Astronautika: misije

2. novembar. 2009.

Nasin „Spirit" se baš zaglibio. Na samo u pesak, i kome se nepokretan nalazi još od 2. maja, već i u seriju kvarova. 15. oktobra (sol 2056) prijavljena je komplikacija izazvana kvarom glavne prijemne antene (HGA), ali naporom stručnjaka sa Zemlje taj kvar je nekako saniran. Međutim, vremena za slavlje nije bilo, jer su se već 24. oktobra (sol 2065) javili novi problemi: rover se sam od sebe resetovao a pokvarila se i nepromenljiva fleš-memorija[1].

Rover nastavlja svoje aktivnosti bez upotrebe fleš-memorije, a za čuvanje telemetrijskih podataka koristi svoju promenljivu memoriju (RAM[2]).Kada rover odlazi na spavanje, telemetrija sačuvana samo u RAM-u se gubi.

Zato su kontrolori poslali instrukcije roveru da ostaje budan sve do popodne, kada „Mars Orbiter" proleće iznad njega i može sakupljene podatke za taj dan da prenese naučnicima na Zemlju.

U međuvremenu, „Spirit" je sproveo višednevno istraživanje Mössbauerovim (MB) gamazračnim apsorpcionim spektrometrom površinskog cilja „Thoosa", i potragu za peščanim vrtlozima („dust devils") svojom monohromskom navigacionom kamerom (Navcam).

Prema poslednjim podacima od 28. oktobra (sol 2069), „Spiritovi" solarni paneli stvaraju 411 wat-časova, a atmosferska providnost (tau) je bila 0,599[3].

vesti_sa_marsa_1

Ovako „Spirit" vidi planetu odakle je došao.

 

Za to vreme, drugi rover, „Opportunity", nastavlja sa dobrom vožnjom. Od kako je 17. oktobra (sol 2038) otkrio meteorit na površini Marsa, nazvan „Mackinac", rover je nastavio ambicioznu vožnju na zapad i jug preko velikih talasastih oblasti. Svakog sola je prelazio oko 70 metara, uglavnom na jugozapad, (prevalio je oko 280 m), a sada je okrenuo na zapad, ka krateru Endeavour.

Struja u prednjem desnom točku, koji je pravio probleme, nastavlja da teče bez problema. Inženjeri svakog sola naređuju roveru da ponovo otvara ogledalo minijaturnog termalnog spektrometra (Mini-TES[4]) u pokušaju da sa njega skine nakupljenu prašinu, ali za sada nema poboljšanja u radu ovog instrumenta.

vesti_sa_marsa_2

Njnovija slika terena na kome se trenutno nalazi rover "Opportunity".

 

Prema poslednjem izveštaju od 29. oktobra (sol 2042) solarni paneli „Opportunityja" daju 419 vat-časova struje, sa atmosferskom providnošću (tau) od 0,580. Prema kilometraži, do sada je ovaj rover prešao tačno 18.622,44 metra.

vesti_sa_marsa_3

Izgleda da se "Opportunity" specijalizovao za meteorite. Manje od 3 nedelje nakon što je proveo mesec ipo dana ispitujući jedan veliki meteorit ("Block Island"), rover je 1. oktobra (sol 2022) otkrio još jedan, veličine 47 cm, nazvan "Shalter Island". Meteorite je razdvajalo oko 700 metara.

 

 



[1] Kompjuterska memorija koja može da se elektronski učitava i briše. Ne treba joj energija za održavanje skladištenih informacija na čipu. Na „Spiritu" ima kapacitet od 256 MB.

[2] Glavna memorija kompjutera, mesto gde se nalaze svi glavni programi, aplikacije i podaci. Početkom 2007. oba rovera na Marsu su dobila nove softvere za svoje kompjutere. Na „Spiritu", kompjuter koristi procesor RAD6000 sa 128 MB DRAM-a.

[3] Kada sam pre 10 dana poslednji put pisao o „Spiritu", davao je 247 W-časova struje, a tau je iznosio 0,605, što znači da je 61% sunčeve energije prodiralo kroz oblake prašine i padalo na kolektore.

[4] Uređaj koji služi za identifikaciju istaknutih stena i zanimljivog terena za bližu analizu, i utvrđuje procese koji su učestvovali u njihovom nastanku.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 7 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 10 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 11 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 12 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 23 sati ranije

Foto...