Niko mlađi od 45 godina ne seća se vremena kada su svake godine put Marsa, Venere i Meseca lansirane na desetine kosmičkih letilica. Tada je to bilo čudo nauke i tehnike i svi mi smo bili ubeđeni da će ljudi, ako nastave tim tempom, vrlo brzo naseliti ne samo obližnje planete već i Sunčev sistem. Ni sanjali nismo da će nam pola veka kasnije sve te misije izgledati kao čista naučna fantastika, a najbliže planete dalje nego ikad.
Slavni sovjetski inženjer i konstruktor, Sergej Pavlovič Koroljev (1907-1966), nastavljač učenja velikog Konstantina E. Ciolkovskog, tražio je načina da njegovu ideju o čovekovom osvajanju kosmičkog prostranstva pretoči u stvarnost, počevši od Meseca i najbližih planeta Sunčevog sistema. Proučavanje kosmičkog prostranstva uz pomoć robotizovanih letilica pribavilo bi Sovjetima, ali i čitavom čovečanstvu, daleko preciznije podatke o fizičkim osobinama međuplanetnog kosmosa, kao i Marsa i Venere. Smatralo se da će upoznavanje tih karakteristika biti krucijalno za razvoj međuplanetnih brodova sa ljudskom posadom. Stoga se na konstrukciju i sisteme automatizovanih aparata gledalo kao na pototipove budućih brodova sa ljudskim posadama.
Preuzmite ceo tekst u PDF verziji
(27 strana, 1,69 MB)
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
