11. septembar. 2010.

Zima se sporo vuče na južnoj hemisferi Crvene planete, ali Sunce ipek počinje sve više da se diže na nebu a temperatura polako počinje da raste, označavajući da Marsovi roveri konačno ulaze u proleće. Dok „Spirit“ nastavlja svoj zimski san, „Opportunity“, koji se nalazi sa druge strane planete, pokazuje znake priliva „nove energije“ (vetar je ponovo očistio panele), i nastavlja svoje epsko putovanje prema krateru Nastojanja. Ali moj cilj je da danas kažem nešto novo o stanju jadnog „Spirita“ ... Za to imam i privatnih razloga, jer u očekujem opkladu od Penjivraga.

Trenutno nam iz kratera Gusev, u kome je rover zarobljen, stižu samo zvuci statičkog pražnjenja. „Status rovera se nije promenio već nekoliko meseci unazad,“ raportira Ray Arvidson, zamenik direktora Vašingtonskog univerziteta u St. Luisu. „Mi još uvek čekamo, i nadamo se.“

Mali napadni ugao Sunčevih zraka tokom marsovske zime u krateru Gusev ograničava količnu „goriva“ koju „Spirit“ može da primi preko solarnih panela i potom je pretvori u električnu struju koja mu je neophodna zav život i rad. Za one koji ne prate redovno agoniju ovog rovera – da podsetim: u martu je rover, ne mogavši na obezbedi odgovarajući položaj svojim solarnim panelima u odnosu na Sunce, izgubio energiju (primao je manje od 130 W), i, prema programu, zapao u duboki san, prekidajući komunikaciju i sve druge aktivnosti sa željom da iskoristi postojeće rezerve za punjenje i zagrevanje dva glavna akumulatora, i nastavak rada glavnog brodskog časovnika. Tim sa Zemlje nije od rovera čuo ni reč još od 22. marta ove godine (Sol 2210).

Međutim, od pre mesec dana inženjeri iz Laboratorije za mlazni pogon (JPL), gde su „Spirit“ i „Opportunity“ rođeni i odakle se već šest ipo godina prate, počeli su da primenjuju tzv. „pejdžing“ tehniku[1] (strategija „Sweep & Beep“) da bi poslali poziv za buđenje u slučaju da je robot izgubio pojam o vremenu, otkriva nam John Callas, menadžer projekta MER (Mars Exploration Rovers). Iako će uz pomoć komunikacione mreže Deep Space Network (DSN) tim sledećih meseci svakodnevno osluškivati i očekivati slab signal sa „Spirita“, postoji zabrinutost da su njegovi akumulatori toliko ispražnjeni da je njegov glavni časovnik stao, slučaj u elektronici poznat kao „kvar sata misije“ („mission clock fault“).

Pošto tim ne može da komunicira sa „Spiritom“, nema načina da se sazna da li stvarno pati od kvara sata misije ili ne, „ali naši najnoviji modeli ukazuju da je to moguće,“ smatra Bill Nelson, direktor roverovih inženjera. Ako rover ima problem sa časovnikom, on može – ne zna se koliko dugo – da ostane uspavan sve dok dovoljno Sunca ne padne za njegove kolektore i probude ga, i dovedu u stanje poznato pod nazivom „solarno blaženstvo“ („solar groovy“).

Po tom scenariju, probuđeni rover je programiran tako da pokrene novo merenje vremena, tj. tajmer sa alarmom podešenim da ga budi svakih 4 sata i drži budnim po 1 sat u slučaju povoljne količine Sunca. Tokom tog jednosatnog stanja budnosti, rover bi provodio po 20 minuta u slušanju signala sa Zemlje, a potom bi se isključivao do sledećeg alarma 4 sata kasnije. Znači, „Spirit“ neće komunicirati sa Zemljom, već će čekati da ona komunicira s njim.

Zato je tim odlučio da ne čeka. Proračuni su pokazali da je 23. juli najraniji termin u kome bi rover mogao da proradi ako pati od problema sa časovnikom, i inženjeri su rešili da budu aktivni i pokušavaju da dopru do „Spirita“. „Umesto da samo sedimo i osluškujemo, šaljemo komande da nam se rover javi svojim ’beepom’ za komunikaciju,“ objašnjava Callas. „Ako se rover probudi, on će nam poslati svoj ’beep’“.

Dobar predznak? Ova fotografija, koju je „Spirit“ napravio svojom panoramskom kamerom (PanCam) prošlog februara, jedna je od poslednjih koju je rover poslao na Zemlju pre nego što je zapao u stanje hibernacije. Ako se pažljivo pogleda u kružni trag koji je ostavila roverova alatka za bušenje stena, RAT[2], možda ćete videti mali znak sretnog ishoda. Click to enlarge

Ipak, većina stručnjaka nije očekivala mnogo od ovog angažmana, priznaje Callas, već rezultate pre očekuju u septembru, oktobru ili novembru. To je, prema dostupnim modelima Marsove klime, vremenski rok u kome menadžeri misije očekuju da će akumulatori biti adekvatno dopunjeni. Ako rover pati od problema sa časovnikom, čitav rok će se pomeriti za oktobar pa i kasnije, kaže on.

