Astronautika: misije

"Roskosmos" je 14. januara objavio dva izveštaja o situaciji sa kosmičkim aparatom "Fobos-Grunt". 

Prema poslednjem izveštaju, orbita KA "Fobos-Grunt" je 14. januara 2012. u 20.30h (mosk. vreme) imala sledeće parametre:

  • Apogej - 167,1km
  • Perigej - 144,6km
  • Nagib orbite - 51,43 stepeni
  • Period jednog obilaska - 87,45 minuta.
  • Prognozirani prozor pada nesagorelih delova aparata je izmedju 18.36h - 15. januara i 02.24h - 16. januara. 
    U prethodnoj vesti je navedeno da je centralna tačka (trenutak kada počinje dezintegracija aparata) 15. januar 2012. u 21:51:36h (po moskovskom vremenu), odn. 19:51h po srpskom vremenu.

    U odnosu na poslednju prognozu, vreme centralne tačke je pomereno za sat i po kasnije.   
    Tačka pada nesagorelih delova je u odnosu na jučerašnju prognozu (Atlantski okean, istočno od južne obale Argentine) pomerena za 20 stepeni zapadno, .

    Ona se nalazi u vodama Tihog okeana, nedaleko od zapadne obale Južne Amerike, na koordinatima 43 x 280 stepeni južne širine i dužine.

    Zanimljivo je da su sve prognoze imale zajedničko to da je tačka pada južno od ekvatora, dok dve zadnje prognoze "Rokosmosa" ukazuju da južne oblasti Tihog i Atlantskog okeana severno od Ognjene zemlje sa obe strane Južne Amerike.

    Dok nas od poslednje orbite aparata "Fobos-Grunt" dele časovi, rukovodioc Komisije koja analizira uzorke neuspeha misije Jurij Koptjev je izjavio da će njihov rad biti produžen za nedelju dana.

    "Komisija nastavlja svoj rad tokom sledeće nedelje, kada će stanica već sići sa orbite. Nema nikakvih konačnih zaključaka. Razmatra se nekoliko verzija, ali do sada ni jedna od njih nije našla čvrstu podlogu, treba dodatno vreme. Prema našem planu, sledećeg petka bi neka od verzija trebala da biti prihvaćena kao zvanična", rekao je Koptjev, inače bivši prvi direktor Ruske kosmičke agencije.

    Ova izjava Koptjeva se može protumačiti da, kako posle nekoliko nedelja rada još uvek nema verzije koja objašnjava šta se desilo sa aparatom "Fobos-Grunt", postoji mogućnost da komisija i ne dodje do konačnog odgovara.

    Kao što smo juče javljali, Komisija radi sa stručnjacima Instituta zemljinog magnetizma, jonosfere i rasprostiranja radio-talasa "Puškov" Ruske akademije nauka (IZMIRAN).

    Rukovodioc Centra prognoziranja kosmičkog vremena Instituta IZMIRAN Sergej Gajdaš je izjavio da nema nikakvih indikacija da su faktori kosmičkog vremena, kao što su naelektrisane čestice sunčevog vetra i gusti rojevi sunčeve plazme doveli do gubitka kontrole nad aparatom "Fobos-Grunt".

    "Svi pametri kosmičkog vremena su se nalazili na normalnim nivoima. Sve što smo pratili nije moglo da utiče na rad brodske aparature", rekao je Gajdaš.

    Poslednja vest
    "Roskosmos" je u 12:17h (moskovsko vreme) saopštio novo moguće mesto pada nesagorelih delova kosmičkog aparata "Fobos-Grunt".
    Prema poslednjoj vesti, oni mogu pasti danas, 15. janaura u 22.40h u Kini, u oblasti pustinje Gobi. Aparat se u ovim trenucima (10.26h, naše vreme) nalazi na orbiti pametara 153,4km x 133,5km.

     

    Prethodni članci o FG:


     

     

    Grujica Ivanović
    Author: Grujica Ivanović
    Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

    Zadnji tekstovi:


    Komentari

    • Драган Танаскоски said More
      Evo analogije koja može da pomogne... 10 sati ranije
    • Драган Танаскоски said More
      Problem je u tome što mi ne možemo... 16 sati ranije
    • Rapaic Rajko said More
      Prva slika u clanku je moj favorit za... 18 sati ranije
    • Rapaic Rajko said More
      Zasto prva osoba (inicijator promene... 18 sati ranije
    • Драган Танаскоски said More
      Šteta što se oštetio. Da nije... 2 dana ranije

    Foto...