STS-130_Endeavour_approaches_ISS_3
Životni vek Međunarodne svemirske stanice produžen je za još 5 godina, sve do 2020.

Pre par dana na Međunarodnoj stanici (ISS) je nenadano otkazao jedan od dva vitalno važna sistema pumpi za hlađenje, što je promptno izazvalo uključivanje alarma i smanjivanje napona struje na stanici. Kako zvaničnici Nase javljaju, nijedan od 6 članova trenutne posade, koju čine 3 Rusa i 3 amerikanca, nije u direktnoj opasnosti. Radi saniranja kvara, Agencija je odmah isplanirala hitno izlaženje u otvoreni kosmos.

Ne sumnjam da su svemirski majstori kadri da sve poprave – pa i ovo čudo - ali ono što zabrinjava jeste zdravstveno stanje ISS, gledano dugoročno. Čini mi se da ako bi ovaj ili bilo koji drugi problem zahtevao napuštanje stanice, onda bi američki program svemirskih letova sa ljudskom posadom konačno izgubio svoj poslednji razlog postojanja.

Sve donedavno, 12 godina stara svemirska stanica predstavljala je samo jednu epizodu u višesložnom multimilijarderskom naporu Amerikanaca za povratak ljudi na Mesec, a kasnije možda i na Mars. Ali nakon promene pripriteta koju je donela Obamina administracija, stanica je odjednom dobila ključnu ulogu.

Ne samo da se pokazala kao naučna laboratorija i primer uspešne međunarodne saradnje, već adnimistracija od nje očekuje da posluži i kao tržišno dobro koje će podržati komercijalnu svemirsku industriju u vidu lansiranja turista i tereta u orbitu.

U ovoj dekadi, stanica će prema Obaminom planu imati znatno bitniju ulogu nego što je to bio slučaj pod Bušem,“ smatra John M. Logsdom, bivši direktor Space Policy Instituta na Univerzitetu George Washington [Institut se još od 1987. bavi aktivnostima koja prate svemirske napore SAD i kooperativnim interakcijama amerike i drugih zemalja.]

Nasin program za (ponovno) osvajanje Meseca, poznat kao „Constellation“, definitivno je ubogaljen. Mada postoji mogućnost da neki delovi tog projekta ipak prežive na Kongresnoj transfuziji, ostaje potpuno nejasno koju će raketu NASA na kraju da gradi, koja će biti njena konačna destinacija i koliko treba da čekamo do tada.

Bez svemirske stanice, Nasino finansiranje komercijalnih raketa koje bi nosile ljude i teret sigurno će ispariti. A bez sigurnosti i vladinog finansiranja, kompanije neće biti rade da investiraju milijarde u krajnje spekulativno tržište.

Nema sumnje ta je to riskantna poslovna strategija,“ kaže James A.M. Muncy, kosmički konsultant koji podržava Obaminu svemirsku politiku.

Dr Scott Pace, trenutni direktor Space Policy Instituta, čak smatra da bi napuštanje svemirske stanice možda označavao i kraj svemirskog programa sa ljudskom posadom za Amerikance.

Mišljenja sam,“ kaže on, „da bi bez snažnog političkog podsticaja bilo veoma teško sakupiti novu energiju za restartovanje svemirskog programa sa ljudskom posadom.“

Iako kao kongresni savetnik nije ovlašćen da iznosi sudove, on smatra, „Danas smo u istoj poziciji u kojoj smo bili 1962, kada nismo imali gde da odletimo.“ Sa vrlo izvesnom situacijom da će sledeće godine svi šatlovi otići u penziju, on kaže da Amerikanci, „čak neće imati ni lansirno vozilo kojim bi mogli da se izvezu ni u nisku orbitu oko Zemlje.“

Problem sa hlađenjem, koji je ograničio istraživanja na svemirskoj stanici jer je oprema počela da se pregrejava, samo je najnoviji kvar koji je prijavljen. U prošlosti, pokvarili su se navigacioni kompjuteri, rotacioni spojevi solarnih panela počeli su da škripe i vibriraju, a čak ni toaleti ne rade uvek kako treba. Ipak, treba priznati da su u svakom od ovih primera inženjeri otkrili probleme i uspeli da pronađu rešenja.