Čitava misija se nikada do sada nije suočila sa ovakvim problemom. Pošto rover nikada do sada nije zapadao u hibernaciju, niti imao probleme sa glavnim časovnikom, „Spirit“ i ovde pravi pionirske korake. MER tim je potpuno siguran da čini sve što je moguće da komunicira ili pomeri rover, ako je to moguće. „Ispitujemo sve mogućnosti,“ priznaje Callas.

Jedna od mogućnosti je, naravno, i da „Spirit“ više nikada ne odgovori. Tokom tri prethodne marsovske zime koje je preživeo, javljao se Zemlji jednom ili dvaput nedeljno, koristeći svoje grejače da bi ostao dovoljno topao. Srećna okolnost je bila da je uvek mogao prethodno da se parkira na nekoj padini, tako da ga je zimsko Sunce uvek koliko-toliko obasjavalo. Kao rezultat, unutrašnja temperatura je uvek održavana iznad –40° C. Međutim, pošto je ove godine rover ostao zaglavljen na ravnom tlu i pošto njegovi grejači nisu radili tokom zime, robot je bio izložen najnižoj temperaturi do sada. Procenjuje se da je njegov elektronski modul (REM), odn. roverovo „telo“, koje čuva „Spiritov“ kompjuter, tj. „mozak“ i ostale osetljive komponente, iskusio hladnoću od oko –55 ° C.

„Nikada do sada rover nije bio izložen tako surovim uslovima – to je i za njega i za nas nepoznata teritorija,“ izjavio je letos na konferenciji za štampu Doug McCuistion, upravnik Nasinog programa za istraživanje Marsa u Vašingtonu. „Biće pravo čudo ako nas naš voljeni rover telefonira kući.“

Međutim, oni koji se bave roverima smatraju da se čuda ipak dešavaju. Iako je mogućnost da se časovnik misije pokvario dodao još koji „sloj pesimizma“, kako je to opisao Nelson, niko iz tima se još uvek ne bi kladio protiv Spirita“. „Naravno da postoji rizik da se ’Spirit’ ne probudi iz hibernacije, ali svi mi očekujemo da hoće,“ izjavio je Callas.

„Naš optimizam se zasniva na određenim činjenicama – ti roveri su pravljeni prilično robusno, te nema razloga da poverujemo da se ipak desilo išta loše,“ objašnjava Nelson.

Sa druge strane, od kako su prošli najhladniji zimki dani, unutrašnja temperatura „Opportunityja“, nutar REM-a, povećala se za 10 do 15 stepeni (sa -39° C na -26° C), i pretpostavlja se da se slično dešava i sa „Spiritom“. „To nije bog zna kakvo povećanje, ali je indikator da stižu bolje vesti.“

Ali sa „Spiritom“ ništa nije jednostavno. Na osnovu slike prethodne Marsove zime, roverov tim predviđa da će prolećna izmaglica na nebu iznad „Spirita“ sprečavati povećanje količine sunčeve svetlosti makar još dva meseca. Ali u oktobru, međutim, količina solarne energije koja će stajati na raspolaganju roveru povećavaće se sve do letnje dugodnevice (solsticijuma) u martu 2011. godine.

„Bila je ovo dugačka zima za ’Spirita“, i dugo čekanje za nas,“ priznaje Steve Squyres, MER naučnik sa Univerziteta Kornel. „Čak i ako više nikad ne čujemo ’Spirita’, mislim da je njegova naučna baština evidentna. Nadam se ipak da se to neće dogoditi, i da ćemo se uskoro opet baviti naukom uz pomoć naša dva rovera.“ Kada se „Spirit“ probudi, kad god se to dogodilo, prva stvar koju će rover i tim morati da urade, jeste kompletna provera svih instrumenata i elektronike.

 
„Spirit“ na leđima visoravni Home Plate[3] na FX slici („Nikonov“ format) Glena Nagela sa UnmannedSpaceflight.com, gde je rover zaglavljen u pesku na lokaciji Troy. Rover je fotografisao ovu panoramu Sola 743, dok je silazio sa Husband Hilla i vozio ka Home Plateu. H. Plate se nalazi na sredini ove slike. Ako povećaš sliku, videćeš mali rover u dolini s desne strane. Click to enlarge >

Sa druge strane planete, „Opportunity“ nastavlja da hita ka krateru Endeavour i pored jednonedeljne stanke pre mesec dana nastale usled problema sa „Mars Odysseyom“ – orbiterom preko kojega oba rovera šalju podatke na Zemlju.

Lokacija na kojoj je „Spirit“ morao da dočeka i provede zimu. Svi se nadaju da će kad-tad uspeti da pobegne odatle, a kako – ne zna se. Do sada je, za 6,5 godina, ovaj rover prevalio 7.730,50 metara.