a1

Posle dvodnevnog leta, nova posada stigla na Kosmičku posadu. Dva časa posle spajanja, rusko-nemačko-američka ekipa je prešla na stanicu. Započela je nova MKS-56 ekspedicija koja će trajati 190 dana.  

Kosmički brod "Sajuz MS-09" je lansirna sa Bajkonura 6. juna. Pre odvajanja broda od trećeg stepena rakete-nosača, uključena je kamera montirana na stambenom (orbitalnom) odseku broda koja je zabeležila odvajanje broda od rakete i rasklapanje panela sunčevih baterija. 

a2

Deluje neobično, ali ovo je bilo prvi put u sovjetsko-ruskoj praksi kosmičkih letova, da je snimljeno odvajanje broda od trećeg stepena. Let do stanice je tekao "sporoj" dvodnevnoj šemi, jer su uslovi lansiranja i međusobni položaj broda i Međunarodne kosmičke stanice (MKS) bili takvi da je "brza" šestočasovna šema spajanja zahtevala preveliki utrošak goriva.   

Spajanje kosmičkog broda "Sajuz MS-09" obavljeno je 8. juna u 16:01č (po moskovskom vremenu). Brod je pristao uz modul "Rasvet" ruskog dela MKS. Susret i spajanje su obavljeni u automatskom režimu, pod kontrolom posade broda i kontrolora Centra upravljanja letom (CUP). 

a3

Kada se brod spojio sa stanicom, između dva objekta kreće takozvano "stezanje"; tada motori broda lagano "guraju" napred brod, da njegov uređaj za spajanje u poptunosti uđe u gnezdo pasivnog agregata za spajanje modula "Rasvet". Kada je to urađeno, kreće serija operacija tokom kojih se spajaju takozvane magistrale sistema dva objekta - mehaničke, električne, pneumatičke, hidraulične. Posle dva časa sve je bilo spremno da se otvore poklopci između broda "Sajuz" i modula "Rasvet". Sa strane broda, Sergej Prokopjev je otvorio poklopac stambenog (orbitalnog) odseka, dok je poklopac modula u stanici otvorio Oleg Artemjev.

a4

a5
Artemjev u modulu "Rasvet", pred otvaranje poklopca (gore) i nasmejani Prokopjev ulazi u MKS

Posle prelaska u stanicu, Prokopjev, Aleksander Gerst i Serena Ounjon-Čanselor (pozivni znak "Altaj") su se pridružili "starosedocima" Endrju Fejstelu, Olegu Artemjevu i Ričardu Arnoldu, koji su shodno svom pozivnom znaku ("Havaji") nosili havajke. Iz modula "Zvezda" obavljeno je tradiocionalno obraćanje posade stanice okupljenima u CUP-u, posle čega je obavljena takođe tradicionalna večera, zatim procedura upoznavanja nove posade sa osnovama sigurnosti rada u stanici.  

a6
Članovi nove ekspedicije (Prokopjev, Gerst i Ounjon-Čanselor - prednji red) u modulu "Zvezda", gde su ih ugostili (l-d) Artemjev, Fejstel i Arnold. Sto ispred Prokopjeva je već rasklopljen za "svečanu večeru"

Brodom "Sajuz MS-09" je na MKS dostavljeno 141kg različitog materijala za ruske kosmonaute i astronaute NASA-e i ESA-e, uključujući aparaturu za eksperimente, opremu za bio-medicinska ispitivanja, sredstva kontrole životne sredine stanice i lične potrepštine.  

Kao što smo pisali, zadaci nove ekspedicije su veoma obimni i dinamični. Planirani su radovi sa serijom ruskih, američkih i japanskih teretnih brodova, aktivnosti u otvorenom kosmosu, prijem prvih privatnih kosmičkih brodova kojim će u budućnosti astronauti leteti na MKS. U okviru američkog programa naučnih istraživanja planirano je oko 300, a u ruskom programu oko 60 eksprimenata (preko 330 seansi istraživanja).   

Nova ekspedicija MKS-56/57 će trajati 190 dana. 


Sa fudbalom u kosmos

Biografije članova posade Ekspedicija MKS-56/57


Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 3 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 5 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 23 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 1 dan ranije

Foto...