ŠTA ČITA DRAŠKO DRAGOVIĆ?
(Pisac knjiga i članaka iz oblasti nauke, tehnologije...)

Odrastao sam u porodici – i periodu – kada se, jel'te, mnogo više čitalo.

Roditelji su bili intelektualci, tehnička lica čija je karijera indirektno zavisila od učenja i čitanja, tako da smo to smatrali normalnim i logičnim. Moj problem je bio što su otac i mlađi brat čitali ko ludi! Otac je imao fotografsko pamćenje i gutao je knjige; kao svi Crnogorci čitao je istoriju (kasnije je puno i sam pisao) ali i sve što se tada moglo naći o antici i njihovim misliocima i naučnicima, i on nam je davao ritam. Kako sam rastao tako sam prolazio kroz različite faze. Uglavnom sam isčitavao autore: sve što je napisao neki autor u čijem sam fazonu u tom trenutku bio. Čini mi se da je prvi na udaru bio Edgar Rajz Barouz i njegov komplet o Tarzanu, a kasnije i njegove knjige o Marsu. Čitao sam puno domaće autore, koje sam upoznavao po preporuci roditelja ili preko školske lektire. Čitao sam sve i svašta. Čistio sa lokalne biblioteke – isčitavao sam sve što me je zanimalo, a onda išao u drugu. Čitao sam o velikim pljačkama banaka, o ekspedicijama po prašumama i polovima, o izvršenjima smrtnih kazni kroz istoriji, o čudovištima iz okeanskih dubina, slavnim osvajačima, velikim ljubavnicima i sve slično što pubertetlija može da smisli. A onda sam, valjda dijalektičkom evolucijom – nabasao na prevode dr Zorana Živkovića velikih bardova SF. Lele, što kaže Šurda, kad sam otključao taj sef samo vreme me je limitiralo! Sve od Asimova, sve od Klarka, Hajnlajn, sve od braće Strugacki, 'Dine', Ursulu Levgin... Već tada sam primetio da sam neke autore i teme prevazišao. Sve vezano za Denikena, piramide-kosmičke brodove, Kusko i famozne horoskope, hiromantije i ostale mantije sam ostavio iza seba, da im se više nikada ne vratim.

Vremenom sam, normalno, širio teme jer sam pošao na faks i tamo morao da čitam i druge stvari. Neki od profana su nam bili akademici, intelektualne gromade koje su nam otvarale vrata različitim interesovanjima. Prvi put sam se sem tehnike zainteresovao za ljude i umetnost, pa sam počeo da čitam biografije. Van, Gog, Mikelanđelo, Darvin, Magelan, Julije Cezar, Džingis Kan, Milutin Milanković... Kasnije sam to iskoristio pišući našu enciklopediju, pa sam obradio na desetine kratkih biografija nekih od velikih matematičara kroz istoriju. Da ne objašnjavam kako, jedno vreme sam upao u društvo manijaka za II sv. rat i avijaciju. Znao sam o tome sve: fabrike, marke, naoružanje, vojne akcije, velike asove... Kasnije sam metastazirao i tome dodao mornaricu. Nije bilo stranih knjiga niti interneta, pa sam se dovijao kako sam znao. Upoznao sam rječkog prof. dr Borisa Prikrila, koji je predavao na univerzitetu baš to. Ali je i pisao strašne knjige. Sve to sam pročitao 10 puta. Bio sam zaljubljen u 'Bizmarka', 'Grafa Špea', 'Jamata', 'Litorija', znao sam napamet o velikim misijama nemačkih podmornica, njihove asove i sudbine... Poistovećivao se sa kapetanima i njihovim sudbinama. Međutim, nikada nisam prestajao da čitam sve što mi padne pod ruku a ticalo se nauke i naučnika. Divio sam se njihovoj genijalnosti i radu, pokušavao da se stavim u njihovu kožu.

Onda sam se oženio i dobio ćerku. Moj otac je bio fasciniran do te mere da joj je počeo da piše pesme a onda predložio da joj napišemo i par knjiga koje će da čita kad dođe vreme. Najpre o istoriji kalendara, onda odgovore na neka zanimljiva pitanja, a onda i našu enciklopediju. Tada sam čitao i čitao, sve i svašta, pravio beleške, isecao iz novina ono što nisam mogao da zapamtim... Samo naša enciklopedija o pronalascima i otkrićima je imala 1200 strana, a ja sam je pročitao desetak i više puta! Toliko strana neko nije pročitao za čitav svoj vek. Usput sam počeo ponovo da čitam Eni bajke i basne, priče iz grčke mitologije, pesmarice... uživao sam u tome i više nego što je trebalo za moje godine.

Negde u vreme mog prvog putovanja u SAD u proleće 2003. počeo sam da se družim sa Zorkićem i da pišuckam o astronomiji za časopis, odn. sajt. Vremenom je duh izašao iu boce i to mi je postala mal'tene redovna aktivnost. Sve to me je teralo da redovno čitam različite sajtove, pa ponekad da kontaktiram i njihove autore da bih dobio neku informaciju koja mi se dopada. U izboru tema sam se rukovodio klasikom: pisaću ono što bih ja voleo da čitam da sam s druge strane. Naročito sam ponosan na svojih preko 100 e-knjiga koje je tako divno obrađivao mr Sale, i one textove koji nisu direktno vezani za kosmonautiku već za sudbine ljudi, istoriju ili naučne oblasti.

Trenutno čitam ogromnu, četvorotomnu, enciklopediju o razvoju sovjetske kosmonautike, 'Rockets and Peopple', koju je napisao slavni Boris Čertok. Pre toga sam čitao po ko zna koji put o Božjoj čestici Nobelovca Leona Ledermana, šro bih svima preporučio.