NASA se nalazi u vrlo slatkoj poziciji u svom programu istraživanja Marsa. Trenutno agencija održava tri operativne sonde na površini Crvene planete, a dve od njih su dva velika nuklearna rovera od gotovo jedne tone, 'Curiosity' i 'Perseverance'. Ovaj drugi je sleteo 18. februara u krater Jezero i od tada je već testirao sve svoje instrumente i oslobodio helikopter 'Ingenuity' koji je do danas leteo osam puta. U ovih više od 134 sola na Marsu, 'Perseverance' je poslao više od 75 000 slika (!) i prvi zvuk sa Marsove površine. 1. juna je započela naučna faza misije i sada je rover krenuo prema jugu, ostavljajući iza sebe zonu sletanja poznatu kao Octavia E. Butler.
Selfi 'Perseverancea' sa dronom.
Rover kruži područjem sa poljima dina krštenim kao Séítah – što na Navaho jeziku znači 'između peska' – a sledećih meseci biće posvećen detaljnom proučavanju nekih područja ove regije, uključujući prvu analizu stena najvažnijim instrumentima misije: PIXL i SHERLOC. Boraviće u 'južnom području', gde će 'Perseverance' ovog leta prikupiti svoj prvi uzorak koji će biti donešen na Zemlju krajem decenije. Ova prva naučna faza okončaće se u proleće 2022. godine kada će se rover vrati u područje Octavije E. Butler da bi nastavio ka severu, a zatim prema istoku, odnosno prema fosilnoj delti kratera. Na kraju ove faze, 'Perseverance' će preći između 2,5 i 5 kilometara i prikupiće oko osam epruveta uzoraka. U narednim mesecima 'Perseverance' će češće koristiti navigacioni režim AutoNav u kojem rover sam stvara 3D mapu svoje okoline, što mu omogućava bržu autonomnu vožnju.
Trenutna pozicija 'Perseverancea' (zvezdica) u krateru Jezero i planirana ruta u sledećih par meseci. Označena je i zona sletanja Octavia E. Butler, nazvana tako da bi se zadovoljio navalentni zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Divna slika Rta Kodiak, istočno od rovera, kako su ga videle kamere Mastcam-Z. To je ostatak drevne delte koja je preživela na dnu kratera.
Pogled na slojeve Kodiaka zahvaljujući RMI instrumenta SuperCam.
Detalj slojeva koje je snimila kamera SuperCam.
No dok su 'Perseverance' i 'Ingenuity' proteklih meseci privlačili većinu medijske pažnje, 'Curiosity' je nastavio da neumorno radi. Jedno od najnovijih otkrića starijeg blizanca 'Perseverancea' jeste da se tajanstveni Marsov metan akumulira tokom Marsovih noći unutar kratera , što bi objasnilo zašto ga ne otkrivaju i osetljivi instrumenti rusko-evropskog 'ExoMars Trace Gas' orbitera. Ne zaboravimo da je za sada jedino 'Curiosity' uspeo da otkrije ovo organsko jedinjenje direktno na Marsu.
Peščane dine (Sands Forvie) koje se prostiru ispred 'Curiosityja'.
Trenutna 'Curiosityjeva' lokacija u krateru Gale.
Putanja 'Curiosityja' u krateru Gale.
Paradoksalno, slučajnost je htela da 'Curiosity' istražuje najživopisnije područje kratera Gale, nešto slično kao i 'Perseverance'. Rover se nalazi pored planine Mercou, vizualno upečatljivog malog rta visokog šest metara smeštenog na obroncima planine Sharp (Aeolis Mons) na prelazu između geološke jedinice koja sadrži glinu i druge bogate sulfatima. Ova prelazna zona bi trebala da čuva tajne razdoblja klimatskih promena na Marsu. Zapravo, tim rovera je iskoristio planinu Mercou da bi izveo vrlo zanimljiv eksperiment, nikad ranije izveden. Doveli su stražnji deo rovera gde se nalazi radioizotopski generator (RTG) do rta da bi, na ovaj način, proučiti zračenje koje pada na rover sa nosačem koji blokira dobar deo neba ('Curiosity' sprovodi eksperiment RAD, posvećen merenju upadnog zračenja na površini Marsa).
Selfi 'Curiosityja' pored Mount Mercou.
Oblaci u suton iznad Mercoua. Zanimljivo je da niko ne zna da li su oblaci načinjeni od vodenog leda ili ugljen-dioksida.
'Curiosity' je izvršio 31. analizu uzoraka i prešao 25,7 km. Naravno, nakon gotovo devet godina na Marsu, on već iskazuje neke boljke. Npr., ROM memorija jednog od dva redundantna računara više nije pouzdana a senzor vetra španske meteorološke stanice REMS prestao je da funkcioniše. Što se tiče točkova, koji su prvi na roveru počeli da pokazuju znakove istrošenosti, oni se i dalje pogoršavaju, iako trenutne analize pokazuju da rover može da se kotrlja još najmanje 17 kilometara. Drugim rečima, ima još puno godina pred sobom, bar što se tiče točkova.
Roverov MMRTG u blizini Mount Mercoua.
Stopa degradiranja roverovog srca.
Ali još jedan element rovera koji se vremenom pogoršava jeste RTG na bazi plutonijuma-238. Očekivano, MMRTG rovera 'Curiosity' trenutno generiše 40% energije koju je proizvodio u trenutku sletanja. To znači da će se negde nakon 2024. godine tempo rovera morati da uspori kako bi se nadoknadio gubitak snage. Međutim, uprkos točkovima i MMRTG-u, 'Curiosity' ima još mnogo godina života. Zajedno sa 'Perseveranceom', dva rovera će nam u narednim godinama ponuditi privilegovanu viziju o tome kakvo je bilo nastanjivo razdoblje Crvene planete. I nadam se da ćemo za desetak godina imati na Zemlji neke fragmente stena koje 'Perseverance' proučava upravo sada.
Helikopter u krateru Jezero.
Zona Seitah gde se rover 'Perseverance' nalazi trenutno.