju masu, mogu se samo približiti (ali nikada dostići) tu brzinu. Maksimala brzina kretanje kroz sredinu koja nije vakum, manja je od brzine svetlosti u vakumu.
Opširnije: Tkanje univerzuma se širi nadsvetlosnom brzinom
Write comment (7 Comments) 
Taman kad smo mislili da smo nešto ukapirali o ustrojstvu vaseljene i kako ona radi, 70-ih godina je započeo haos koji se do danas ne miruje.
Opširnije: Šta ako tamna materija udari u čoveka?
Write comment (2 Comments) 
Ideja o vorp (engl. warp) pogonu koji omogućava svemirskim brodovima da putuju brže od svetlosti nije nova. Srećemo je u naučno-fantastičnim filmovima. Najpoznatija je scena kada kapetan u Zvezdanim stazama (Star Trek) zada komandu Engage ili Execute, i brod poleti nadsvetlosnom brzinom. Zapravo brod se ne ubrzava, nego se prostor-vreme deformiše i širi brzinom većom od brzine svetlosti noseći brod sa sobom. Ograničenje brzine svetlosti važi za kretanje materije kroz prostor, ali ne i za širenje prostor-vremena.
Opširnije: Nadsvetlosni vorp pogon
Write comment (4 Comments) 
Po prvi put astrofizičari su upotrebili veštačku inteligenciju (VI) za stvaranje složene 3D simulacija univerzuma. Rezultati se dobijaju brzo i tačno iako autori nisu sasvim sigurni kako sve to funkcioniše.
Opširnije: Prva brza i tačna simulacija univerzuma
Write comment (0 Comments) 
Pre mnogo vekova, drevni naučnici su pokušavali da savladaju alhemiju, odnosno tajanstvene procese pretvaranja olova u zlato. Vremenom je shvaćeno da su se alhemičari bavili “ćoravim poslom” (iako savremena hemija leži na mnogim otkrićima upravo tih alhemičara), ali savremeni naučnici su uspeli da reše tajnu jedne još neverovatnije transformacije: pretvaranja ugljenika, osnovnog sastojka života na planeti, u dijamante.
Opširnije: Q-ugljenik izgurao dijamante na drugo mesto
Write comment (3 Comments) 
Postoje pouzdani dokazi da je većina materije u našem univerzumu tamna i da je ne može opisati Standardni model fizike čestica. Postojanja tamne materije je neupitno jer potiče iz astrofizičkih i kosmoloških posmatranja izvršenih u različitim razmerama i epohama našeg univerzumu. Na primer, pozadinsko mikrotalasno zračenje ili rotacije galaksije uključuje veoma različitu fiziku i periode u evoluciji našeg univerzuma, ali oboje zahteva da se oko 75% sadržaja materije univerzuma sastoji od hladne, nebarionskebarionske, tamne materije.
Opširnije: Izračunato koliko ima tamne materije
Write comment (0 Comments) 
Kada pogledamo u noćno nebo, šta vidimo? Zvezde, Mesec, po neku planetu ali najveći deo je potpuno mračan. Ako se zamislimo, ne bi trebalo da je tako. U našoj galaksiji ima oko 200 do 400 milijardi zvezda, a u vidljivom svemiru 200 milijardi galaksija. Zar ne bi trebalo da noćno nebo ne bude mračno.
Opširnije: Paradoks noćnog neba
Write comment (1 Comment)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
