Astronautika: misije

Kad je sve počelo – niko sa sigurnošću ne zna. Ali zna se da su američke špijunske antene na Grenlandu registrovale da je za prošli katolički Božić jedna prepravljena balistička raketa uzletela i u kosmos ponela tajni teret Ruske armije. Ni prvi ni poslednji jer slične isporuke idu još od 2005. Zašto je to zadalo, a i danas zadaje, bolne migrene mnogima na Zemlji?


Zapravo, 2013. su izvršena dva takva lansiranja a ove godine još jedno. Prilikom ovog poslednjeg, pedstavnik Ruskih vazduhoplovnih i kosmičkih Snaga, VKO (rus, Войска воздушно-космической обороны, BKO), Aleksej Zolotuhin, izjavio je za ruske medije da je 23. maja 2014. u 09:27:54 po moskovskom vremenu sa kosmodroma Pleseck uzletela raketa „Рокот[1] noseći klaster vojnih satelita. Prema rečima Zolotuhina, ruske kontrolne stanice su započele praćenje misije u 09:30 a raketa je prema planu oslobodila teret u zacrtanoj orbiti u 11:12 po moskovskom letnjem vremenu.

Predpostavlja se da se radi o tri satelita porodice Родник“(„Izvor“) špijunske komunikacione mreže. Ubrzo posle lansiranja, kompanija “ISS Rešetnjeva[2], koja proizvodi satelite tipa “Родник“ kao i njihovu vojnu verziju – „Гонец“(„Glasnik“) – оbjavila je da su tri njihova satelita uspešno ušla u svoje 1.400 km visoke polarne orbite i da su uspostavila vezu sa zemaljskom kontrolom. Kako je javila ruska kosmička agencija Роскосмос, misija ima cilj da pojača “Гонец“ mrežu sa 7 na 10 letilica. Novi sateliti su dobili oznake „Космос-2496, -2497 i -2498“.

Gonec

Satelit “Гонец“ ima namenu da snima komunikaciju, npr. faksove, telekse ili e-mailove, dok leti iznad neprijateljske teritorije u svoju memoriju i kasnije, kad bude u dometu svojih prijemnika, to pošalje na zemlju. Ovi sateliti su nasledili sovjetske vojne tipa „Стрела.

S-Gonec

Sateliti “Гонец“ imaju po 280 kg i radni vek od 5 godina.

Ovo lansiranje je trebalo da bude relativno rutinsko, jer se radilo o već osmom lansiranju „Родникa“ od kako je 2005. godine započeto formiranje ove napredne špijunske mreže za komunikaciju. Prošle godine izvedena su dva ovakva lansiranja: prvo 15. januara a drugo 25. decembra. Međutim, u zvaničnoj noti Ruske vlade Ujedinjenim Nacijama od 15. maja 2014, navedeno je da u decembru prošle godine nije lansirano tri nego četiri satelita: „Космос-2488, -2489, 2490 i-2491“. Ubrzo su američki radari utkrili da se tajanstveni četvrti objekat nalazi nekoliko kilometara dalje od „rutinskih“ „Родник“ satelita. Šta više, analize orbitnih elemenata su pokazale da je između 29. i 30. maja fantomski satelit izveo neobičan orbitni manevar, uprkos tome što je u to vreme u američkim zvaničnim katalozima bio zaveden kao obični „otpad“. 24. juna letilica je ponovo počela da manevriše, spustivši perigej (najnižu tačku orbite) za četiri kilometra a podigavši apogej za 3,5 km. Letilica je nastavila manevrisanje i tokom jula i, prema izjavama ruskog novinara Igora Lisova, oštro je spustila svoj perigej i tako došla sumnjivo blizu gornjem stepenu „Бриз, koji je došao u orbitu još u maju.

Zemaljska osmatranja nagoveštavaju da nepoznati satelit nema više od 0,3 metra u prečniku. Kao i prilikom prošlogodišnjeg lansiranja, osmatrači nemaju nikakvu informaciju o mogućoj nameni ovog tajanstvenog satelita.


[1] Nakon raspada SSSR-a, projektili УР-100НУ“ (15A35) su bili najbrojniji nosači nuklearnih bojevih glava u sovjetskom arsenalu. Mogli su da ponesu po 6 bojevih glava a započeli su da lete 1977. godine. Do 1991. kada je njihova proizvodnja stopirana, moskovska kompanija „Hruničev“ je uspela da proizvede oko 360 ovih projektila, na Zapadu poznatih kao SS-19. One su tada, kao i neke slične sovjetske rakete, prepravljene za komercijalne letove i nazvane „Рокот“ („Grmljavina“), s tim što im je pridodat dodatni stepen „Бриз-К“ ili „-KM

[2] Pun naziv: ОАО „Информационные спутниковые системы имени академика М.Ф. Решетнёва“. Nalaze se u gradu Železnogorsku.

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 3 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 4 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... Pre 1 nedelje

Foto...