Komunikacija nauke nije laka. Sabina Hosenfelder je u to unela u isto vreme i kompetetnost i osveženje.

Sabina Hosenfelder (Sabine Hossenfelder) rođena je 1976 u Frankfurtu na Majni, gde je završila studije matematike i diplomirala teorijsku fiziku. Ova interesantna evolucija s jedne strane pokazuje njen dobar ukus a s druge bar delom objašnjava njenu sposobnost da temeljno razume rezultate iz raznih oblasti savremene fizike.

Prvi istraživački projekti Sabine Hosenfelder bili su posvećeni mikroskopskim crnim rupama u teoriji struna i mogućnosti njihove detekcije u procesima elementarnih čestica, specijalno, sudarima u LHC. Međutim, kako je kasnije objasnila u svojim Youtube klipovima i u javnim debatama, postala je s vremenom kritična prema mogućnosti da se razne teorijske ideje bazirane na teoriji struna eksperimentalno testiraju pa je promenila svoj istraživački profil. U poslednje vreme najviše radi u oblasti testiranja modela takozvane “tamne materije”, a s druge strane i u oblasti fundamentalnih principa kvantne fizike i njihovog testiranja. Interesantna i neobična kombinacija.

Dok su njeni istraživački projekti išli a i dalje idu punom parom, polako se pokazalo da je Sabina Hosenfelder s jedne strane kritičan posmatrač razvoja savremene nauke a s druge da je veoma efektan komunikator. Na Youtube može da se nađe nekoliko interesantnih grupnih diskusija sa drugim poznatim komunikatorima (Rodžer Penrouz, Mičio Kaku, Brajan Grin, Lari Kraus, Šon Kerol…) gde je njeno učešće uvek doprinelo osvetljavanju popularnih savremenih hipoteza. Na primer, o smislu takozvanog multiverzuma, budućnosti fizike elementarnih čestica, značaju kvantne informatike, i tako dalje.

Sabina, kako je sada jednostavno svako zove, takođe je autor par knjiga, ali njen najinteresantniji i najefektniji doprinos je njen Youtube kanal pod nazivom “Science without the gobbledygook”, što bi moglo da se prevede kao “Nauka bez zapetljavanja” ili čak “Nauka bez gnjavaže”.

Postoje dve vrste priloga na tom kanalu.

Svakog utorka tu je novi klip, obično oko 18-20 minuta dužine, pod nazivom “Vesti iz nauke.” Izbor je uvek širok i interesantan. Evo tema koje su pokrivene ove nedelje: zašto je OpenAI otpustio Sama Altmana – tri teorije, kosmički zraci ultra visoke energije, novotkriveni supervulkan u Italiji, extrasolarna planeta na kojoj padaju kiše od peska, novi Majkrosoft AI čip, zašto su spiralne galaksije kao naš Mlečni put tako retke, inžinjering klimatskih promena i očuvanje Antaktirka, i zvezde koje gutaju druge zvezde.

Vrednost ovih klipova nije samo u izboru interesantnih priloga, jer o svim ovim temama može da se čita i levo i desno, već pre svega u kvalitetu njihove prezentacije. Sabina ne čita samo naslove ili tuđa saopštenja, ona analizira. Zahvaljujući svom enciklopedijskom znanju i dobrom poznavanju naučno-tehnološke sredine, ona je u stanju da u samo nekoliko rečenica objasni suštinu teme, stavi je u kontekst onoga što znamo i što ne znamo, ukaže na njen značaj, a onda, već kako odgovara, i na slabe ili jake strane svakog projekta, pa da ocrta njegov budući razvoj. Odličan primer Sabinine kritičke analize je nedavno iskorišćen i na ovom sajtu.

Sabinina duhovitost, kritičnost, i samokritičnost veoma su dobrodošli kontrast pompoznim ili teatralnim prezentacijama tipa TED predavanja.

Od naredne nedelje umesto jednog segmenta sa više vesti biće svakodnevni kratak klip na samo jednu temu. Do ove promene došlo je na zahtev Youtube gledalaca.

Druga vrsta priloga postira se subotom. To su opet do 20 minuta duge obrade ali samo jedne teme, koja je takođe često sugerisana od strane čitalaca njenog bloga ili Youtube gledalaca. Teme su ono o čemu se najčešće razgovara: crne rupe, veliki prasak, kako je svemir nastao, kuda ide fizika čestica, budućnost teorije struna, značaj kvantnih kompjutera, šta je entropija, itd., ali tu je na primer i izvrsna analiza o uzroku nestašice mikročipova.

U ovom slučaju moguće je polemisati sa tenorom ili zaključcima nekh Sabininh prezentacija ali nikad im se ne može poreći sposobnost da pobude maštu. Klip je uspeo ili ako vas informiše ili ako vas inspiriše da polemišete sa autorom! Dobar primer je opet nedavno objavljen na ovom sajtu.

Sabinin pristup ide pod parolom, “objasniti prosto koliko god je moguće, ali ne prostije!”, i mora da se prizna da se toga ona dosledno drži.

Postoje i drugi zabavni detalji. Tu je Ajnštajnova lutka koja je pohvaljena svaki put kada se dobije nova potvrda neke njegove teorije. U toku snimanja, telefonom se sa šašavim komentarima navodno javljaju značajne ličnosti, u poslednje vreme nemački kancelar Olaf Šolc, britanski premijer Riši Sunak, medijska zvezda Ilon Mask, pa čak i ChatGPT. Postoji link za kviz koji testira da li ste razumeli ono što je bilo u klipu. A pošto se ipak radi o intenzivnoj produkciji koja nije jeftina, tu je i reklamna komponenta, sasvim prigodna karakteru kanala.

Mogući problem je naravno jezik. Sabinini klipovi su na engleskom jeziku i koliko god da je taj jezik sada raširen, nije naš. Automatski Youtube prevod nije uvek dobrog kvaliteta. Transkripti na engleskom koje je lakše prevesti, dostupni su kroz linkovane sajtove koji traže male donacije, a moguće je i registrovati se za besplatni, pisani nedeljni bilten preko elektronske pošte.

Sve u svemu, Youtube kanal Sabine Hosenfeldeer, njen sajt i nedeljni bilten odlični su izvori informacija za svakog ljubitelja nauke i toplo se preporučuju.

https://sabinehossenfelder.com/
https://www.youtube.com/c/SabineHossenfelder

A koliko je Sabina multi-talentovana može da se vidi iz ovog video klipa...

...u kome ona daje svoju interpretaciju Galaktičke pesme besmrtne grupe Monty Python.