Kina je prošle godine obavila prvu misiju tajanstvene nove kosmičke letilice za višekratnu upotrebu, moguće bespilotnog šatla s krilima. Lansiranje je obavljeno 4. septembra 2020. sa rampe SLS-1 kosmičkog centra Jiuquan trećom raketom klase 'Dugi Marš CZ-2F/T' ('CZ-2F/T3'). Nakon nekoliko meseci glasina na kineskim forumima o lansiranju eksperimentalnog šatla, zapadni mediji pretpostavljaju da se radi o krilatom brodu, svojevrsnoj kineskoj verziji američkog vojnog mini-šatla 'X-37B', ali kao po pravilu Kina nije dala nikakve detalje o letilici, koja nema čak ni ime. Doista, službeni kineski mediji su brod nazivali jednostavno 重复 使用试验 航天器, chóngfù shǐyòng shìyàn hángtiān qì, odn. 'eksperimentalni brod za višekratnu upotrebu'. Svemirska letilica je postavljena u orbitu visoku oko 340 km sa nagibom 49,9°, a sletela je dva dana kasnije, 6. septembra 2020. Nije poznato gde se šatl tačno spustio, ali pod pretpostavkom njegove 'krilate prirode' predložene su neke piste za sletanje smeštene u autonomnoj pokrajini Xinjiang. Neposredno pre ponovnog ulaska u atmosferu, čini se da je letilica izbacilka jedan satelit koji je još uvek u orbiti.
Raketa 'CZ-2F/T3' na rampi u Jiuquanu. Slika je fotomontaža i bazira se na stvarnoj slici lansiranja 'Tiangonga 2'.
Uprkos tajnosti, iz karakteristika misije američki špijunski sateliti i vojni analitičari su uspeli da isčačkaju neke zaključke. Prvo, jasno je da je ovo bila vojna misija ili, u najmanju ruku, uz snažno sudelovanje vojske[1]. Kina je relativno otvorena kada se radi o njenim civilnim programima, barem onim koji se javno objave. S druge strane, raketa koja je korišćena je bila 'CZ-2F/T' (长征 二号 F / T), što je teretna verzija 'CZ-2F/Y' koja se koristi za lansiranje brodova s posadom 'Shenzhou' i koja je već bila korišćena da izbaci u orbitu dve svemirske stanice 'Tiangong.' Njena maksimalna nosivost nije poznata, ali iznosi oko 8,6 tona u LEO orbiti, pa su neki američki analitičari zaključili da je težina svemirske letilice za višekratnu upotrebu morala biti znatna i, prema tome, mnogo veća od 3,2 tone 'X-37B'. Naravno, ništa ne sprečava da težina broda bude manja od nosivosti rakete, ali da je bila mnogo manja, bilo bi logično da se koristi manja raketa. Uz to, čini se da je vrh rakete za ovu misiju činila produžena verzija modela koji se koristio za stanice 'Tiangong', što je činjenica koja podupire mogućnost velikog broda. Međutim, sa rampe nisu objavljene nikakve slike lansera. Kinezi su majstori za ovakve igre...[2]
Dvostepena raketa 'CZ-2F/T3' (№135) iz pomenute misije. Od 2011. lansirane su samo tri rakete ove verzije i sve su bile uspešne.
Slika lansiranja.
Bez obzira na istinsku prirodu ovog broda – višekratna upotreba ne mora nužno da znači i da je s krilima – istina je da Kina već decenijama razvija aktivni program kosmičkih letilica za višekratnu upotrebu koji se do sada nisu ostvarili u orbitalnoj praksi. Iako program 'Shenzhou'[3] datira iz ranih 90-ih, već 1964. Qian Xuesen[4], otac kineskog kosmičkog programa, predložio je šatl za višekratnu upotrebu u skladu sa 'Programom 640'[5]. Kina je proučavala mogućnost izgradnje kosmičke letjelice s posadom 70-ih godina zahvaljujući programu 'Shuguang' ('Projekat 714'). Ovaj program neće ugledati svetlost dana, između ostalog zbog radikalnih političkih i društvenih promena koje je zemlja doživela nakon smrti Mao Zedonga, ali kao rezultat projekta 'Shuguang' pojavio se snažan interes za kosmičke brodove s posadom, što je tokom 80-ih materijalizovano u vidu višestrukih studija na tu temu. Naravno, pomodni brodovi 80-ih godina bili su kosmički šatlovi ('Space Shuttle', 'Буран', 'Hermes', 'HOPE', itd.), pa je bilo prirodno da su se mnoga istraživanja brodova s posadom koncentrisala na brodove za višekratnu upotrebu s krilima. Među tim projektima šatlova iz 80-ih možemo pomenuti 'Chang Cheng 1' (长城一号, 'Veliki Zid 1'), veliki 95-tonski šatl nalik Nasinom, zatim 'Tianjiao 1' (天骄 一号, 'Nebeski most 1'), mali brod od 20-25 tona za pet osoba, ili 'H-2', dvostepeni lansirni sistem – tj. TSTO (Two Stage To Orbit) sistem – sastavljen od 138-tonskog šatla i hipersoničnog aviona-nosača sposobnog da postigne brzinu veću od 5 Maha (druga dva predloga su koristila konvencionalnu raketu kao prvi stepen).
