Anatolij Ivanjišin će morati da smanji visinu za nekoliko centimetara koje je ”dobio” tokom četvoromesečnog boravka u bestežinskom stanju. Rustki kosmički robot uskoro kreće na Stanicu. Sve spremno za lansiranje Dragona....
”Progres M-15M” leti ka MKS
 |
| Progres M-52 nad Zemljom |
Dvadesetog aprila 2012. u 16:50č (po moskovskom vemenu), sa lansirne rampe 31 kosmodroma Bajkonur ”Roskosmos” je raketom-nosačem ”Sajuz-U” lansirao automatski teretni brod ”Progres M-15M”. Bilo je ovo 1374-to lansiranje jedne rakete-nosača (RN) sa kosmodroma Bajkonur i 769-ti start RN ”Sajuz –U” koja će sredinom ove decenije biti povučena iz upotrebe. Ovo je 121-vo lansiranje u okviru programa MKS i 138-mi let u seriji teretnih brodova ”Progresa” (od kojih je samo jedan bio neuspešan).
Posle odvajanja od RN, teretni brod je prešao na, za ove aparate standardnu početnu orbitu sledećih parametera:
- perigej 193km
- apogej 256km
- period jednog obilaska 88,7 minuta
- nagib 51.63 stepeni.
Mase 7290 kg (od čega oko 880 kg otpada na gorivo), ”Progres M-15M” treba da donese na MKS oko 2,4 t različitih materijala neophodnih za nastavak misija na kosmičkoj stanici. Zanimljivo, iako je ranije najavljeno da će ovaj teretni brod leteti prema MKS po takozvanoj ”brzoj” šemi spajanja planiranog svega sedam časova posle poletanja (o čemu smo već pisali), ipak je odlučeno da ”Progres M-15M” leti po standardnoj ”sporoj” šemi dvodnevnog leta. Prve korekcije orbite obavljaju se tokom trećeg i četvrtog kruga takozvanim dvoimpulsnim manevrom. Raketni motor za približavanje i korekciju orbite se pali dva puta, uz trajanje impulsa od 63 sekundi (i dodatno ubrzanje od 25m/s) i 27 sekundi (11m/s). Kao rezultat ovih manevara, brod prelazi na orbitu visine oko 236 x 293 km. Tokom prvog dana kruženja oko Zemlje, teretni brodovi serije ”Progres” tradiocionalno potrše oko 100 kg goriva. Sledećeg dana, za vreme 17-te orbite sledi treća korekcija i to pomoću raketnog motora orijentacije u trajanju od oko 17 sekundi. Zahvaljujući ovom impulsu, brod dodatno povećava brzinu za oko 1,2 m/s uz utrošak oko 10 kg goriva. Brod je od MKS udaljen oko 700 km i nalazi se na orbiti koja je oko 125 km ispod orbite stanice. Tada počinju operacije automatskog susreta koje se završavaju spajanjem sa MKS oko 49 časova posle lansiranja.
Spajanje teretnog broda ”Progres M-15M” sa MKS je planirano u nedelju, 22. aprila u 18:41č (MV).
Inače, dan pre lansiranje novog ”teretnjaka”, 19. aprila, od modula ”Pirs” Medjunarodne kosmičke stanice (MKS) odvojen je ”Progres M-14M”. Pre njegovog silaska sa orbite, ”Progres M-14M će biti upotrebljen za realizaciju šest serija eksperimenta ”Radar-Progres”. Cilj istraživanja je da se pomoću pribora na Zemlji prate promene u plazmenim strukturama jonosfere tokom rada motora teretnog broda.
Jedno od ranijih lansiranja
Problemi kosmonauta Ivanjišina sa rastom pred povratak na Zemlju
 |
| Ivanjišin na Stanici, vežba |
Da bi mogao da se vrati na Zemlju sa svojim kolegama Antonom Škaplerovom i Danijelom Burbankom, kosmonaut Anatolij Ivanjišin će morati da smanji visinu za nekoliko centimetara koje je ”dobio” tokom četvoromesečnog boravka u bestežinskom stanju. Iz Kontrole leta (CUP) naloženo je kosmonautu da nosi specijalni kostim ”Pingvin” koji preko amortizera ušivenim unutar kostima opterećuje mišiće. Ivanjišin će morati da nosi kostim ”Pingvin” sve vreme, do pred sam povratak na Zemlju koji je planiran 27. aprila.
