Astronautika: misije

<< 'Rosetta' blog №6: Kako je „File“ sletela na kometu 67P

12 novembar 2014.

Konačno uspeh – posle više od 10 godina leta i pređenih 6,55 mld. km „File“ je uspela da sleti na površinu komete. Lender se odvojio od „Rozete“ prvi i poslednji put danas, 12. novembra u 9:03 po Griniču, a sleteo približno 7 sati kasnije. Ovaj dan će ući u istoriju kao dan kada su ljudi uspeli da slete na jednu kometu. Nakom puno godina, kada nas nestane a svi ovi politički i ekonomski problemi koji nas sada muče ostanu iza nas, naši potomci će se sećati da je danas, ovde i sada, naša vrsta uspela da prvi put sleti na jednu kometu.

f1

Istorijska slika “File” snimljena “Rozetinom” kaperom OSIRIS neposredno posle odvajanja

Kometa-prvaslika

Prva prispela slika sa komete 67P (Via Nasawatch)

f2

Ne manje istorijska slika “Rozete” snimljene kamerom CIVA (čita se “Šiva”) sa lendera neposredno po odvajanju. Ovo svetlo u sredini je samo bljesak..

To je ogroman, brilijantni i potpuno zasluženi uspeh ESA i čitave Evrope. U svakom slučaju, “File” se ipak pobrinula da se sekiramo jer je u vreme dok ovo pišem javljeno da sonda ipak nije uspela da lansira svoja dva harpuna sistema MUPUS (MUlti-PUrpose Sensor for Surface and Subsurface Science) pomoću kojih je morala da se pričvrsti za površinu. Ti harpuni se ispaljuju pomoću pirotehničkog punjenja brzinom od oko 325 km/h. Oni sadrže i akcelerometre i senzore za temperaturu (MUPUS ANC) koji trebaju da pruže informacije o čvrstini materijala površinr. Ima dva harpuna, napravljena od legure bakra i berilijuma. Kada se pričvrste za ledeno tlo, specijalni kevlarski konopac dug 2,5 metra je trebalo da bude namotan i zategnut, čime bi se osiguralo usidravanje. Masa svakog harpuna je 437 grama.

radost

Radost u kontrolnom centru u Darmštatu posle vesti o sletanju.

f3
“Filina”
tri sistema za osiguravanje položaja na površini komete. Dva od njih nisu proradila. (ESA)

f4
Izazovi “File”.
(http://xkcd.com/)

Update 17:40: Potvrđeno je da su vijci uradili svoje i čini se da je “File” sigurna na površini. Na osnovu telemetrije, sletanje sonde je bilo ekstremno meko i već je moguće pogledati preve slike sletanja uhvaćene okom kamere ROLIS u 14:38 sa rezolucijom od 3 metra po pikselu.

f6
Prva slika “Filine” kamere ROLIS
tokom sletanja. Visina – oko 3 km. Pošto je kamera okrenuta na dole, zadatak sistema ROLIS (ROsetta Lander Imaging System) biće da prouči teksturu i mikrostrukturu kometine površine.


Koga interesuje mehanizam pričvršćivanja sonde za tlo neka OBAVEZNO pogleda ovaj film!


[1]Active Descent System, osmišljen u Nemačkoj ali proizveden u Švajcarskoj.

[2] Motor pravi potisak od 17,6 N, odn. 1,8 kg.


 << 'Rosetta' blog №6: Kako je „File“ sletela na kometu 67P


AMBICIJA - Zašto je važna Rosetta?

'Rosetta' već vidi oblik svog cilja

Jjoš neki linkovi:

Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidimaProlaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila Mars ESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM


 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 23 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...