Tri najznačajnija predloga 'Projekta 863/869' iz 80- ih godina. Predlog 'H-2' je TSTO sistem sa prvim stepenom u vidu hipersoničnog aviona. Identične predloge su deceniju ranije imali i Amerikanci i Sovjeti[6].
Svi ti planovi su naizgled zaboravljeni kada se kosmički napor zemlje usredsredio na putnički program 'Shenzhou' 90-ih. Aeronautički proizvođač CALT (China Academy of Launch Vehicle Technology) predstavio je 2006. na IAC-u (International Astronautical Congress) u Sevilli plan za razvoj nekoliko višekratnih krilatih letilica koji bi kulminirao stvaranjem sistema TSTO 'za petnaest godina' (odnosno od 2020.). Jedan od predloga se sastojao od 32 metra dugog šatla s kapacitetom za smještanje 7 tona u orbitu, koji je jako podsećao na projekte 'Tianjiao 1' i 'Chang Cheng 1' iz 80-ih. U principu, ovaj brod je mogao da obavlja misije i sa posadom i bez nje. Za prvi stepen je predložena verzija rakete 'Dugi Marš CZ-5'. Takođe je predstavljen sistem TSTO koji se sastojao od krilatog kerolox prvog stepena i drugog stepena koji se sastoji od konvencionalne rakete koja može da izbaci 1 tonu u orbitu. U to vreme, a obzirom na tadašnje tehnološke mogućnosti Kine, Amerika i ostastak sveta nisu tim projektima pridavali veliki značaj i smatralo se da će u najboljem slučaju dovesti do nekih tehnoloških demonstratora, manje ili više nečeg poput indijskog Scramjetprojekta RLV-TD (Reusable Launch Vehicle Test Demonstrator).
CALT-ov projekt šatla iz 2006. s prvim stepenom koji bi se sastojao od verzije 'CZ-5'. Masa lansiranja bila bi 700 tona, a brod za višekratnu upotrebu bi koristio kriogeni pogon (CALT).
TSTO sistem sa horizontalnim poletanjem s konvencionalnim drugim stepenom koji je 2006. godine predložio CALT. Masa lansiranja bila bi 100 tona. Mala raketa za jednokratnu upotrebu bi mogla da u orbitu smesti 1 tonu. Prvi stepen bi koristo kerolox u suborbitalnom delu (CALT).
Fenomenalni indijski prototip iz 2016. Za 774 sekundi dostigao je 65 km visine i brzinu od 5 Mahova. Orbiter je bio dug oko 6,5 m i imao težinu od 1,75 tona. Caka je bila u testiranju metode da se za rad motora koristi kiseonik iz vazduha umesto da se nosi u tečnom stanju. Projekat je koštao svega \(15 miliona.
Situacija se dramatično preokrenula 2007. godine pojavom prvih fotografija prototipa robotizovanog raketoplana 'Shenlong' (神龙, 'božanski zmaj'), iako se čini da je program započet 2005. S procenjenom težinom od 3 do 7,5 tona i dužinom između 8,5 i 10 metara, letilica je putovala ispod bombardera 'Xian' H-6, a izgleda da je u decembru 2011. izvršeno najmanje jedno probno jedrenje i sletanje kada je puštena iz matičnog aviona (drugi izvori sugerišu da se atmosfersko ispitivanje dogodilo 2005. i da je između 2009. i 2011. izveden jedan ili više suborbitalnih letova). Navodni test 'Shenlonga' iz 2011. godine dogodio se manje od godinu dana nakon prve američke orbitne misije 'X-37B', tako da je većina promatrača zaključila da je 'Shenlong' zapravo kineski odgovor na američki vojni šatl, te da predstoje prvi svemirski letovi ovog novog broda. Međutim, orbitalna lansiranja se nisu dogodila i program 'Shenlong' ('Program 863-706') je nestao iz službenih medija gotovo bez traga.
Prototip kosmičkog hipersoničnog broda 'Shenlong' ispod bombardera 'H-6K'. Slika je sve iznenadila 2007.
Vojni dron 'WZ-8' (ili prema drugim izvorima 'DR-8') predstavljen 2019. I on koristi 'H-6' kao nosač.
