Kometa je spremna!
'Rosetta' već vidi oblik svog cilja
Ovog leta se sprema sastanak evropske sonde ’Rosetta’ i komete 67P/Čurjumov-Gerasomenko (’CG’ ili Čuri za prijatelje). Nemoguće je ostati ravnodušan prema ovoj misiji. Do sada je nekoliko sondi proučavalo komete, ali ’Rosetta’ će biti prva koja će ući u orbitu oko jedne i, kao da joj to nije dovoljno, pokušati da sleti na površinu pomoću malog lendera ’Philae’. Posle 10 godina putovanja kroz međuplanetni prostor, kamere sonde OSIRIS-NAC su 11. jula načinile niz slika na kojima već možemo videti kako izgleda kometno jezgro sa daljine od 17.000 km i, što je iznenađenje, da je jezgro Čurija sastavljeno iz dva dela!
Preve „detaljne“ slike jezgra komete Čurjumov-Gerasimenko (ESA/CNES).
Ovako je kometa (u krugu) izgledala u širokougaonoj kameri NAC sonde krajem marta 2014. godine. Tada je kometa bila udaljena oko 5 miliona km. Levo je zvezdano jato M107.
Prvo lansiranje „Rosette“ je trebalo da bude izvedeno 13. januara 2003. ali je otkazano zbog problema sa raketom-nosačem „Ariane 5“. Tada je cilj trebala da bude kometa 46P/Wirtanen. Ona je odabrana iz mnoštva potencijalnih kandidata, pokazanih gore.
Ovo postaje interesantno. Jezgro je prečnika oko četiri kilometra i ima oblik čizme. Analizom slika koje je 2003. načinio Hablov kosmički teleskop očekivalo se da meta ima relativno sferno telo. To očigledno nije slučaj. Od svih proučavanih kometnih jezgara do sada, ova je možda najsličnija kometi Hartley 2, mada je Čuri još nepravilniji. Poučen iskustvom sonde „Dawn“ o kojoj često pišem, prvo što mi je palo na pamet jeste da će biti jako teško ući u orbitu oko ovakvog tela a pogotovu odabrati lokaciju za sletanje malog „Philae“. A možda i neće. To je dobra stvar kada se jedan novi svet istražuje prvi put. Svuda nas čekaju iznenađenja! Ne treba da nas zavaraju slike. Čuri ima, kao i ostala poznate komete, izuzetno tamno kometno jezgro. I zaista, mada to ne izgleda tako, ono je crnje od uglja. Bukvalno, čemu je uzrok velika količina organske materije u „prljavoj grudvi“.
Rotacija kometnog jezgra prema slikama snimljenim 14. jula (ESA/CNES).
Model Čurija na osnovu posmatranja Hablovog teleskopa 2003. (ESA/NASA).
Prošlog meseca, tačnije 27. i 28. juna, “Rosetta” je prvi put snimila slike na kojima se jezgro videlo u rezoluciji boljoj od jednog piksela. Zapravo, tada su načinjene 36 slike na kojima je jezgro zauzimalo samo četiri piksela po slici, ali to je bilo veliko dostignuće misije. Sa druge strane, slike su iskorišćene za kalibraciju kamera i proveru podatka o periodu rotacije od 12,4 časova, kao i za korekciju trajektorija broda. U vreme nastanka snimaka, letilica se nalazila na 40.000 km od mete. Četvrtog jula, sonda je načinila tri slike jezgra sa udaljenosti od 37.000 km (rezolucije od 700 metara po pikselu), gde se prvi put pokazala nepravilnost oblika Čurijevog jezgra.
Slike načinjene 27. 28. juna (ESA/CNES).
Slike načinjene 4. jula (ESA/CNES).
Podsetimo se da će od septembra, kada uđe u orbitu oko komete, nemački set kamera OSIRIS[1] moći da šalje fotografije površine komete sa rezolucijom poljom od 10 cm po pikselu. Prema rasporedu, planirano je da sonda uđe u orbitu oko komete Čerjumov-Gerasimenko 6. avgusta u 9:45 po Griniču. U početku će ta orbita biti viša od sto kilometara, ali će progresivno biti redukovana dok se ne stigne do radne orbite visine nekih 25 km. Ako sve bude (pro)teklo po planu, tokom novembra će doći do ispaljivanja lendera “Philae”, zbog čega će i orbita morati da bude spuštena za nekoliko kilometara (zbog nepravilnog oblika jezgra gravitaciono polje u blizini jezgra mora posedovati vrlo neobičnu morfologiju, koja će definitivno učiniti ovaj posao veoma interesantnim planerima misije). Zbog veoma niske gravitacije Čurija u odnosu na Zemlju, “Philae” će morati da se ankeruje za kometu kombinacijom vijaka i harpuna.
Trenutak odvajanja lendera od „Rosette“ (ESA/DRL).
 |
 |
Levo: NAC kamera može da slika sa daljine od 500.000 km do 1 km. Sistem ima žižinu daljinu 717 mm. Težina kamere 13,2 kg. Desno: WAC kamera ima 14 filtera od 240 do 720 mm. sistem ima 2 asferna ogledala. Težina: 9,5 kg. Kamere su projektovao i proizveo konzorcijum od 9 evropskih zemalja i ESA-e.