Nego, vratimo se problemu rasta kosmonauta Ivanjišina. Fenomen rasta kosmonauta je poznat još iz vremena misija na američkoj orbitalnoj stanici ”Skajlab” 1973/74. kada su članovi njene poslednje (treće) posade porasli za 1-3 cm. Usled dugotrajnog boravka u bestežinskom stanju, kičmeni stub gubi svoje prirodnu ”krivudavost”, ”ispravlja se” i time produžuje gornji deo tela. Povećanje visine kosmonauta predstavlja veliki problem budući da su mere za njegov skafander i sedište ”Kazbek” u kabini broda ”Sajuz” uzete na Zemlji, dok je on bio ”niži”. Postoji realna opasnost da kosmonaut ne može da navuče skafander, ili da zbog povećanog rasta ne ”pasuje” u sedište. To se upravo desilo sa kosmonautom Ivanjišinom za vreme poslednje provere sedišta ”Kazbek” sredinom njegove misije, krajem januara. Tada je ustanovljeno da je kosmonaut dobio nekoliko centimetara i odmah mu je naredjeno da nosi kostim ”Pingvin”. Ovaj kostim, koji je projektovan u NPP ”Zvezda” (gde se prave skafandri i sedišta broda ”Sajuz”) specijalno za učesnike dugotrajnih kosmičkih misija, ”sabija” mišiće kosmonauta i ”smanjuje” njegovu visinu. Amortizeri u kostimu mogu da se kontrolišu i time opterećuje željene delove tela. Kosmonaut koji nosi kostim ”Pingvin” mora da koristi veću snagu prilikom odredjenih pokreta, čime se tonus mišića oko kičmenog stuba više opterećuje i posle izvesnog vremena normalizuje.
Iako na MKS postoje kostimi ”Pingvin” za svakog člana posade, primećeno je da ih ”strani” članovi posada (astronauti NASA-e, ESA-e, JAXA i CSA) ne nose i više vole da vežbaju na manje efektivnim trenažerima stanice kao što su staza za trčanje, veloergometar i espanderi.
Na MKS se nalazi poslednja od nekoliko serija kostima ”Pingvin” koji se već decenijama koriste na sovjetskim i ruskim orbitalnim stanicama. Na osnovu izveštaja kosmonauta, izrađena je modifikacija ”Pingvina” sa smanjenim opterećenjem, kao i kostimi sa kratkim rukavima.
Iako je povećanje rasta kosmonauta registrovano i za vreme misija posada orbitalne stanice “Saljut-6”, na MKS ovo je tek drugi ovakav slučaj. Prvi kod koga je to uočeno je bio brodski inženjer posade MKS-10 kosmonaut Saližan Šaripov.
Pored kosmičke, kostimi ”Pingvin” imaju vrlo značajnu medicinsku ulogu na Zemlji. Na onovu ”Pingvina” izrađen je medicinski kostim ”Adeli” za decu obolelu od cerebralne paralize. Prema rečima stručnjaka Instituta biomedinskih problema (IMBP), ova ”kosmička tehnologija” daje izvanredne rezultate na Zemlji – 80-90% mladih pacijenata staje na noge posle nošenja kostima ”Adeli”.
Sve je spremno za lansiranje “Dragona” prema MKS 30. aprila
 |
| Dragon pristaje uz Stanicu (umetnička predstava) Credit NASA |
Sve je spremno za lansiranje privatnog kosmičkog broda “Dragon” kompanije “SpejsX” (Space Exploration Technologies ili SpaceX) prema MKS. Ako bude uspešan, ovo će biti jedan od najvažnijih dogadjaja u američkoj astronautici, koji će ujedno predstavljati početak nove etape u eksploataciji Kosmičke stanice – etapu korišćenja prvih privatnih kosmičkih letelica za snabdevanje američkog segmenta MKS. Ujedno, ovom misijom NASA počinje komercijalizaciju niskih orbita. One će biti “prepuštene” privatnim kompanijama, dok će se NASA koncentrisati na misije u duboki kosmos.
