Sa Jelenom Milutinović sam se upoznao pre više od deset godina, kada je ona još radila na TV B92 i kada me je pozvala da za tu televiziju dam neku izjavu u vezi astronomije. Zaboravio sam detalje, ali mi je u sećanju ostalo da me je posle emisije pozvala u restoran televizije na kafu. Ima, rekla je, još 10 minuta do sledeće emisije pa taman da porazgovaramo o astronomiji. Kada ja imam deset minuta do neke obaveze, stanem u ćošak i čekam, ali Jeleni je to vreme dovoljno da porazgovara sa gostom, da usput telefonira, odgovori na pitanje urednika i da obavi još niz poslova. Posle devet minuta, a da u sat nije gledala, ona reče da joj je bilo drago što smo se upoznali i da sad mora da ide.

Jelena snima prilog o AK Letenka U svom ambijentu

Jelenu sam posle otkrio u našem Astronomskom kampu na Letenki. U kamp ona redovno dolazi od 2012, ili 2013-te godine. U međuvremenu postali smo prijatelji koji se oslovljavaju sa „ti“. 

Jelena je odrasla u Bosni kraj istoimene reke. Tu je uveče, kaže, pre spavanja, kroz prozor sa divljenjem gledala zvezdano noćno nebo (kao  Hajdi koja je iz potkrovlja u švajcarskim Alpima posmatrala Mesec). Ako je danas pitate šta više voli more ili planinu, Jelena će bez imalo razmišljanja da izabere planinu. Kaže: „I kada idem na more gledam da smeštaj bude u brdima.“

Još je bila devojčica kada ju je rat oterao od kuće i ona se obrela u Boru. Kaže da je odmah zavolela Bor. 

Posle srednje škole otišla je u Beograd da studira Političke nauke – smer novinarstvo. Na neki način to je bilo neminovno. Imala je tek jedanaest godina kada je sa prijateljicama pravila novina za decu, a u Boru je tokom škole na lokalnom radiju vodila srednjoškolske i muzičke emisije. Novinarstvo joj je predodređeno. 

Ipak, danas kaže: „Volim novinarstvo, ali uživala bih i da sam biolog, klimatolog, genetičar, geograf, psiholog,turistički vodič, bibliotekar, fotograf, a tu je i spektar poslova koji podrazumevaju rad sa decom. Dugačak je spisak zanimanja u kojima bih sebe mogla da zamislim“. 

Nakon fakulteta deset godina je radila na Radiju i televiziji B92 (vesti, jutarnji i popodnevni program, autorske emisije, među kojima i „Tajne nauke“). Posle B92 prelazi na TV Al Jazeera Balkans, za koju kaže da je izvrsna, profesionalna televizija u kojoj ima potpunu slobodu da predlaže i radi priče za koje misli da su važne i zanimljive. Sem toga kaže: „Beogradsko dopisništvo AJB-a je najprijatnije poslovno okruženje koje mogu da zamislim. Radite sa dvadesetak ljudi koji vam nisu samo drage kolege, već i prijatelji. Mi smo jedna veoma skladna i funkcionalna redakcija.“

Nedavno sam Jeleni postavio nekoliko pitanja, a evo šta je ona odgovorila:

Kako izgleda tvoj tipičan radni dan?

U devet ujutru je obavezan redakcijski sastanak, a nakon toga počinjem da radim temu za taj dan. Uz jutarnju kafu ili čaj zovem potencijalne sagovornike i pišem teze tj. pravim skicu priče koju radim i nadam se da će sagovornici naći vremena za izjave i to što pre jer produkcija tv priloga podrazumeva brzinu - odlazak na više lokacija, snimanje izjava i prizora koji opisuju dogadjaj, zatim povratak u redakciju gde sledi pregled i odabir materijala, pa pisanje teksta i na kraju montaža - da sve bude spremno za emitovanje tog dana čim pre.

Tako je kada je miran dan i kada radim priču iz Beograda. A, pošto često nije, onda nema ni kafe ni skice pa sa snimateljem samo pokupim opremu iz redakcije i pravo na teren. 

Desi se da dođeš na posao da odradiš nešto u Beogradu, a završiš npr. u Ivanjici zbog poplava ili u Užicu zbog problema sa vodom. 

Svi novinari govore kako prave objektivne priloge. Kako znaš šta je objektivno, kako to određuješ?

Ukratko, potrudiš se da temu koju radiš dobro razumeš, a onda je što jednostavnije predstaviš. Uključiš sve najvažnije aktere i ne zanemariš ni jednu bitnu informaciju. Dakle, držiš se činjenica. 

Da li bi mogla da izdvojiš nekog novinara kao neki svoj uzor?

Mnogo je novinara u regionu koji dobro rade svoj posao. Evo samo na AJB mogla bih da nabrajam odlične reportere. 

Dobro, a koju muziku rado slušaš?

Rock, Grunge, Jazz, a u poslednje vreme samo pustim emisiju “Gistro FM”. Uvek dobar izbor muzike. 

Hmm, grunge…. pa dobro, niko nije savršen

 

Nabroj dve – tri dobre knjige koje ti prve padnu na pamet.

Star Trek ili Star Wars?

Star Trek!

Imaš li omiljenu SF knjigu?

Omiljene su mi one koje sam čitala u detinjstvu. Valjda kada si dete na poseban način upijaš i doživljavaš to što pročitaš tako da mi npr. knjige Žil Verna “Put u središte zemlje” ili “Put na Mesec”, deluju kao da ih nisam čitala već kao da sam sve to ja lično doživela.

Posle su na red došli ostali sf klasici, a vrlo brzo sam shvatila da ustvari najviše volim popularnu nauku tako da i danas najviše čitam knjige iz te oblasti. Posebno one koje se bave dostignućima u istraživanju svemira, genetike, evolucije. 

 U bojama astronomskog kampa 

Otkud ti teleskop?

 Jelenin teleskop (200/1200) 

Kupila sam sebi za rodjendan.

Koja je tvoja omiljena galaksija?

Definitivno Andromeda. 

Kad god je pogledam - kroz teleskop ili kod kuće (na zidu je, jedna od uramljenih) ona mi je najupečatljiviji podsetnik koliko je svemir misteriozan. Posebno mi je draga jer nam je od svih velikih galaksija “najbliža” i tako jasna na fotografijama. 

Dok je gledam često se setim scene iz “Autostoperskog vodiča kroz galaksiju “kada Zemlju planiraju da sruše radi izgradnje hipersvemirske trase, a Vogon Jelc Zemljanima govori kako nema razloga da glume iznenađenje jer su svi dokumenti o rušenju dostupni već decenijama na Alfa Kentauri pa nije njegova briga što se mi na Zemlji ne zanimamo za dešavanja u komšiluku. 

Iako je Andromeda sa 2,5 miliona svetlosnih godina daleka, predaleka komšinica uvek mi je fascinantan taj spoj sjaja bezbroja zvezda i našeg ogromnog neznanje o tome šta krije. Naravno kao i sve ostale galaksije uključujući i našu. 

Stalno zamišljam te planetarne sisteme - kakvi bi mogli da budu, ali i kako izgleda Mlečni put iz Andromede.

Koga bi iz sveta nauke volela da intervjuišeš?

Volela bih da intervjuišem popularizatore nauke. Mislim da je baš važno to što npr. Mičio Kaku ili Nil de Gras Tajson rade. Kako da vesti iz nauke postanu bliže i privlačnije široj javnosti.

Postoji li vanzemaljski život?

Koliko bi samo bilo neverovatno i ludo da ne postoji? !