Astronautika: istorija

Jednog dana na Marsu će se mnogo ozbiljnije računati vreme i to računanje biće standardizovano, ali sada nije tako. Nema nikakvih zvaničnih pravila o tom računanju i računa se prema trenutnim potrebama. A potrebe za standardizacijom već postoje. Oni koji upravljaju Marsovim roverima, lenderima i sličnim uređajima moraju da se na neki način snalaze u vremenu na Marsu. Svi oni rade na Zemlji, u svojoj kancelariji i u svojoj časovnoj zoni dok istovremeno tamo na Marsu voze prašnjavi rover preko kamenite pustinje po nekom sasvim, sasvim drugom vremenu.

Možda je problem što je Mars dosta sličan Zemlji pa se manje razlike između dve planete tolerišu. Pre svega dan na Marsu traje skoro isto toliko koliko traje i na Zemlji. Jedan dan je jedan okret oko svoje ose, a taj okret Mars načini za 24 sata 39 minuta i 35 sekundi. Pošto je to solarno vreme, tj. vreme koje se meri od jednog do drugog prolaza Sunca kroz jedan isti meridijan, onda se čitav taj period, tj. Marsov dan, zove sol (sol je na latinskom sunce). 

Dakle, Marsov dan zovemo sol, a jedan sol traje koliko jedan naš dan + 39 minuta i 35 sekundi. Znači, sol je duži od našeg dana za oko 2,75%

U skladu sa tim jedan solarni sat na Marsu iznosi koliko i 1 sat, 1 minut i 39 sekundi ovde na Zemlji. Solarni minut traje 61,65 naših minuta, a sekunda 1,0275 naših sekundi. 

Kad (ako) jednog dana čovek bude imao baze na Marsu onda će se sigurno i ta planeta podeliti na časovne zone i ja već mogu da zamislim Mars Apple Watch na rukama astronauta (ili će to biti neki kineski sat, ko zna).