O ovim projektima se nije ništa drugo znalo sve dok 2016. korporacija CASIC (China Aerospace Science and Industry Corporation) nije predstavila svoj projekat TSTO sistema koji se sastoji od hipersoničnog aviona-nosača i višekratnog drugog stepena sa krilima. Brod, nazvan 'Tengyun' (腾云), trebao bi da stupi u službu 2030. Uprkos činjenici da je veliki broj zapadnih analitičara smatrao da se jednostavno radi o čistom powerpointismu bez većeg značaja, činjenica da se radi o studiji džinovskog CASIC-a isključio je neke alarme među ostalim proučavaocima kineskog svemirskog programa. Zapravo, ovog puta program nije nestao iz službenih kineskih medija. U 2018. godini izveden je test razdvajanja uz pomoć maketa, a u oktobru 2019. CAAA (Chinese Academy of Aerospace and Aerodynamics) objavila je testove odvajanja TSTO sistema u vazdušnom tunelu. Iako je nepoznato jesu li ti testovi direktno povezani sa sistemom 'Tengyun', njihova sličnost je izvanredna. Da li je novi kineski brod za višekratnu upotrebu povezan sa sistemom 'Tengyun' ili nekim drugim projektom TSTO? Ne znamo, ali slučajnost u vremenu čini neizbežnom pomisao da bi, možda, ova letilica mogla biti orbitni test drugog stepena sistema.
TSTO sistem 'Tengyun'.
Model sistema 'Tenhyun'.
Separation test TSTO sistema u aerotunelu 2019.
Ovim civilnim projektima mora se dodati nekoliko vojnih inicijativa za razvoj hipersoničnih bespilotnih letilica – program 'WZ-8' – ili projektil 'DF-ZF' – Pentagonu poznat kao 'WU-14' – opremljenih drugim hipersoničnim stepenima sposobnim za manevrisanje radi izvrdavanja neprijateljske obrane. Da bi dodatno zakomplikovali sliku, od 2019. nekoliko privatnih kineskih kompanija predložilo je različite sisteme za lansiranje, uključujući nosače za višekratnu upotrebu ili TSTO sisteme s krilatim prvim i drugim stepenom. Naprimer, imamo predlog TSTO sistema 'Qinglong' (青龙) iz 'Landspacea', predlog krilatog suborbitalnog šatla iz 'iSpacea' ili porodicu krilatih letilica 'Tianxing' (天 行) iz 'Space Transportationa'. Ova kompanija je izvela test letilice 'Jiageng 1' u saradnji sa univerzitetom Xiamen 22. aprila 2019, dosegnuvši visinu od 26,2 kilometara i brzinu od 4300 km/h. 'Jiageng 1' je bio brod od 3,7 tona, dugačak 8,7 metara i raspona krila od 2,5 metra, i trebao je biti do svemirske letilice 'Tianxing 1'.
Hipersonični demonstrator 'Jiageng 1' kineske startap firme 'Space Transportation'.
Lansiranje 'Jiagenga 1' u aprilu 2019.
Neki od predloga šatlova kineskih privatnih kompanija. Sleva na desno: 'iSpaceov' krilati suborbitni šatl, 'Space Transportationov' šatl 'Tianxing' i 'Landscapeov' 'Qinglong'.
Ti privatni civilni projekti verovatno neće biti povezani s novom svemirskom letilicom za višekratnu upotrebu, ali to je znak kineskog interesa za ove sisteme. Nakon decenija i decenija sporog napretka čini se da su svemirski brodovi s krilima već sada stvarnost u kineskom svemirskom programu.
SLEDI NASTAVAK!
[1] Kineska Narodnooslobodilačka armija predstavlja brojčano najveću vojnu silu na svetu, sa drugim najvećim budžetom. Uz Amere i Ruse, predstavljaju svetsku supersilu. Prema podacima od 2019, SAD su potrošili za vojsku \)731,8 mld, Kina \(261,1, a ostatak sveta \)241 mld. (Indija \(71, Rusija 65, Saudi Arabija \)62, Nemačka \(49, UK \)47,8 itd...)
[2] Amerika objavljuje slike svojih raketa, brodova, satelita, lansiranja itd. jer je koncept financiranja svega toga umnogome vezan za lobiranje i reklamu, za sredstva iz budžeta koja obezbeđuju poreznici koji traže transparentnost (ili bar provod). Kod Kineza je to drugačije...
[3] Kineski programa slanja ljudi u orbitu započet još 1999. (prim.prev.)
[4] (1911-2009), aeronautički inženjer i konstruktor, matematičar, fizičar i kibernetičar. Studirao na MIT-u, gde ga je uočila i zavrbovala grupa Theodora von Kármána sa Caltecha. Tokom II sv. rata je bio član projekta 'Manhattan' i prve atomske bombe. 50-ig godina je optužen da šuruje s komunistima (bio je 5 godina u kućnom pritvoru) pa beži u Kinu gde počinje rad na projektilima i raketama i nuklearnom programu.
[5] Bio je to zapravo kineski antibalistički ASAT projekat – '640' potiče od '1964 Project No.0'.
[6] Zapravo, ako ćemo pravo, prvi su počeli Nemci – pročitaj o geniju Eugenu Sängeru. Posle su ga 'kopirali' Amerikanci ('X-15' i 'XB70') i Sovjeti ('Spiral 50'), o kojima sam napisao i e-knjige.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