Iako predstavnici NASA-e kažu da je ostalo još nekoliko testiranja, šanse da lansiranje bude obavljeno 30. aprila su veoma velike. Sutra će oni skupa sa stručnjacima kompanije ”SpejsX” ponovo proanalizirati situaciju, stanje sistema broda i rakete-nosača ”Falkon-9” i odlučiti o vremenu lansiranja. Ako do njega ne dodje krajem aprila, sledeća prilika će uslediti 3. maja. Kontrola gotovo kompletne misije će biti na stručnjacima kompanije ”SpejsX”, dok će kontrolori NASA-e učestvovati ”samo” u operacijama spajanja i odvajanja broda od stanice.
Posle lansiranja koje je planirano sa Kejp Kanaverala 30. aprila 2012. u 12:22č po lokalnom vremenu (18:22č po vremenu u Srbiji), ”Dragon” će serijom korekcija orbite proći na 3,2km od stanice. Tokom prolaska će biti provereno funkcionisanje brodskih senzora i aparature automatskog susreta sa stanicom, posle čega će se odlučiti hoće li brod ići na spajanje. Ako sve bude u redu, brod će u drugom približavanju 3. maja, dospeti na deset metara ispod MKS. Zatim će astronauti Donald Petit (kao glavni operator) i Andre Kajpers pomoću mehaničke robot-ruke “Kanadarm-2” (Canadarm) dohvatiti brod i spojiti ga sa američkim modulom ”Harmoni” (Harmony).
Zanimljivo je da je glavni operator bio astronaut Danijel Burbank, koji je trenutno komandant stanice. Astronaut Petit je bio rezervni operator, dok je uloga astronauta ESA-e Kajpersa trebala da bude pomoćne prirode. Međutim, zbog odlaganja lansiranja kapsule ”Dragon” (ranije planiranog za februar 2012.) i tehničkih problema iskrslih tokom testiranja broda ”Sajuz TMA-04M” koji je trebao da dostavi sledeću posadu na MKS, došlo je do promena u grafiku misija. Kao rezultat, Burbank se vraća na Zemlju sa kolegama Škaplerovim i Ivanjišinom samo tri dana pre lansiranja ”Dragona” (27. aprila), tako da je uloga glavnog operatora pripala jedinom američkom astronautu koji će biti na stanici za vreme dolaska privatnog kosmičkog broda – Donaldu Petitu. Holandjanin Kajpers će biti rezrevni operator, dok će ruski kosmonaut Oleg Kononjenko obavljati njegovu dužnost i biti spreman da priskoči u pomoć ako to bude zatrebalo.
”Dragon” će na MKS dostaviti 521 kg tereta, uglavnom opreme i materijale za pojedine eksperimente. Takođe, tokom prve misije spajanja sa MKS, planirano je da ”Dragon” na Zemlju sa stanice vrati oko 660 kg tereta, uglavnom pribora koje NASA, posle detaljne provere i servisiranja planira da koristi na stanici ponovo u budućnosti. Takodje, izbor opreme koja će biti vraćena ”Dragonom” na Zemlju je takav da se u slučaj neuspeha misije, njen gubitak neće odraziti na buduća istraživanja na stanici.
Još jedna zanimljivost – dok ”Dragon” bude bio spojen sa stanicom, uz ruski segment MKS će 17. maja pristati brod ”Sajuz” sa sledećom posadom MKS (o tome u sledećoj vesti). Posle 18 dana provedenih u sklopu MKS, brod ”Dragon” će biti odvojen od stanice i vraćen na Zemlju na talase Tihog okeana, nedaleko od obala Kalifornije.
Ukoliko ova misija protekne uspešno, ”Dragon” će do kraja ove godine još dva puta leteti prema MKS – krajem leta i tokom zime. Ako ispitivanja tokom misija u automatskom režimu budu uspećna, generalni direktor i glavni inženjer kompanije ”SpejsX” Ilon Mask smatra da će prvi letovi ”Dragona” sa ljudskim posadama započeti za oko dve i po do tri godine.