ISS je velika, živa zver,“ izjavio je u prošlonedeljnom intervjuu Michael T. Suffredini, menadžer svemirske stanice. „Jedino što ima dana kad ne funkcioniše sve perfektno.“

Zvanično, NASA izjavljuje da je ukupno gledano stanica u dobrom stanju, čak i u slučaju da joj se životni vek produži za još 5 godina, do 2020.

Tokom poslednjih nekoliko godina, pripremajući se za život posle spejs šatlova, Nasi je pošlo za rukom da u orbitu lansira mnogo velikih rezervnih delova i da ih stornira van same stanice. Trenutno, svemirska stanica poseduje četiri rezervne pumpe istog tipa kao ova koja je otkazala u prošlu subotu, a menadžeri nas uveravaju da su sve one planirane baš za kvarove ovakvog tipa.

Suffredini kaže da su jedino hladnjaci bili preveliki da se spakuju u bilo koju drugu letilicu sem u šatlove, te da će baš oni biti poslati u orbitu u sledećem letu šatla zakazanom za novembar. Takođe je činjenica i da oprema na stanici traje duže nego što je predviđeno, otkriva nam on, i dodaje, „Ako nešto pođe kako ne valja, uvek ćemo imati vremena da reagujemo.“

Izgleda da je pumpa za hlađenje neki izuzetak: Očekivano je da će da traje 100.000 sati (više od 11 godina), a otkazala je nakon svega 80.000 radnih časova.

Njen zadatak je bio da obezbedi hlađenje laboratorijske elektronike. Da bi sprečili opasno pregrevanje, kontrolori misije su bili prinuđeni da isključe dva od četiri žiroskopa za stabilizaciju (preko kojih se laboratorija orijentiše), jedan komunikacioni kanal, i nekoliko kompjuterskih kontrolnih jedinica.

Bez šatlova, neće više biti moguće vraćanje delova na Zemlju radi dijagnostikovanja kvarova i popravki. To može biti značajno za neke delove, poput ove pumpe. Na sledeće dve misije šatlova neće biti mesta za pokvarenu pumpu, ali će biti vraćena nazad najverovatnije u nekom od sledećih letova zakazanih za naredno leto.

Opasnost od sudara sa nekim mikrometeoritom jeste mala, ali nije nula. Suffredini kaže da šansa za takav pogodak koji bi zahtevao evakuaciju iznosi oko 1 prema 100 za period od 6 meseci. Nakon 10 godina, kumulativni rizik je blizu 1 prema 5.

Senat je već odredio budžet i ciljeve Nase za sledeće tri godina, a na agenciji je da sprovede detaljnu studiju kojom bi osigurali rad stanice do 2020. godine.

Nedavni krah rashladnog sistema svemirske stanice ističe koliko je bitno da razumemo sve potrebe opreme na svemirskoj stanici ako bi smo joj produžili životni vek,“ ističe teksaški senator Kay Bailey Hutchison. „Jednom kada šatlovi konačno odu u penziju, moramo da imamo već spremne planove da NASA može da isporučuje te elemente ili ih vraća dole na analizu i popravku.“

Senat je takođe prozvan za sredstva za još jedan rezervoar za gorivo za šatl, što ostavlja otvorena vrata za još najmanje jedan let ako bude potrebno.

Već sam rekao da je trenutno na stanici 6 ljudi: Amerikanci Shannon Walker, Douglas H. Wheelock (inženjer leta) i Tracy E. Caldwell Dyson, i troje Rusa, Aleksandar Skvorcov (zapovednik stanice), Mihail Kornjenko i Fjodor Jurčikin.

Odmah u petak dvojica Amerikanaca su poslata u otvoreni kosmos da isključe i demontiraju glomaznu, 350 kg tešku pumpu. Pukovnik Wheelock i Dyson već su bili određeni da sledeće nedelje izađu napolje i pripreme ruski modul za budući robotski rad, kao i da izvrše pripreme za instaliranje američkog modula.

 

Svemirska stanica u AM

http://www.astronomija.co.rs/misije/iss.html

http://static.astronomija.co.rs/sadrzaj/astronautika_pregled.htm#ISS

ISS - filmovi

KAKO JE RASLA STANICA - fotografije ISS

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 8 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 14 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 16 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 16 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije

Foto...