ŠTA ČITA NIKOLA BOŽIĆ?
(Programski direktor Istraživačke stanice "Petnica")

Odrastao sam u porodici koja mnogo čita, a u mom domu su knjige bile svuda oko nas. Kultura čitanja se zadržala kroz ceo život. I danas volim da se opustim uz zanimljivu i dobru knjigu, a knjige su, u mom slučaju, i siguran poklon za rođendane.

Trenutno čitam knjige "MI" o pokretu Mladih istraživača koji je nastao u Valjevu, a nedavno obeležio 50 godina postojanja. Kroz istoriografiju ovakve jedne organizacije, zbirku sećanja na omladinski aktivizam i prve korake u naci zaljubljenika u prirodu svih generacija pokušavam da pronađem svoje mesto u svemu tome. Divno je videti šta je sve mogla mladost sa idiom. Kako je napravila organizaciju koja postoji toliko dugo i koja i danas okuplja mlade zaljubljenike u prirodu i svet oko nas.

Paralelno čitam knjigu "Zatupljuju nas" autora Đona Tejlora Gata koja predstavlja jedan kritički osvrt na javno obrazovanje u SAD. "Jedan od najsigurnijih načina da prepoznate šta je pravo obrazovanje jeste činjenica da ono nije skupo... Doživljaji koji omogućavaju da se ono desi, i samosvest koja ga pokreće su maltene besplatni...”, napisao je, između ostalog, autor knjige.

Ovo vreme u kojem se nalazimo zbog pandemije me je nedavno vratilo čitanju knjige "Crni labud" autora Nasima Nikolasa Taleba. Ova knjiga se bavi fenomenom neverovatnih i nepredvidljivih događaja, piše o pojavama za koje smatramo da su neočekivane, ali se ipak događaju i donose velike promene. Sam termin "crni labud" se odnosi na misaoni eksperiment od pre nekoliko stotina godina kada su iskustveno postojali samo beli labudovi. U to vreme je izraz "svi labudovi su beli" korišćen kao fraza za apsolutnu istinu. Sve dok u Australiji nije pronađen prvi crni labud. Autor se u knjizi bavio i neizvesnošću i nestabilnošću ekonomskih sistema. Ova pandemija svakako može biti novi crni labud u razvoju ljudske civilizacije.