Sergej Prokopjev
Komandant kosmičkog broda “Sajuz MS-09” SERGEJ VALERIJEVIČ PROKOPJEV nije ranije leteo u kosmos. Pripada grupi ruskih kosmonauta iz 2010.
Rođen je februara 1975. u Sverdlovsku (danas Jekaterinburg). Po završetku Tambovskog vazduhoplovnog učilišta 1997. postaje pilot-inženjer. Leteo je na teškim bombarderima serije “Tupoljev”. U njegovoj biografiji piše da je učestvovao u borbenim operacijama, ali se ne navode detalji. Istovremeno sa vojnom letačkom službom, studirao je ekonomiju na Mičurinskom univerzitetu gde je diplomirao 2005. Kada je već bio kosmonaut, posle prelaska CPK-a iz vojnog vazduhoplovstva pod okrilje civilnog “Roskosmosa” Prokopjev u činu majora prelazi u rezervni sastav. Tada je imao ukupan nalet od 850 časova na avionima Jak-52, L-39, Tu-134, Tu-22 i Tu-160 i 45 padobranskih skokova.
Time je 2012. završena njegova vojna, a počela karijera kosmonauta, jer je upravo u to vreme završio dvogodišnju osnovnu obuku i dobio zvanje punopravnog kosmonauta. U junu 2015. Prokopjev je imenovan za dublera kazahstanskog kosmonauta Ajdina Ajmbetova u posadi broda “Sajuz TMA-18” koja je na deset dana posetila MKS. Nekoliko meseci kasnije, objavljeno je da će Prokopjev komandovati brodom “Sajuz MS-08” u ekspediciji MKS-55/56. Kako smo napisali, posle smena komandanata ekspedicije MKS-56/57, Prokopjev u aprilu 2017. prelazi u sastav ove posade, dok ostatak priče već znamo.
Prokopjev je otac dvoje dece. Kada je nova posada pred odlazak na Bajkonur tradicionalno posetila muzej Zvezdanog grada osmogodišnji Timofej je bio u njihovoj pratnji. Prokopjev kaže da se njegov sin itekako ineteresuje za kosmičke letove, tako da ga neće iznenaditi ako jednoga dana ne krene očevim stopama.
Još jedna zanimljivost vezana za Prokopjeva. Tradicionalno, još od vremena Gagarina, komandanti kosmičkih brodova koriste pozivne znakove. Ponekad to su geografski pojmovi (planine i reke), ponekad nebeski objekti ili likovi iz mitologije. Kada je imenovan za komandanta nove kosmičke posade, Prokopjev je razmišljao da pozivni znak njegove ekipe bude “Ural”. Međutim, kako je taj naziv već upotrebio pre mnogo, mnogo godina kosmonaut Vaslij Lazarjev (“Sajuz-12”, septembra 1973.), koji je bio poreklom sa Altaja, Prokopjev u znak sećanja na slavnog kosmonauta koga davno nema sa nama, odlučio da upravo “Altaj” bude pozivni znak nove kosmičke posade.
Aleksander Gerst
ALEKSANDER GERST (Alexander) je jedanaesti Nemac u kosmosu.
Godine 2014. proveo je 165 dana na orbiti i jedanput izlazio u otvoreni kosmos. Pripada klasi astronauta ESA-e koja je formirana 2009.
Rođen je maja 1976. u Kuncelzau. Diplomirao je 1999. geofiziku na univerzitetu u gradu Karlsrue, a četiri godina kasnije magistrirao je vulkanologiju na univerzitetu Velington (Novi Zeland). Kada je već bio astronaut ESA-e, Gerst je doktorirao na Geofizičkom institutu Hamburškog univerziteta, 2010. gde je u to vreme radio.
Učestvovao je u nekoliko naučno-istraživačkih ekspedicija koje su proučavale ponašanje vulkana na Antarktiku, u Etiopiji i na Novom Zelandu.
U maju 2009. postaje astronaut četvrte grupe ESA-e. Tri godine kasnije imenovan je u sastav posade ekspedicije MKS-40/41 koja je poletela u kosmos maja 2014. na brodu “Sajuz TMA-13”.
Kao što smo naveli, u maju 2016. imenovan je za člana ekspedicije MKS-56/57.
Kao vulkanolog, Gerst se prirodno bavi planinarenjem, voli padobranstvo, džogiranje. Autor je nekoliko naučnih radova o seizmologiji. Nije oženjen.
Serena Onjon-Čanselor
SERENA ONJON-ČANSELOR (Serena Auñón-Chancellor) je, kao i Prokopjev, prvi put u kosmosu.
Ćerka kubanskog emigranta Serena je rođena aprila 1976. u Indijanopolisu. Njeno hispansko prezime (po ocu) se izgovara dvojako – Onjon i Aunjon, dok je američka verzija – Onon. Kada se udala, dodala je porodičnom i prezime svog supruga Džefa Čanselora.
Serena je diplomirala elektrotehniku 1997. na univerzitetu u Vašingtonu, međutim nikada nije radila kao elektro-inženjer, jer je više volela – medicine! Godine 2001. na univerzitetu u Hjustonu je doktorirala upravo medicinu. Tamo je radila na katedri profilaktičke medicine, a po prelasku u NASA-u radila je kao lekar astronauta koji su leteli na spejs šatlovima i MKS. U nekoliko navrata, letela u Kazahstan gde je obavljala prve medicinske preglede američkih astronauta koji su se vratili iz kosmosa.
U junu 2009. Čanselerova postaje kandidatkinja XX grupe astronauta NASA-e, a posle obaveznog dvogodišnjeg kursa dobija zvanje punopravnog astronauta. Učestvovala je u testiranjima sistema kosmičkih brodova “Orion” i CST-100 (kompanije “Boing”). U leto 2015. provela je dve nedelje pod vodom, u laboratoriji NEEMO-20, koja se nalazila na dubini od 19 metra nedaleko od obala Floride.
U januaru 2017. Čanslerova je imenovana u sastav posade ekspedicije MKS-58/59 (“Sajuz MS-11”), skupa sa Rusem Kononjenkom i Kanađaninom Sen-Žakom. Krajem te godine, oni su imenovani za dublere posade broda “Sajuz MS-09”. Međutim, kako smo pisali, u januaru 2018. ona će zameniti Dženet Eps u osnovnoj posada MKS-56/57, tako da umesto 20. decembra, leti u kosmos 6. juna.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
