U pitanju je prvi projekat u čijem planu je bilo sletanje na jedno od malih tela Sunčevog sistema (Amerikanci su sličan projekat realizovali tek 2000. godine, spustivši sondu NEAR na asteriod Eros). Postojali su svi uslovi da ova ambiciozna sovjetska misija uspe: početkom osamdesetih izvršena je serija mekih sletanja na Veneru, a 1986. aparati „ВЕГА 1" i „ВЕГА 2" uspešno su istražili Halejevu kometu. Te letilice su bile predstavnici nove generacije automatskih međuplanetnih stanica kojima su pripadali i „Фобоси"..
|
Jeste li primetili da se od jednog trenutka, istorijski relativno kratkog, kosmonautika jednostavno promenila? Kao da je pošla drugim putem. Ne samo da je očevidna uzlazna eksponencijalna linija razvoja dobila manji ugao, već je nekako opao i entuzijazam i planera i učesnika. Nije da nije bilo ideja – one su vrcale i u SAD i u SSSR–u, o čemu svedoče brojni projekti o kojima sam ponešto i sâm pisao. Raspon ideja je bio fantastičan: počev od lunarnih i marsovskih baza i ekspredicija na jonski ili magnetni pogon na druge planete i njihove satelite, do džinovskih međuplanetnih stanica i teleskopa i intergalaktičkih misija (setimo se nuklearne misije za istraživanje Sunca „Циолковскый“). Misije su bile složene i duhovite, tehnička rešenja ingeniozna i ispred svog vremena, a sonde i aparati višetonski i komplikovani
|
Preuzmite u PDF verziji: 41 strane, 1,93 MB
Još PDF knjiga Draška Dragovića u izdanju AM:
 |
Sovjetski svemirski teleskopiKao nekom ko voli da istražuje, odmah mi je nešto upalo u oči: A gde su tu Rusi? Kakav je bio njihov udeo u kosmičkoj astrofizici? Začudo, na netu ima vrlo malo, i to prilično šturih informacija. Evo šta sam uspeo da iskopam. Za sada. |
 |
Orbitne stanice „Салют“ i „Алмаз Ne znam za druge, ali ja sam fasciniran Međunarodnom svemirskom stanicom. Sama pomisao da „gore“ žive ljudi koji svakodnevno ležu i bude se u orbiti, i da pored profesionalnih dužnosti provode život u svemiru, zadivljujuća je. |
 |
Rešena misterija sondi „Луна 23“ i „Луна 24“Između 1967. i 1976. godine, postojale su tri sovjetske stanice kadre da dostave uzorke lunarnog rigolita na Zemlju. Zajedno sa japanskom stanicom „Hayabusa“, to su jedine misije do danas koje su automatski prikupile uzorke sa drugog nebeskog tela. |
 |
Gde se zaposlio mladi Koroljev? Gde je izmišljena prvu balističku raketu na svetu? Ko je prvi poleteo ka Marsu i Veneri? Ko je smislio „Sojuze“ i „Progrese“? Kako je iz blizine slikana Halejeva kometa? Gde je osmišljena prva baza na Mesecu? Ko je smislio „Fobos–grunt“? Ko je vodio biomedicinski projekat „Mars 500“? Ko planira bioločke fabrike u orbiti? Pročitaj odgovore. |
 |
Rusi i Amerikanci se već decenijama, što javno što tajno, prepucavaju u vezi naoružanja, i to neće nikad da se promeni. Svako od njih ima svoje adute i vrlo retko se događa da jedna strana javno prizna da nema odgovor na vojne pretnje druge strane. „Satana“ je bio jedan od tih pretnji, dokazavši da sa njim nema šale.
|
 |
Do početka Hladnog rata, SSSR je bio prvi u praktično svim kategorijama lunarnog istraživanja. U periodu 1958-76 SSSR je preduzeo 60 robotizovanih lunarnih misija. Oko 30 je imalo probleme sa trajektorijama, oko 10 se pokvarilo na ili u nlizini Meseca ... Ipak, 20 je postiglo potpuni ili delimični uspeh. Rusi se ponovo pripremaju za put na Mesec.
|
 |
Od sredine šezdesetih pa do sredine sedamdesetih izvedeno je 65 sletanja na Mesec (10 samo u 1971.), ali nakon „Lune 24“ 1976. godine – sve je iznenada zamrlo. Sovjeti su se okrenuli Veneri i svojim svemirskim stanicama, a Amerikanci Marsu, „Skylabu“ i šatlovima. Tek u martu 1990. Mesec su posetili Japanci – prvi put posle skoro 15 godina. Kako je sve to počelo?
|
 |
Niko mlađi od 45 godina ne seća se vremena kada su svake godine put Marsa, Venere i Meseca lansirane na desetine kosmičkih letilica. Tada je to bilo čudo nauke i tehnike i svi mi smo bili ubeđeni da će ljudi, ako nastave tim tempom, vrlo brzo naseliti ne samo obližnje planete već i Sunčev sistem. Ni sanjali nismo da će nam pola veka kasnije sve te misije izgledati kao čista naučna fantastika, a najbliže planete dalje nego ikad.
|
 |
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
|
 |
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
|
 |
"Nezvanični naziv joj je „Alpha“, mi je poznamo pod anglo-saksonskom skraćenicom ISS, a Rusi kao МКС – Международная космическая станция, iako je njen puni naziv „Orbitalni univerzalni istraživački kompleks sa ljudskom posadom“. Do kada će biti u orbiti? Kakva joj je sudbina i ko su naslednici?"
|
 |
U periodu između 1957. i 1965, sovjetski svemirski program je bio vodeći u svetu po kapacitetu raketnih nosača i svemirskoj tehnologiji. Nakon nekoliko godina dobro organizovanog planiranja koje je prethodilo lansiranju prvog „Sputnjika“, sovjetski naučnici su iznenadili svet serijom sve sofistikovanijih međuplanetnih misija.
|
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
