Naš redovni čitalac Neđo je nedavno postavio nekoliko pitanja u vezi članka Gde je centar univerzuma? koja njega ali i mnoge druge čitaoce zbunjuju i to sasvim logično. Evo pitanja, a niže su i odgovori.

 ODGOVOR

Čujem da Dragan Tanaskoski priprema članak na ovu temu pa ću samo ukratko da odgovorim na pitanja čitaoca.

Već na početku moramo se složiti da ova pitanja zadiru u materiju koja nam nije svakodnevno na pameti, a koja je uz to prilično komplikovana. Zbog toga čovek vrlo lako isklizne iz logičnog sleda razmišljanja i skrene u neku stranputicu iako zapravo razmišlja na osnovama nauke. 

Da se pozabavimo nekim detaljima iz pitanja.

"Prakticno je zvanican i siroko rasprostranjen stav da je svemir star 13,7 milijardi godina."

Nije to stav, to je činjenica. Dakle, to da je svemir star 13,7 milijardi godina proizilazi iz čitavog niza teorijskih i posmatračkih dokaza od kojih je najubedljiviji postojanje pozadinskog zračenja* – o čemu sad nećemo ništa reći jer to zaslužuje poseban članak. Starost univerzuma je činjenica koja se može samo preciznije izmeriti, a ne i opovrgnuti. 

"Nikako da se naglasi da je to starost nama vidljivog dijela svemira."

To je starost čitavog (vidljivog i nevidljivog) univerzuma. Ono što sve nas buni jeste kako je moguće da postoje područja svemira koja su izvan našeg vidnog polja. Pa, radi se o teoriji Alana Guta po kojoj se svemir proširio, da citiram deo iz članka Gde je centar univerzuma? "10.000.000.000.000.000.000.000.000.000 puta. I to najmanje toliko, kaže Alan Gut autor teorije inflacije po kojoj se svemir u prvim delićima sekunde naduvao neverovatno mnogo – toliko da se većina univerzuma nalazi iza našeg horizonta do koga možemo da vidimo. Mi možemo da vidimo samo onu svetlost koja je putovala najviše 13,7 milijardi godina jer je toliko svemir star."

Dakle, svermir se u momentu naduo toliko da je izašao iz našeg vidokruga i to brzinom koja je dramatično veća od brzine svetlosti.

"...jer su najdalje tacke udaljene za poluprecnik lopte 13,7sg"

To je logičan, mada pogrešan zaključak. Svemir, pa i nama vidljivi jeste star 13,7 mlrd godina, ali je on mnoooogo veći i računa se da mu prečnik (vidljivog svemra) otprilike 92 milijarde svetlosnih godina. Kako je to moguće? Odgovor je zapravo jednostavan: tokom tih 13,7 mlrd. godina svemir se stalno širio. Dake za tih 13,7 mlrd godine on je prevali veći put.

 Preklapajući deo je zajednički vidljivi svemir. 13,7 milijardi svetlosnih godina je vreme proteklo od nastanka svemira. Svaka tačka u svemiru ima svoj vidokrug i nalazi se u centru (za tu tačku) vidljivog svemira.

"Isto tako Andromedjani ce biti u centru svog svemira, s tim sto ce njihov obuhvatati i jedan dio svemira koji nije isti kao nas i obrnuto, mi cemo imati jedno parce koje oni nemaju."

Tačno.

"2. Galakticka jata se krecu, ili se prostor siri? Ovo je pitanje kokoska ili jaje. Mozda je prostor vec postojao ali je bio prazan, pa ga sad galakticka jata koja su bila zbijena u jednoj tacki popunjavaju. Ili, mozda prostor nije potstojao pa se sad on siri u svim pravcima i gura pred sobom galakticka jata."

Sa Velikim praskom nastao je i prostor koji se od tada širi. On nikog ne gura, samo se između galaktičkih jata širi. Jeste da se jata galaksija time udaljavaju jedno od drugog, ali treba primetiti da se same galaksije pri tome NE kreću KROZ prostor. 

" 3. Kako se galakticka jata rasipaju, odnosno idu svako na svoju stranu a zvijezde neke galaksije ne, vec se drze zajedno?"

Misterija, ali samo na prvi pogled. Kad se razjasni vidi se koliko je rešenje zapravo jednostavno. Galatička jata, same galaksije itd. se ne rasipaju zato što ih na okupu drži gravitacija. Da nema gravitacije sve bi se raspalo pa i mi sami, na čestice. Gravitacija je ta koja sve nas povezuje. Ali snaga gravitacije opada sa rastojanjem. Između galaktičkih jata prostranstvo je toliko ogromno, a gravitacija toliko slaba da jata nisu čvrsto gravitaciono vezana te mogu da odlutaju.

Unutar jata, bez obzira na bezumno velik prostor galaksije osećaju međusobno gravitaciono privlačenje i zato se i dešavaju povremeno njihovi sudari, ali to je kretanje kroz prostor. Isto tako neke galaksije mogu da se udaljavaju od drugih zavisno od svoje početne brzine kretanja itd.

Ovo je ujedno i odgovor na Mikijevo pitanje da li se širi metar kojim merio udaljenost. Miki pravilno pretpostavlja da to nije slučaj. Gravitaciono privlačenje atoma u lenjiru kojim merimo neka rastojanja drže taj lenjir čvrsto na okupu kao jedno telo. 

*Pozadinsko zračenje - Potpunije i preciznije: Kosmičko pozadinsko zračenje (engl. Cosmic Microwave Background). To je toplotno zračenje u svemiru koje vuče poreklo još od Velikog praska (ili preciznije 380 000 godina nakon tog velikog događaja). Snažan je dokaz da je svemir u prošlosti bio manji i topliji bar hiljadu puta.

Koliko je velik univerzum?

Gde je centar univerzuma?