Astronautika: misije

Drama sa ruskim kosmičkim aparatom "Fobos-Grunt" se nastavlja i posle njegovog pada (najverovatnije) u vode Tihog okeana, sada u vezi uzroka njegovog gubitka.

Fobos-Grunt-ZemljaJuče smo javili da je jedna od verzija američki radar koji je snopom jakog zračenja doveo do kvara u elektronskom kolu napajanja aparata. Rukovodioc komisije koja analizira uzroke gubitka KA "Fobos-Grunt" Jruij Koptjev je najavio da će ova verzija vrlo brzo biti eksperimentalno proverena. Tokom eksperimenta blok aparature KA će biti izložen uticaju jakog snopa radarskog zračenja ne bi li se videlo da li je ovo moglo da dovedo do kvara u radu sistema aparata.

Verzija sa spoljašnjim faktorom je prvi put navedena u izjavi generala Rodionova, koji je komandovao ruskim sistemom ranog uzbunjivanja. On je pre nekoliko nedelja "okrivio" američki kontraverzni vojni sistem za meteorološka istraživanja na Aljasci. Iako je brzo stigao demanti da orbita aparata ne prelazi preko tog dela planete, verzija sa "spoljašnjim" (tj. američkim) faktorom je ostala u igri, pa ju je nedavno spomenuo i lično direktor "Roskosmosa" Vladimir Popovkin.

Međutim, od najranijih dana krize sa KA "Fobos-Grunt" verzija sa "unutrašnjim" faktorom je provejavala kao najverovatnija. Tako je posle vesti o uticaju američkog radara neimenovani izvor "Interfaksa" iz komisije koja radi na analizi uzroka neuspeha rekao da su greška u programskom obezbeđenju i potonja dejstva nazemnih službi koje su pokušavale da uspostave vezu sa aparatom dovele do njegovog gubitka.

Prema njegovim rečima, analiza rada službi NPO "Lavočkin" pokazala je da je centralni kompjuter aparata odmah posle izlaska u orbitu zbog nekog razloga bio preopterećen. To je dovelo do proboja u radu kompjutera zbog čega komanda paljenja motora radi prelaska na putanju leta prema Marsu nije prosleđena. Kako "Fobos-Grunt" nije projektovan za operacije na niskoj orbiti oko Zemlje, u pokušaju uspostavljanja veze sa njim, prosleđena je komanda na uključenje predajnika daleke kosmičke veze u X-dijapazonu (budući da na aparatu nema predajnika za primopredaju signala sa "bliskih" rastojanja). O problemima komuniciranja sa aparatom projektovanim za let u duboki kosmos a koji je ostao na niskoj orbiti, kako smo već javljali, govorio je i direktor NPO "Lavočkin" Viktor Hartov. Predajnik na KA koji radi u X-dijapazonu je zahtevao velike količine električne energije, radio je dugo i potpuno potrošio rezerve akumulatorskih baterija, ali veza sa stanicom nije uspostavljena zbog velike brzine njegovog preleta preko pratećih punktova na Zemlji. Situaciju je dodatno iskomplikovalo to što se KA nalazio dugo vremena u senci Zemlje, tako da nije došlo do punjenja akumulatorskih baterija.

Prema ovom izvoru, kako je ostao praktično bez akumulatorskih baterija (odn. električne energije), KA je prestao da funkcioniše.

Nema međutim objašnjenja zašto po prelasku aparata na osvetljenu stranu orbite nije došlo do punjenja akumulatorskih baterija električnom energijom sa sunčevih panela.

Jedna mogućnost je da je totalno rasterećenje akumulatorskih baterija moglo da dovede do procesa koji su prouzrokovali njihov otkaz, ili da se kvar na centralnom kompjuteru odrazio na proboj u sistemu električnog punjenja sa sunčevih baterija.

Problem sa akumulatroskim baterijama je inače već doveo do gubitka najmanje jednog od novih ruskih satelita.

"Astronomski magazin" je inače već tokom prvih dana drame sa KA "Fobos-Grunt" objavio informaciju da je greška u programu upravljanja aparata krivac za njegov gubitak i da je on već tada praktično bio izgubljen.

Analizom oskudnih informacija postaje evidentno da NPO "Lavočkin" nije razradio plan za slučaj ako KA, zbog nekog razloga ostane na nisku orbitu oko Zemlje. Na žalost, u ekonomisanju svakog grama mase aparata, nije bilo mesta za primopredajnik pomoću koga bi veza mogla da bude uspostavljena tokom leta aparata blizu Zemlje. Tako da ni sa konstruktivne strane, aparat nije bio spreman za operacije oko Zemlje.

Ovde je po svemu sudeći ključan detalj koji se odnosi na preoptrećenje kompjutera u prvim minutama leta, odmah posle odvajanja od drugog stepena rakete-nosača i prelaska u orbitu oko Zemlje. To je dovelo do lančane reakcije u sistemima aparata, problema u napajanju električnom energijom i gubitka "Fobos-Grunta".

 

 

Prethodni članci o FG:


Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 7 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 10 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 22 sati ranije

Foto...