NASA je potpisala ugovor sa kompanijom ”SpejsX” u vrednosti od 1,6 milijarde dolara za razvoj pouzdanog kosmičkog broda za transport tereta i ljudi do stanice i natrag na Zemlju. Ugovor je deo programa razvoja komercijalnih orbitalnih transportnih sistema (COTS) koji je NASA pripremila 2006. Program saradnje sa kompanijom ”SpejsX” obuhvata dvanaest automatskih misija broda ”Dragon” višekratne upotrebe koji može da dostavi do šest tona tereta na MKS ili posadu od sedam astronauta, a na Zemlju može da vrati do tri tone rezultata istraživanja.
Prvi let kapsule ”Dragon” obavljen je decembra 2010. Drugo lansiranje uz testiranje sistema susreta sa MKS (bez spajanja) je bilo planirano decembra 2011. Medjutim, zbog promena u grafiku letova na stanici i potrebe dodatnih ispitivanja, odlučeno je da se dve sledeće misije Dragona” objedine u jednu i ona obavi uz testiranje komletnog sistema susreta i spajanja sa MKS. Misija je do sada dva puta odlagana.
Pored kompanije ”SpejsX” u programu COTS učestvuje i kompanija OSC (Orbital Sciences Corporation) sa letelicom ”Labud” (Cygnus) čije se prvo lansiranje planira 1. septembra 2012. uz spajanje sa MKS pet dana kasnije. ”Labud” može da nosi do stanice nešto manje od tri tone tereta.
Sledeća misija na MKS kreće 15. maja
Sajuz TMA-22 na lansirnoj rampi
Kako smo već javljali članovi MKS-29 Anton Škaplerov, Anatolij Ivanjišin i Danijel Burbank koji se nalaze u kosmosu od 14. novembra 2011, se vraćaju na Zemlju 27. aprila brodom ”Sajuz TMA-22”. Ranije je povratak bio planiran za 30. aprila, ali je zbog praznika u Rusiji i promenjenog grafika misije komercijalnog broda ”Dragon” odlučeno da sletanje bude obavljeno nešto ranije.
”Sajuz TMA-22” je poslednji iz serije brodova ”TMA” koja se koristi od 2002. Sve buduće misije će biti obavljene na brodovima nove serije ”Sajuz TMA-M” koji lete od 2010. i njihovoj modifikaciji koja će obaviti prvu misiju 2014.
Na stanici MKS će misiju nastaviti Oleg Kononjenko (RKA), Andre Kajpers (ESA) i Daniel Petit (NASA), posada MKS-30 koja se nalazi na stanici od 23. decembra 2011. Pred odlazak, astronaut Burbank koji je komandovao stanicom, će predati komandu MKS ruskom kosmonautu Kononjenku.
Sledeća posada MKS (MKS-31/32) kreće sa Bajkonura 15. maja u brodu ”Sajuz TMA-04M”. Biće to prvi pilotirani start ove godine. U kosmos će biti lansirani Genadij Padalka (RKA), Sergej Revin (RKA) i Džozef Akaba (NASA). Njihovi dubleri su Oleg Novicki (RKA), Jevgenij Terelkin (RKA) i Kevin Ford (NASA), inače članovi posade MKS-33/34 koja kreće u kosmos sredinom oktobra 2012. brodom ”Sajuz TMA-06M”.
Zanimljivo je da je lansiranje posade MKS-31/32 (Padalka, Revin, Akaba) bilo planirano 30. marta, ali je zbog problema sa hermetičnošću njihovog broda doneta odluka da se lansiranje odloži dok novi brod (broj 705), kao zamena problematičnog aparata ne bude spreman. Kao posledica ove promene, misija obe trenutne posade na MKS (29 i 30) je produžena za po pola meseca. Time će Kononjenko, Kajpers i Petit ostati na stanici do 01. jula 2012.
