Astronautika: misije

Nedavno smo videli da Kinezi planiraju da u sledećoj deceniji obavljaju misije sa posadama oko Meseca. Ove misije bi koristile brod nove generacije koji bi trebalo da zameni sadašnji 'Shenzhou', kao i novu tešku raketu veću od 'Dugog Marša CZ-5', ali manju od buduće džinovske rakete 'CZ-9'. Putničke misije bi trebale da koriste malu orbitnu stanicu, ili laboratoriju, oko Meseca, neku vrstu kineske verzije Nasine platforme 'Gateway'. To je sve u redu, ali ono što ljudi žele da vide jesu misije na površinu Meseca. Iako je Kina objavila da bi to bio krajnji cilj njenog lunarnog programa, do danas nismo videli ozbiljne predloge za lunarni modul. Međutim, nedavno sam naleteo na koncept lunarnog modula male veličine kompanije 'CASC' (China Aerospace Science and Technology Corporation) koji je, u najmanju ruku, vrlo zanimljiv.

1
Koncept kineskog lunarnog modula. Mogu da se kladim u šta hoćeš da će prvi sledeći čovek koji bude sleteo na Mesec biti Kinez. Jednostavno nema ko da ih pretekne...

Ovaj modul za višekratnu upotrebu imao bi težinu od samo 5 tona, u poređenju s gotovo 17 tonalunarnog 'Apollo' modula, ili 45 tona monstruoznog 'Altairovog' modula iz nesretnog programa 'Constellation'. U modulu bi sedela dvojica astronauta, kao i u 'Apollovom' 'LM-u', i poslužio bi kao 'round-trip' vozilo sa kineske lunarne orbitalne stanice. Kako bi postigao tako malu težinu, modul bi imao dodatni stepen za kočenje da bi se njime usporilo spuštanje sa lunarne orbite, koji bi bio jednokratan i koji bi stizao nov sa Zemlje nakon svake misije. Ovaj stepen bi se odvajao na oko 3 km iznad Mesečeve površine i nadamo se da bi svaki put padao dalje od Mesečevog modula. U kineskom slučaju, dizajn podseća na onaj koji je imao sovjetski 'LK'modul[1], a koji je uključivao jednokratni stepen – crash stage – tzv. 'Blok-D'[2].

2
Detalji i slabe tačke Nasinih modula 'LM' i 'Altair'.

3
Poređenje kineskog modula, 'LM-a' i 'Altaira'.

4
Projekat kineske lunarne orbitne stanice. Vide se lunarni modul i putnički brod nove generacije.

5
Koncept ultralakog lunarnog modula Nasinog Langly centra.

Dvojica astronauta će imati na raspolaganju vrlo malo unutarnjeg prostora, ali će zauzvrat uživati u spektakularnom pogledu tokom manevara spuštanja i uspona. Dvojica članova posade će se spustiti na površinu obučeni u skafandere, sedeći u simetričnom kabinama na suprotnim stranama modula. Posebnost je u tome što će ove kabine moći da se otvore i astronauti će lako moći da izađu napolje zahvaljujući maloj visini modula, budući da će nepostojanja donji pogonski sistem. Astronauti ne bi oblačili skafandere unutar modula, već bi ulazili u njih iz središnjeg dela pod pritiskom kroz leđni ruksak za održavanje života, koncept poznat kao suitlock ili portsuit, koju je NASA uvela prošle decenije u okviru svojih studija lunarnih i marsovskih rovera. Ovaj koncept zahteva uporabu polukrutog skafandera sličnog ruskom odelu 'Orlan'[3] (koji NASA nema). Međutim, EVA odelo koje je razvila Kina, 'Feitian', zapravo je verzija 'Orlana'. Koncept suitlocka sprečava da se kabina pod pritiskom ne napuni abrazivnim lunarnim regolitom, što može biti potencijalna opasnost za astronaute.

6
Skafander koji bi koristio koncept suitlocka ili suitporta je bio popularan u Nasi u prethodnoj deceniji.

7
Nasin koncept.

8
EVA skafanderi. Levo je kineski 'Feitian' a desno ruski 'Orlan'.

9
Život u kosmosu nikom nije lak...

Drugo originalno konstruktivno rešenje za ovaj mali modul za višekratnu upotrebu iz 'CASC-a' je da su glavni motori pogonskog sistema smešteni bočno od glavnog odeljka, omogućavajući da visina modula u odnosu na lunarno tlo bude minimalna, olakšavajući pristup površinu. Upravo je središnji deo lunarnog modula pod pritiskom, a na njegovom gornjem kraju se nalazi priključak s androginim sistemom za spajanje poput onog koji koriste brodovi 'Shenzhou'. Ova studija 'CASC-a', koja trenutno još uvek nije 'zreli' projekat, potvrđuje da će, s jedne strane, kineski lunarni planovi proći najpre kroz lunarnu orbitu na isti način kao trenutni američki i ruski projekti, ali takođe pokazuje da se Kina ne želi da bavi tradicionalnim rešenjima i istražuje projekte lunarnih modula koji su fleksibilni, višekratni za upotrebu i jeftini.

10
Šematski prikaz lunarne misije preko kineske orbitne stanice.

11
Kineski planovi za postavljanje stanice na lunarnu orbitu korišćenjem rakete nosivosti 70 tona.

12
Novi kineski putnički brod nove generacije.

 

[1] О оvome sam pisao u nekoliko navrata: 'Korišćenje sovjetskih Lunohoda....''Bajke i zanimljivosti o raketi N1' i sl. Tamo sam objasnio: '...Takođe postoji određena konfuzija između ove rakete-nosača (Н1)i sovjetskog lunarnog programa. Taj program iz 1964. nosio je ime “N1-L3” i uklučivao je raketu „N-1“, lunarni orbiter „Sojuz 7K-LOK“ i lunarni modul „LK“. Iz razloga što se rusko (ćirilično) slovo „Z“ piše isto kao i cifra „3“, u brojnom tekstovima još iz „onog“ vremena postoji konfuzija, čak i u nekim sovjetskim dokumentima. U engleskoj Wikipediji piše da je planirano da 1. faza sovjetskog istraživanja Meseca predstavlja bespilotno kruženje oko Meseca, 2. faza kruženje sa posadom, a 3. faza sletanje ljudi...'

[2] 'Blok D' je bio V stepen rakete 'N1'. On je imao bitnu ulogu: najpre je vršio potrebno ubrzavanje za izlazak iz Zemljine orbite i onda dve korekcije trajektorije na putu do Meseca. Tamo je kočio i uvodio sistem 'L3' u lunarnu orbitu. Onda bi se zajedno sa lenderom 'LK'odvajao od broda 'LOK', ponovo kočio i započeo spuštanje, nakon čega bi se konačno odvojio...

[3] https://www.astronomija.org.rs/oprema/13076-vec-se-kroji-skafander-za-setnju-po-mesecu-2024
https://www.astronomija.org.rs/oprema/13092-rus-pravi-skafander-za-nasu

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 16 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...