Nedavno objavljeni rad sugeriše da je prema trenutnom shvatanju nauke postojanje ljudi neverovatno.

Rad koji je objavio Xiang Ca sa saradnici bavi se verovatnoćom pojave inteligentnog života u našoj galaksiji. Ali ovo je prva studija koja je uzela u obzir nešto što prethodni radovi nisu: verovatnoću da dođe do uništenja inteligentnog života. Studija je uzela u obzir sledeće faktore:

1. Stopu formiranja zvezda, tj. verovatnoću nastanka zvezda u zapremini prostora, nastanak planeta od ostataka procesa formiranja zvezdi. Taj broj je presudan jer život nastaje na planetama.

2. Stopu sterlizacije, tj. učestalost katastrofalnih događaja koji brišu život na planeti. U ovoj studiji autori su koristili supernove kao apokaliptični događaj. Sve planete u unutar 23 svetlosne godine od eksplozije bile bi u „zoni smrti“ čime se njihov „brojač života“ vraća na nulu.

3. Verovatnoća da će inteligentan život sam sebe uništiti. Teško za razmatranje, ali vrlo realno. Znamo koliko je čovek dobar u pravljenju tehnologije za uništenje, kao što je nuklearno oružije, a verovatno je da smisli i nove načine uništenja života na Zemlji. Tu su i klimatske promene nastale dejstvom čoveka koje mogu dovesti do uništenja.

4. Vreme potrebno za razvoj inteligentnog života.

5. Stopa abiogeneze, a to je prirodni proces iz kog neživa materija postaje živa materija.

Autori su varirali neke od nabrojanih promenljivih da bi proizveli skupove mogućih rezultata. Fokus ovog rada bio je da se utvrdi samo jedan broj: broj vanzemaljskih inteligencija (ETI) u našoj galaksiji Mlečni put.

Rezultat je: Ljudska rasa je netipičan slučaj, u galaktičkom smislu - mi smo se pojavili u neočekivanom trenutku na neočekivanom mestu.

Recimo da je vreme potrebno za razvoj kosmičkih civilizacija slično kao na Zemlji: oko 3 milijarde godina. Studija je otkrila da čak i ako postoji 99% šanse da se život uništi, samo u našoj galaksiji bi trebalo da postoji oko 40 vanzemaljskih civilizacija, od kojih je većina starija od nas nekoliko milijardi godina.

Mi smo u delu naše galaksije u kojoj se ne dešavaju bitne stvari. Većina formiranja zvezda i planeta dešava u svetlom centru, sledi da bi većina inteligentnog života trebalo da bude tamo. Događaji koji uništavaju život takođe su verovatniji u ovom području, ali velika stopa stvaranja zvezda to poništava.

Grafikoni ispod prikazuju raspršenost života u vremenu i prostoru.

18 slika na kojima osa X predstavlja udaljenost od galaktičkog centra u kpc (kilo parsecima), a Y osa prikazuje vreme od nastanka Mlečnog puta u Gyr (milijardi godina). Bela zvezda označava trenutnu lokaciju našeg Sunca na 8 kpc i 13,5, a bela crta predstavlja našu trenutnu vremensku liniju od 13,5 Gyr. Tri kolone označene sa A, B i C odgovaraju potrebnom vremenu za razvoj života od 1, 3 i 5 Gyr. Verovatnoća uništenja data je od vrha ka dnu u redovima I, II i III u vrednostima 0%, 50% i 99%. Abiogenza je varirana kroz dve vednosti λA. (Veće rezolucije)

Kada je šansa da se život uništi jednaka nuli, grafikon bukti kao plamen sa crvenim delovima u kojima ima najviše života, a u plavom najmanje. Kada je šansa uništenja 99%, još uvek ima života, prikazano u donjem redu, grafikon izgleda nepravilno i razuđeno.

Iako se rezultati menjaju sa varijaciom vrednosti jasno je život postoji u područje na na levoj strani grafikona.

Pažljivo pogledate, na svakom grafikonu je bela zvezda - to smo mi. Nalazimo se na oko 26.000 svetlosnih godina (8 kpc) od centra Mlečnog puta i oko 13,6 milijardi godina posle njegovog formiranja (najnovija saznanja o tome gde je Sunce u Mlečnom putu, pogledajte OVDE). Tamo gde ne treba da bude. Svaki grafikon kaže isto: Čovečanstvo je neobično, netipično, uljez, postojimo dalje od sredine galaksije i kasnije u njenom nastanku nego što bi nauka predvidela.

Šta nam je rad doneo?

Da je verovatnoća postojanja drugih civilizacija u Mlečnom putu prilično velika iako još uvek nismo stupili u kontakt sa njima. Da je većina života u Mlečnom putu starija od nas, time i naprednije što bi značilo da su druge vanzemaljske rase svesne našeg postojanja, ali odbijaju da nam se pokažu. Ili da izneti model nije dobar i da smo možda ipak sami u Mlečnom putu.

U svakom slučaju istraživači su krenuli novim putevima u traženju odgovora na naše postojanje u Mlečnom putu i na postojanje drugih inteligentnih života.

Kompletan rad možete pročitati ovde.