Novi grafikon ruskih misija na MKS tokom 2012. izgleda ovako:
- 20. april, lansiran ”Progres M-15M”
- 27. april, povratak ”Sajuza TMA-22” (MKS-29, Škaplerov, Ivanjišin, Burbank)
- 15. maj, lansiranje ”Sajuza TMA-04M (MKS-31/32, Padalka, Revin, Akaba)
- 01. jul, povratak ”Sajuza TMA-03M” (MKS-30, Kononjenko, Kajpers, Petit)
- 15. jul, lansiranje ”Sajuza TMA-05M” (MKS-32/33, Malenčenko, Vilijams, Hoside)
- 31. jul, lansiranje ”Progresa M-16M”
- 17. septembar, povratak ”Sajuza TMA-04M (MKS-31, Padalka, Revin, Akaba)
- 15. oktobar, lansiranje ”Sajuza TMA-06M (MKS-33/34, Novicki, Terelkin Ford)
- 01. novembar, lansiranje ”Progresa M-17M”
- 12. novembar, povratak ”Sajuza TMA-05M” (MKS-32, Malenčenko, Vilijams, Hoside)
- 5. decembar, lansiranje ”Sajuza TMA-07M” (MKS-34/35, Romanjenko, Hatfild, Maršborn)
- 26. decembar, lansiranje ”Progresa M-18M”.
Ruski ”Kosmorobot” će se pridružiti američkom ”Robonautu” na MKS
 |
| Ruski kosmorobot |
Stručnjaci ruske firme NPO ”Androidna tehnika” iz Magnetogorska su projektovali humanoidnog robota-kosmonauta SAR-400 koji će se pridružiti na MKS svom američkom ”kolegi” – poznatom ”Robonautu”.
SAR-400 će obavljati jednostavne zadatke, kao što su zavrtanje šrafova i potraga za neispravnostima na kosmičkoj stanici i kosmičkim brodovima. ”Kosmorobot” je snabdeven senzorima koji će omogućavati operaterima na Zemlji da prate stanje njegovih sistema, kao i redosled i kvalitet operacija. U budućnosti, moguće je da SAR-400 bude korišćen za složenije remontne radove pod direktnom kontrolom stručnjaka sa Zemlje u realnom vremenu. To je i osnovna razlika izmedju ruskog i američkog ”androida” – budući da je ”Robonaut” sposoban da obavlja samo ranije programirane operacije.
U još daljoj budućnosti, ovakvi roboti pod direktnom kontrolom ljudi sa Zemlje mogu biti korišćeni na površini Meseca i Marsa, kao prethodnice ljudi. Međutim, za sada još uvek nije jasno kako će biti rešen problem sa vremenskom zadrškom putovanja signala do Meseca (5 sekundi) i Marsa (15 minuta). Sasvim je moguće da će biti korišćeni posebni mikropogrami i supervizorske tehnologije koje će biti u stanju da analizom stanja robota i terena oko njega samostalno ”odlučuju” o sledećim koracima. Radovi u ovoj sferi su takodje u toku.
U dalekoj perspektivi, tokom proučavanja drugih planeta, kosmonaut na orbiti oko planete će navlačiti ”prsluk” i ”rukavice” sa senzorima koji će ga povezivati sa ”kosmorobotom” na površini. Time će robot obavljati operacije ”ponavljajući” poteze kosmonauta, koji ne mora da obavlja rizične operacije spuštanja, rada na površini i poletanja sa planete. U zavisnosti od strukture materijala od kojih će robot biti napravljen, moguće je da u odnosu na kosmonaute odevene u glomazne, masivne i nezgrapne skafandre ”kosmoroboti” mogu biti čak i uspešniji u obavljanju različitih radova na površini Meseca ili planeta, posebno u vrlo složenim terenskim uslovima.
Još uvek se nezna kada će SAR-400 biti dostavljen na stanicu. Pre nekoliko meseci ”kosmorobot” je testiran u Centra za obuku kosmonauta u Zvezdanom gradu. Tamo je, pod komandama operatera uspešno obavljao različite opreacije na maketama modula MKS, odvrtao je šrafove, otvarao i zatvrao poklopce izmedju modula i radio unutra komore za izlazak u otvoreni kosmos.
Ruski android se sprema za ISS
Prethodne vesti sa MKS:
VESTI SA MEĐUNARODNE KOSMIČKE STANICE
Posada Međunarodne kosmičke stanice testira laserski prenos podataka
Izlazak ruskih kosmonauta u otvoreni kosmos
Rukovanje robota i astronauta na MKS
"Brzo spajanje" sa MKS planirano za sledeći let "Progresa"
Mogući jednogodišnji letovi kosmonauta na MKS
Novi energetski modul MKS će poslužiti kao obrazac mesečeve baze
NASA i "Roskosmos" razmatraju planove uništenja MKS posle 2020.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
