• Otkud vi u svetu astronomije?

Kliknite da se učita veća slika

Slike sa izložbe

Astronomija je spontano ušetala u moj umetnički rad. Dugo sam istraživala izraz ljudskog lica koncentrišući se isključivo na pogled. Vremenom su svi elementi lica nestali, format slike se sveo na krug upisan u kvadrat. Ljudsko oko ! Taj suptilni organ koji omogućava čoveku da sagleda svet oko sebe neodoljivo asocira na planetu! Oko je dobilo kosmičku dimenziju i zato se serija slika na kojoj radim od kraja 2007. godine i zove Cosmic'Eye (ili Kosmooko).

Kosmooko je višeznačni prostor u kojem mikro prerasta u makro, prostor svetlosti i izukrštanih dimenzija se transponuje iz irisa i zenice oka u planetarni sistem.

• Zašto ste deo svojih slika posvetili univezumu?

Oko otvara viziju prostornih dimenzija. Po Platonu "oko je Suncoliko", iz čega možemo da konstatujemo da su oko i Sunce srodni. Njihova saradnja se sastoji u tome što Sunce proizvodi svetlost, samim tim omogućuje oku da svetlost primi i na taj način upotrebi svoje čulo vida. Sunce kroz tamu, probijajući svetlost, svoju crnu pozadinu vasionskih dubina pretvara u beonjaču oka.

• Š ta mislite koliko je slikar u stanju da dočara suštinu kosmosa?

Pitanje je da li je suština kosmosa uopste dokučiva? Slikar može samo da na platno pretoči svoju viziju kosmosa, a suština je negde duboko u svakom od nas.

• I mate iskustvo slikara u dve zemlje, u Francuskoj i Srbiji. Koja je razlika? Gde se profesionalno bolje osećate? Kako se vaš rad tretira u Fancuskoj, a kako ovde?

Članak iz Astronomije broj 36

Posle skoro deset godina provedenih u Francuskoj stekla sam dosta veliko izlagačko iskustvo. Od samog početka svog boravka u Parizu učestvujem na tradicionalnim francuskim salonima koji se održavaju u velelepnim prostrorima poput karusela Luvra ili Velike palate (Grand Palais). Imala sam više samostalnih i učestvovala na brojnim kolektivnim izložbama u pariškim galerijama i mogu reći da sam stekla svoju publiku koja prati moj rad iz godine u godinu.

Prošle godine sam imala svoju prvu samostalnu izložbu u Beogradu u galeriji SKC-a. Izložba je bila izrazito lepo primljena od strane publike i medijski jako dobro propraćena. Vrlo sam se lepo osećala jer sam u svom gradu okupila veliki broj prijatelja, kolega i poštovaoca umetnosti koji su sa radoznalošću pristupili mom radu.

Za 2009. godinu u pripremam nekoliko izložbi, jednu u Parizu za Noć muzeja i dve samostalne izložbe u Beogradu : „Vreme Tetraktisa" - instalacija u prostoru, planetarni sistem Cosmic'Eye, u Galerija Doma Omladine, od 08. do 20. septembra i ≪Vizija Univerzuma≫ - izlozba slika i crteza iz ciklusa Cosmic'Eye - Galerija Atrijum Biblioteke grada Beograda (Više o tome na mom sajtu www.milicazivadinovic.com).

• Jeste li gledali nekad kroz teleskop?

Da! To je apsolutno fantastičan doživljaj! Bila sam na likovnoj koloniji sa umetnicima iz celog sveta kada smo proveli dan na Goliji. Tamo smo zatekli grupu amatera iz astronomskog društva Rudjer Bošković koji su nam ponudili da im se pridružimo i da to veče posmatramo nebo uz pomoć teleskopa! Čini se da je to bio idealan momenat jer je nebo je bilo izrazito vedro i prepuno zvezda! Od tada kad god imam prilike volim da koristim teleskop koji mi otvara nove kosmičke dimenzije.

• Ima li vanzemaljaca?

Hm! Zašto ne bi postojali? Naučno nije dokazano njihovo postojanje, ali ljudskoj mašti ne može biti zabranjeno da ih zamišlja na najrazličitije načine. U tome i jeste njihova čar koja vekovima golica ljudski um!

• K oliko je umetnost (slikarstvo) univerzalno? Da li se vaše slike svuda jednako shvataju?

Moje slikarstvo ljudi prihvataju na različite načine što je najnormalnija pojava, ali njihova recepcija apsolutno nije vezana za njihovo "nacionalno poreklo". Ono što je zanimljivo je da na mojim izložbama, galerijskim ili virtuelnim (mislim na osobe koje su upoznale moj rad tako što su posetili moj inetrent sajt) svako je pronašao "svoju planetu". Mogu vam reći da sam se čak zabavljala proučavajuci i uporedjivajući karaktere ljudi prema izboru omiljene planete!

• Š ta mislite, ako postoje razvijene inteligencije u univerzumu, da li bi ste se sa njima lakše sporazumeli pomoću umetnosti?

Verovatno!

• Stari slikari bi nešto naslikali i time bi njihov posao bio gotov. Slikari modernog doba, već od impresionizma, a naročito od kubizma i dadaizma pišu proglase, manifeste i objašnjavaju svoje slike. Zašto moderni slikari to rade? Može li neka vaša slika da stoji u ramu, na zidu, bez dodatnih objašnjenja i tumačenja?

Smatram da je slika sama sebi dovoljna, ali sve naravno zavisi od posmatrača koji "konzumira" umetnost !!!. Problem današnjeg društva je što čovek, bio učen ili ne, nema više vremena ni za šta, pa ni za samog sebe. On je na žalost mnogo češće u potrazi za opstankom, a ne za duhovnom hranom, zato umetnost neminovno gubi na značaju... Publika kojoj je namenjena savremenea umetnost nije dovoljno pažljiva i umetnost sagledava usput, trčeći kroz ogromne hodnike, muzeje, galerije i alternativne prostore u kojima se organizuju najrazličitije postavke. Današnji ≪potrošač≫ umetnosti žuri u nameri da sve vidi, ali ne i da se udubi u sadržaj, on želi priču koju će lako da razume i koju će lako moći da prepriča u društvu, on želi adrenalin, on želi nesto posebno! Zato mislim da nije loše imati konketnu poruku koja u kratkim crtama na razumljiv način objašnjava umetnički stav.

Razgovor vodio
Aleksandar Zorkić