Gledajući iz daljine, neko bi “Rosettu” mogao pomešati sa nekim komunikacionim satelitom, ali ustvari se radi o neverovatno složenoj mašini. To je veliki brod (centralno telo je kocka stranica viših od dva metra!) i težak (pri lansiranju, bio je težak tri tone), opremljen najvećim solarnim panelima koje je koristila neka kosmička letilica. Sa rasponom od 32 metra i površinom od 64 kvadratna metra, prevazilazi čak panele Nasine letilice “Juno” konstruisane za studiranje Jupitera (60 m2). Zato je “Rosetta” sposobna da radi i na većoj daljini od Jupiterove orbite, mada je većinu dosadašnjeg putovanja provela u stanju hibernacije(još jedan novitet ove misije). “Rosetta” nosi 21 naučni instrument (11 je smešteno na letilici a ostatak je na “Philae”) dizajnirane za otkrivanje misterioznog Čurija. Biće to prvi kosmički brod koji će iz blizine proučavati promene u aktivnosti komete kako se ona približava Suncu krećući se svojom eliptičnom orbitom.
Kometna jezgra koja su posetile sonde: 1P Halley, 19P Borrelly, 9P Tempel, 103P Hartley i 81P Wild (ESA/NASA/CNES).
Kometa Čurjumov-Gerasimenko je otkrivena 11. septembra 1969. godine od strane sovjetskih astronoma Klima Ivanoviča Čurjumova i Svetlane Ivanova Gerasimenko sa Astrofizičkog instituta u Alma Ati. Radi se o kometi kojoj treba 6,44 godine da načini jedan krug oko Sunca te spada u komete kratkog perioda, koja je zbog stalnog uticaja Jupitera i onog što nazivamo “Jupiterovom familijom kometa” menjala svoju putanju nekoliko puta. Sa poreklom iz udaljenog Kuiperovog pojasa, trenutno se nalazi u unutrašnjosti solarnog sistema. Zapravo, februara 1959. jedan susret sa Jupiterom pomerio je perihel (tačku na orbiti najbliža Suncu) na 183 miliona km (1,292 AJ), a afel na 850 miliona km (5,730 AJ).
“Rosetta” je lansirana 2004. godine i da bi dostigla ekscentričnu orbitu komete morala je triput da proleti pored Zemlje i jednom pored Marsa, posetivši tom prilikom asteroide 2867 Šteins (2008) i 21 Lutetia (2010). Dana 20. januara ove godine, “Rosetta” se probudila nakon 31-mesečne hibernacijei leta kroz bezdane međuplanetnog prostora.
„Rosetta“ i “Philae“ pre lansiranja (ESA).
Šematski prikaz naučnog bagaža „Rosette“ koji se satoji od 21 instrumeta. Na čeonoj strani se vidi lender „Philae“. Izučavanje jezgra biće vršeno pomoču 3 spektroskopa (ALICE, OSIRIS i VIRTIS), jedne mikrotalasne radio-antene (MIRO i RSI) i jednog radara (CONSERT).
„Phile“ će sleteti na kometu relativnom brzinom od oko 1,1-1,5 m/s (4-5 km/h). Manevar lendera teškog 96 kg izvešće se pri gravitaciji komete od 10-3 m/s2.
Lender nosi 10 instrumenata teških skoro trećinu njegove težine – 26,7 kg.
Kardanski zglob lendera prilikom složenih testiranja na zemlji. Pošto je Wirtanen preko 4 puta manji od Čurija, kinetička energija udara lendera o kometu je porasla 9 puta pa su i zglobovi lendera morali da budu adekvatno podešavani
Generalno, sonda “Rosetta” je trenutno u fazi kočenja. To je započeto u maju 2014. godine serijom od osam planiranih uključivanja motora. Time će se relativna brzina između “Rosette” i Čurija smanjiti sa 775 m/s na 7,9 m/s. Sledeće uključivanje motora u avgustu uvešće sondu u visoku orbitu oko 67P/CG.
Posle čitave decenije leta u kosmosu, “Rosetti” konačno predstoji da stigne do cilja. Ne zaboravite, početkom avgusta “Rosetta” ima zakazan sastanak. A u novembru nas čeka još veća uzbuđenja. Biće to naša životna šansa.
http://www.youtube.com/watch?v=RYVlJKSEsyM&feature=player_embedded
[1] Glavni imaging-sistem misije „Rosetta“ čini Optical, Spectroscopic, and Infrared Remote Imaging System (OSIRIS). On sadrži 2 kamere: uskougaonu (NAC) visoke rezolucije za mapiranje jezgra komete sa 12 filtera, i širokougaonu (WAC) za mapiranje gasova i prašine u blizini komete sa 14 filtera. Nemci kažu da će NAC moći da na površini pravi slike rezolucije i 2 cm/pikselu!
Divan progaram posvećen putovanju Rozete
Uspavan na tri godine u svemiru
Evo još nekih linkova:
Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" • Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidima • Prolaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila Mars • ESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
