Astronauti uspeli da stabilizuju energetski sistem Kosmičke stanice
 |
| Sunitia Viliams |
Astronauti Sunita Vilijams (Williams, NASA) i Akihiko Hošide (Hoshide, JAXA) uspeli su da tokom drugog boravka u otvorenom kosmosu u poslednjih nedelju dana montiraju rezervni blok za preraspodelu električne energije (MBSU) sa sunčevih panela do američkog segmenta Međunarodne kosmičke stanice (MKS). Za vreme prvog boravka obavljenog 30. avgusta Vilijamsova i njen japanski kolega Hošide nisu uspeli da odrade ovaj posao, koji je bio osnovni cilj njihove kosmičke šetnje.
Još od 2011. inženjeri u Hjustonu su primetili da glavna jedinica za preraspodelu električne energije (MBSU-1) radi sa problemima. Za vreme prvog boravka izvan stanice Vilijamsova i Hošide su uspeli da demontiraju staru energetsku jedinicu, ali im zbog problema sa odvrtanjem jednog šrafa nije uspelo da na njeno mesto stave novi blok. I pored toga što je njihov boravak izvan stanice sa planiranih 6,5 produžen na čak 8 časova i 17 minuta, astronauti su morali da se vrate natrag neobavljena posla. U Kontroli misije u Hjustonu su odmah uveli restrikciju električne energije koja se odnosila samo na američki segment. Isključeno je nekoliko naučnih instrumenata i traka za tračanje. Ruski segment je inače sa američkih sunčevih panela, prema ugovoru NASA-e i “Roskosmosa” primao tokom “energetske krize” na MKS redovnih 1,5 kW električne snage.
Po povratka na stanicu, astronauti su uz pomoć ostalih kolega dveju posada MKS32/33 i stručnjaka iz Hjustona improvizovali nekoliko instrumenata, od kojih je jedan čak bio napravljen korišćenjem četkice za zube (!). Pripremljen je takođe detaljan plan operacija izvan stanice, tako da su 5. septembra astronuati prvo uspeli da očiste problematični šraf, odvrnu ga i instaliraju rezervnu energetsku jedinicu. Radovi su trajali 6 časova i 28 minuta.
Četiri bloka MBSU se nalaze na centralnom rešetkastom nosaču MKS i služe za preraspodelu električne energije između modula i regulacija napona energetske mreže stanice. Kada je došlo do otkaza na jednom bloku, umesto osam pod naponom je bilo samo pet kablova napajanje sistema stanice sa američkih sunčevih panela. Sada je rezervni blok već uključen u energetski sistem MKS i napajanje je normalizovano.
Astronautima je takođe uspelo da završe još jedan zadatak iz prve šetnje koji tada nisu uspeli da odrade. Na mehaničkom manipulatoru “Kanadarm” astronauti su zamenili neispravni blok rasvete i panoramsku kameru CLPA. Posle ovog izlaska u otvoreni kosmos, Sunita Vilijams je postavila svetski rekord u vremenu provedenom u otvorenom kosmosu među predstavnicama lepšeg pola. Njenih šest “leonovanja” ukupno je trajalo 44 časa i 2 minuta.
Pored Vilijamsove i Hošide, na MKS se trenutno nalaze ruski kosmonauti Genadij Padalka, Sergej Revin, Jurij Malenčenko i astronaut NASA-e Džozef Akaba. Padalka, Revin i Akaba se vraćaju na Zemlju 17. septembra u brodu “Sajuz TMA-04M”, dok će misija Malenčenka, Vilijamsove i Hošide trajati do 7. novembra.
Odloženo odvajanje japanskog teretnog kosmičkog broda HTV-3 od MKS
Neplanirana druga kosmička šetnja astronauta izvan MKS, primorala je kontrolore misije u NASA-i i JAXA-i da odlože odvajanje japanskog teretnog broda HTV-3 “Konotori” do 12. septembra. Prethodno, bilo je planirano da brod bude odvojen 6. septembra, ali je posle doluke NASA-e da astronauti obave još jedan izlazak izvan stanice tog istog dana odvajanje japanskog teretnjaka odloženo.
Dva dana posle odvajanja od MKS, HTV-3 će biti sveden sa orbite iznad pustih jugoistočnih voda Tihog okeana. Ove oblasti Pacifika su poznate kao “groblje kosmičkih brodova”, jer u njihovim vodama padaju nesagoreli delovi orbitalnih stanica i ruskih, evropskih i japanskih teretnih letelica.
Prvi komercijalni let “Dragona” prema MKS u oktobru
Sledeći let privatnog kosmičkog broda “Dragon” kompanije “SpejsX” (SpaceX) prema MKS planiran je u oktobru 2012. izjavio je direktor NASA-e Čarls Boulden (Charles Bolden). Za razliku od prethodog leta koji je bio eksperimentalni, sada će “Dragon” obaviti prvu komercijalnu misiju. Tada će na MKS biti transportovana sva neophodna roba za nastavak leta američkih astronauta. “Mi razmatramo različite komercijlane mogućnosti vezane za kosmos, takođe i kreiranje novih radnih mesta, ne samo na Floridi, već širom SAD-a”, kaže Bolden. NASA takođe namerava da proizvodnju delova kosmičkih letelica koja se odvija u drugim državama preseli u SAD. Time je na samom vrhu NASA-e naglašena jaka ekonomska strana projekata komercijalizacije kosmičkih letova.
Boulden je takođe pohvalio napore druge kompanije “Sijera Nevada” (Sierra Nevada) koja pored “SpejsX” učetvuje u Nasinom projektu komercijalizacije transporta materijala do MKS. On očekuje da će u najskorijoj budućnosti kandidat ove kompanije, kosmički brod “Signus" (Cygnus) takođe poleteti u kosmos.
Iako se o “Dragonu” i “Signusu" naveliko govori kao o prvim privatnim kosmičkim brodovima, to naravno nije tačno. Oba projekta su dominantno finansirana državnim novcem, budući da je NASA uplatila kompanijama “SpejsX” i “Siera Nevada” po nekoliko stotina miliona dolara. Angažovanjem američkih privatnih kompanija, NASA namerava da u potpunosti elimiše zavisnost od ruskih, evropskih i japanskih terestnih kosmičkih brodova. Primera radi, dva poslednja ruska teretna broda “Progres M” nisu donela na MKS nikakvu robu za američke astronaute.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
